Brazil je prelepa zemlja, peta u svetu po veličini (8,5 miliona kvadratnih metara) i broju stanovnika (190 miliona). Pored toga što je najveća zemlja u Južnoj Americi, Brazil je i jedina zemlja na ovom kontinentu gde je portugalski zvanični jezik. Od 1500. do 1822. ova zemlja je bila portugalska kolonija, nakon čega je izborila status nezavisne države. Ovu zemlju velikih kontrasta krase spektakularni predeli, velika prirodna bogatstva, fascinantni gradovi, muzika, fudbal i sami Brazilci. Tropske šume Amazona obuhvataju čak 45% površine Brazila. Najveća koncentracija stanovništva je u priobalju, pogotovu u jugoistočnom delu zemlje gde se nalaze federativne jedinice/države Sao Paulo i Rio de Žaneiro. Severoistok zemlje je takođe gusto naseljen, a grad Salvador de Bahia se smatra kulturnim centrom zemlje. Klima je tropska i kao takva ne podleže prevelikim oscilacijama tokom godine. Brazil je zemlja u razvoju sa velikim ekonomskim potencijalom. Ovaj tekst se neće baviti analizom istog ali je značajno pomenuti da Brazil odaje utisak zemlje gde tehnološki napredak i modernizacija postoje rame uz rame sa bedom i nerazvijenom infrastrukturom.
Pored svega što Brazil ima u ponudi odlučili smo da, u svojoj režiji, obiđemo Sao Paulo, Rio de Žaneiro, Salvador de Baija (port. Salvador de Bahia), Nacionalni Park Ćapada Diamantina u državi Baija i grad Natal na samom severoistoku zemlje. Do samog Brazila možete stići preko bilo koje veće avio kompanije u Evropi, a cena karte Beograd-Sao Paulo može da izađe oko 1,100-1,300 EUR, sa svim taksama. Prelaženje velikih distanci unutar same zemlje je omogućeno vrlo razvijenom mrežom avio saobraćaja. U Brazilu postoje tri avio prevoznika sa vrlo solidnom i sve boljom mrežom: TAM (najveća kompanija), GOL i BRA. Ostali avio prevoznici ili ne posluju više dobro (Varig) ili nemaju dovoljno razgranatu mrežu. Zahvaljujući ponudi kompanije TAM u vidu Brazilpass karte bilo je moguće obaviti četiri leta po ceni od USD 550. Ponuda važi samo za putnike van Brazila. Za više informacija videti www.tam.com.br.
Brazilska valuta se zove Real i otprilike je jednaka pola USD. Od ekonomskih reformi iz 1994 ova valuta je prilično stabilna. Najpraktičnije je da na put ponesete bankovnu karticu i da novac vadite iz bankomata koji su prilično rasprostranjeni širom zemlje (Citi Bank, Banco do Brazil, Bradesco, ABN Amro, itd).
Brazil je zemlja u kojoj stanovnici vole da istaknu da nema potrebe za stresom. Bez obzira na to što većina stvari kasni (od aviona, autobusa do dogovora, itd.), Brazilci sve prihvataju bez nervoze i krajnje opušteno. Primetili smo određene sličnosti sa nama, s tim što su Brazilci daleko opušteniji.
Za ulazak u Brazil, državljanima Srbije je neophodna viza koja se izdaje na 90 dana.

Sao Paulo
Sao Paulo je bio početna tačka puta isključivo zato što je to jedina destinacija do koje se stiže direktno iz Kanade odakle smo započeli put. U njemu smo proveli samo jedan dan.
Sao Paulo je ogroman, moderan grad, finansijska prestonica zemlje i prava metropola sa pripadnicima raznih etničkih i rasnih grupa. U gradu od 19 miliona stanovnika živi 5 miliona Italijana, 3 miliona Portugalaca, 2 miliona Španaca i po milion Nemaca, Libanaca i Japanaca. Portugalski koji se govori u Sao Paulu je zadržao jak uticaj Italijanskog jezika.
Sao Paulo sadrži vrlo dobar noćni život i šoping. Noćni život nudi širok dijapazon zabave, a centar grada sa čuvenom avenijom Paulista prepun je radnji sa vrhunskom robom koja se prodaje po pristupačnim cenama.
Cene smeštaja u hotelima sa 4 zvezdice u centru grada su oko USD 100. Sao Paulo je grad sa visokom stopom kriminala i tu ne treba štedeti po pitanju kvaliteta smeštaja.

Rio de Žaneiro
Za razliku od relativno užurbanijeg i većeg Sao Paula, Rio de Žaneiro je prava boemska metropola, grad sa prelepim plažama, komunikativim, otvorenim ljudima, vrhunskom muzikom, sasvim solidnom hranom i neosporno genijalnim duhom. Rio je grad prepun kontrasta i svakako je kategorija za sebe, po svakom kriterijumu.
Već pri sletanju na aerodrom „Santoš-Dumont“ putniku namerniku zastaje dah pri pogledu na brda Glavu Šećera (port. Pao d’Asucar) i Korkovado (port. Corcovado) sa statuom Hrista Spasitelja, sam centar grada, zaliv Guanabaro i plaže Flamengo i Botafogo.
Sam grad je smešten na obali mora koja je isprepletana prelepim plažama i brdima. Na Korkovadu (710m), jednom od tih brda, nalazi se statua Hrista Spasitelja (port. Cristo Redentor) koji nadgleda grad širom otvorenih ruku. Statua je visoka 38 metara i izgrađena je još 1931 godine a dizajnirao ju je francuski arhitekta Pol Landovski (fr. Paul Landowski). Do statue se stiže tramvajem čija je početna stanica u podnožju brda Korkovado. Vožnja traje dvadesetak minuta i košta 36 Reala (USD 18). Drugo čuveno brdo je skoro duplo manja Glava Šećera (port. Pao de Asucar) koja se nalazi na samoj obali i koja pruža pogled na grad sa zaliva Guanabaro.
Pre nego što je osnovana Brazilija, glavni grad Brazila od 1763. do 1960. godine je bio Rio de Žaneiro. Rio je u periodu od 1808 do 1822 bio proglašen i glavnim gradom celokupne Portugalske imperije. Kao takav je bio jedini glavni grad neke evropske države van evropskog kontinenta.
Stanovnici Rio de Žaneira se nazivaju Karioke. Pogrešno je nazivati sve Brazilce ovim imenom. Pored Karioka (o kojima će biti jos reči) i navedenih brda, glavne karakteristike Rija su plaže, muzika, noćni život, fudbal, favele, itd.
Sve plaže Rija duguju svoje nazive gradskim četvrtima u kojima se nalaze. Najpoznatije su Kopakabana, Ipanema, Leblon, Botafogo i Flamengo. Kopakabana (port.Copacabana) je sigurno jedna od najčuvenijih plaža u gradu sa oko 4km dužine. U tom kraju grada se nalaze mnogobrojni hoteli, noćni klubovi, restorani, diplomatska predstavništva itd. Sama plaža je uvek puna ljudi koji igraju fudbal na pesku, odbojku ili se samo opuštaju sunčajući se.
Ipanema je epicentar boemskog života koji je zaživeo u Riju u punom smislu tokom 1950-tih godina. Pored prelepe plaže, Ipanema je čuvena po mnogobrojnim kafanama i činjenicom da je upravo tu nastala Bossa Nova. Tom Đobim (port. Tom Jobim), jedan od stvaralaca ovog žanra je ovekovečio Ipanemu u pesmi „Girl from Ipanema“ (port. Garota do Ipanema). U Ipanemi se nalaze i mnogi dobri restorani. Generalno, u Brazilskim restoranima se služe pozamašne porcije i to pravilo se poštuje i u Riju.
Rio je grad u kojem dominira muzika vrhunskog kvaliteta. Samba, Bossa Nova i odličan brazilski džez su poslastica za svakog poznavaoca i nepoznavaoca muzike. Ipanema i Lapa (centar grada) sadrže spektakularna mesta sa živom muzikom, a među posećenima bih istakao Rio Scenarijum (www.rioscenarium.com.br) sa bendovima koji sviraju vrhunsku Sambu. Nije retko da grupa muzičara jednostavno krene da svira na javnom mestu ili ispred bašte nekog kafića/restorana. U slučaju da se nađete tu i posmatrate performans, običaj je da se muzičari nagrade određenom sumom (2-3 reala je dovoljno).
Cene pića su manje više slične cenama u Srbiji. Pivo je odličnog kvaliteta i u lokalima se prodaje u staklenim bocama od 660ml. Najprodavanija piva su Skol, Brahma, Antarktika, Bohemia. Cena jedne boce u lokalima po Ipanemi ili Kopakabani je od 3 do 5 Reala (USD 1.5 do 2.5). U najpopularnijim lokalima cene su iste ali za malu bocu od 330ml.
Ljudi u Brazilu generalno žive za fudbal, stalno pričaju o njemu i igraju ga na svakom koraku. Rio de Žaneiro, sa čuvenom Marakanom, je jedan veliki hram fudbala, sigurno jedan od najbitnijih u svetu. Grad ima 4 predstavnika u prvoj saveznoj ligi: Flamengo, Fluminenze, Vasko da Gama i Botafogo (klupske boje su crno-bele). Rambo Petković je jedan od najpopularnijih fudbalera u zemlji. Njega znaju svi, mladi, stari, žene, deca, širom Brazila. Kad je saznao odakle smo, jedan taksista u Riju nije mogao čudom da se načudi da Rambo nije bio pozvan u reprezentaciju SCG za vreme mundijala u Nemackoj.
Šoping. Rio je grad gde kupac može da pazari robu vrlo dobrog kvaliteta i dizajna po više nego pristupačnim cenama, a propraćena je uslugom prodavaca koji vas neće previše gnjaviti. Generalno, za razliku od zemalja Bliskog Istoka gde vas prodavci neće ostaviti na miru, Brazilski trgovac će ispoštovati vašu želju da u miru kupujete ili ne kupujete. Majice odličnog kvaliteta se mogu naći po ceni od 7 do 20 dolara, u zavisnosti od tipa prodavnice.
Ljudi. Karioke su opušten, dobro raspoložen i komunikativan narod. Neznanje portugalskog nije prepreka u komuniciranju, a spontano i neobavezno stupanje u kontakt je više nego lako. Žene su prelepe i prilično je lako ostvariti komunikaciju sa istima.
Saobraćaj. Iznajmljivanje vozila je jako skupo i nepotrebno. Cene taksija su slične beogradskim, a sama vožnja u Riju je izazov za sebe, uzbudljiva i haotična. Slična je recimo vožnji u Istanbulu ili Kairu.
Rio je veliki grad koji, kao uostalom i velika većina svetskih metropola, ima znatno visoku stopu kriminala. Iako je dosta učinjeno da se bezbednost turista poboljša u Ipanemi i Kopakabani, čak i u tim krajevima može da dođe do pljačkanja ili džeparenja turista tako da je na odmet uvek biti na oprezu.
Favele su improvizovana siromašna naselja koja se nalaze u samom Riju i u njegovoj okolini. Čak 25% stanovnika Rija živi u favelama. Veliki broj favela nije bezbedan. Postoje međutim favele u kojima se nalaze banke, pošte, itd. Ukoliko ste zainteresovani da bezbedno posetite favelu posetite www.favelatour.com.br.
Kao i u Sao Paulu, ne treba štedeti na taksiju kao glavnom prevoznom sredstvu. Postoje i lažna taksi vozila bez istaknute dozvole za rad tako da treba obratiti paznju gde ulazite. Ipanema, Kopakabana i odredjeni delovi centra grada (Lapa) su uglavnom bezbedni ali pošto je grad isprepletan siromašnim i bogatim četvrtima treba uvek da znate gde se nalazite i gde se krećete. Iznad svega, treba se ponašati normalno, bez preteranog isticanja fotoaparata, novčanika, itd. Nemojte nositi prevelike sume novca sa sobom i uvek imajte 20-30 reala pri sebi.
Izbor hrane je na zadovoljavajućem nivou. Brazil je ogromna zemlja i kao takva ima različite specijalitete. Generalno, po celoj zemlji se hrana služi u velikim porcijama. Brazilci vole meso i roštilj koje možete probati u roštiljarnicama koje se zovu „Ćuraskarija“ (port. Churascaria). U Riju postoji vrlo veliki izbor raznovrsne hrane, a cene se kreću od 4-6 USD u jeftinijim mestima do 20 USD u restoranima više kategorije.

Salvador de Bahia (3 miliona stanovnika, 4 grad po veličini)
Let od Rija do Salvadora traje dva sata. Tamo smo proveli pet dana, što je bilo sasvim dovoljno. Salvador, glavni grad države Baija (port. Bahia), je prvobitna prestonica Brazila i centar Afro-Brazilske kulture. Grad je osnovan još sredinom16. veka i bio je glavni grad tadašnje Portugalske kolonije više od 200 godina. Centar grada, Pelurinjo (port. Pelourinho) je izuzetno lep, sa građevinama kolonijalnog stila 17.veka i predstavlja spomenik pod zaštitom UNESCO-a. Reč je o četvrti koja je predstavljala žilu kucavicu komercijalnog života Salvadora, a koja je danas prepuna turista, restorana, i kafića. Pelurinjo je centar i kad je u pitanju noćni provod u Salvadoru. Utorak, petak i subota su najbolji dani za izlaske.
Čak 70-75% stanovništva Salvadora su afričkog porekla, uglavnom potomci robova koje su Portugalci doveli iz Afrike. Ovaj grad je poznat i kao ‘Afrika u egzilu’ i smatra se najbitnijim centrom afričke kulture na celom američkom kontinentu. Hrana, muzika i običaji u Baiji se uveliko razlikuju od ostatka Brazila i celokupan milje bi vrlo lako mogao da odgovara bilo kojoj metropoli u Africi.
Jedan od simbola ishrane u Salvadoru je ‘akaraje’ (izgovara se akarađe), tj. loptice/ćufte od izmlevenog crnog pasulja koje se obično kupuju na uličnim štandovima. Ćufta se, po želji, puni salatom, sosevima i škampima. Najbolje je pitati nekog od lokalnih stanovnika za preporuku gde je najbolji akarađe u kraju. Pored toga, morske hrane ima u izobilju ali treba je jesti isključivo na mestima koja Vam se preporuče i nikako kod prodavaca na plaži.
Sveprisutna muzika Baije takođe otkriva afričko nasleđe. Dominiraju bubnjevi i ostale udaraljke, a neki od najpoznatijih bendova su Olodum, Ile Aiye, Ara Ketu, Timbalada, itd. Karneval u Riju je sigurno najpoznatija manifestacija te vrste u svetu ali znatan broj Brazilaca će Vam reći da je upravo karneval u Salvadoru najpopularniji unutar Brazila.
Ples ‘Kapoeira’ je jos jedan od zaštitnih znakova Baije i Salvadora. Reč je o izuzetno interesantnom, sinhronizovanom plesu koji oponaša borbu ‘prsa u prsa’. Ples je nastao među afričkim robovima jos krajem 17. veka i služio im je kao ’dimna zavesa’ prilikom njihovih unutrašnjih sukoba. Naime, nakon fizičkih obračuna između samih robova, robovlasnici bi surovo kaznili sve robove. Da bi prikrili obračune od svojih vlasnika robovi su, prilikom internih sukoba, počeli da primenjuju muziku i ples - kapoeiru. U slučaju da robovlasnik čuje neko komešanje kapoeira bi ga prilično verodostojno uverila da je samo reč o svojevrsnom plesanju robova, a ne o sukobu. Prisustvovati izvedbi kapoeire je obavezna stvar koju svaki posetilac Salvadora treba da uradi.
Pored istorijskog centra vredi videti i druge delove grada – Bara, Rio Vermelho (Rio Vermeljo) i plažu Itapoa. U okolini Salvadora treba posetiti ostrvo Itapariku kao i potez do mesta Praia do Forte, mada ukoliko ste u stisci sa vremenom, nije pod ‘obavezno’. Van ovih delova ne bi trebalo ići osim ako ne poznajete dobro nekog od lokalnih stanovnika. Kao i svaki veći grad, Salvador ima svoje delove gde ne treba zalaziti. Dobro se raspitajte koji su to krajevi i uvek budite na oprezu od džeparoša koji su u blizini turističkih delova.
Žitelji Salvadora su dosta srdačni, letargični i indiskretni. Komuniciraju vrlo direktno, a Karioke i građani Sao Paula ih generalno smatraju vrlo usporenima i previše opuštenima.
Cene su nešto niže od onih u Riju, pogotovu po pitanju kupovine majica i ‘krpica’. Doduše, izbor nije kao u Riju ali je sasvim prihvatljiv u dva velika šoping centra u gradu. Pivo u boci od 660ml u kafani može da košta od 3-4 reala (1.5-2 dolara).
Smeštaj u osrednjem (čistom, vrlo prihvatljivom) pansionu na bazi ‘prenoćište sa doručkom’ košta od 60-80 reala (van sezone). Za vreme februarskog karnevala cene se povećavaju za 30-40%.

Lensois (port. Lençois) i NP Ćapada Diamantina
Nakon pet dana provedenih u Salvadoru, seli smo u autobus (koji je naravno kasnio 40 minuta u polasku) i zaputili se u Lensois, gradić od desetak hiljada stanovnika u Nacionalnom Parku Ćapada Diamantina. Ovaj kraj je do 1970-tih služio za eksploataciju dijamanata, a od tada je proglašen za Nacionalni Park. Godišnje privlači na hiljade turista, a karakterišu ga spektakularni brdsko-planinski predeli, atlantske šume (ne treba ih mešati sa tropskim koje se nalaze jos dalje u unutrašnjosti zemlje), planinske reke sa brzacima, vodopadima, prirodnim bazenima, pećinama itd. Nije zanemarljiv broj stranaca, prevashodno Nemaca, Italijana, Španaca koji su „pobegli“ iz civilizacije i žive u ovom ovozemaljskom raju vec decenijama. Ukoliko Vam je cilj da vidite prirodne lepote Brazila necete pogrešiti ukoliko dodjete u ovaj Nacionalni Park.
Od obližnjih atrakcija obišli smo brdo Pai Inacio, odakle se pruža spektakularan pogled na niz skoro identičnih stenovitih brda, vodopade Poso do Diablo i Riasinjo, Rio Musugezinjo, pećinu Lapa Doce, itd. Takođe treba obići vodopad Kaćeira de Fumasa (port. Cachoeira da Fumaça), pećine Gruta Azul i Gruta da Pratinja, itd.
Grad Lensois je vrlo lepo organizovan i moguće je naći vrlo kvalitetan smeštaj po pristupačnoj ceni, preko interneta. Pansion na bazi prenoćišta sa doručkom košta od 25 do 50 dolara po osobi, a sami pansioni i hoteli uglavnom imaju svoje interenet prezentacije (za više detalja posetite www.bahia-online.net/lencois.htm ). Uglavnom su jako čisti i komforni, a celo mesto je, kao turistički centar, izuzetno bezbedno i simpatično.

Natal
Poslednja etapa našeg boravka je bila na krajnjem severoistoku zemlje, u Natalu, glavnom gradu države Rio Grande do Norte (www.natal-brazil.com ). Natal je grad od 700,000 stanovnika koji predstavlja jednu od glavnih destinacija brazilskih ali i inostranih turista. Karakterišu ga prelepe plaže, pustinjski predeli, tople vode Atlantskog Okeana i izuzetno jako sunce. Ovde obavezno upotrebljavati kremu za sunčanje sa faktorom 50. Ovo je mesto gde ćete se odmoriti ali i gde možete obići okolinu vozeći se u bagi vozilima, te posetiti plaže gde prebivaju delfini, itd.
Cene boravka u samom Natalu su prilično visoke i kreću se i do 100 dolara po osobi na noć. Za Natal je dovoljno odvojiti par dana i odmah potom se prebaciti u Pipu, 80km južno od Natala, mesto gde se turizam razvija aktivno poslednjih pet godina i gde su cene još uvek vrlo pristupačne (25-35 dolara po osobi na noć, u vrlo lepim pansionima) a kvalitet boravka, rekao bih, višestruko bolji od Natala. Tamo ćete naći i plaže sa delfinima, a taj kraj je jako popularan medju surferima.
Obavezno probati morske specijalitete, konkretno škampe, u restoranu Camaroes u Natalu. U Natalu i Pipi smo proveli šest dana.
Za kraj, Brazil je jedna velika i prelepa zemlja koja moze da zadovolji potrebe skoro svakog putnika. Nacionalni parkovi koji se prostiru po celom Brazilu, severoistok zemlje sa afričkim srcem i najlepšim plazama na kontinentu te metropole jugoistoka, pre svega Rio i Sao Paulo će Vas ostaviti bez daha. Ukoliko imate želje, mogućnosti i dobre volje, treba posetiti Brazil makar delimično. Naravno, dobro se pripremite, pročešljajte internet stranice o Brazilu i obavezno kupite jednu od knjiga tipa ‘Lonely Planet’ koja se odnosi na Brazil. Mi smo koristili knjigu za putnike ‘Fooprint: South American Handbook 2007’ i bili smo vrlo zadovoljni i planiramo novu posetu ovoj impresivnoj zemlji u doglednoj budućnosti.

Ostale vestiArhiva