Distrikti
Singapur je vrlo mala zemlja na prilično malom ostrvu i sa četiri miliona stanovnika veoma je gusto naseljen. Centar grada sastoji se od kvartova Orchard, the Riverside i Chinatown, a u Singapuru, koji obožava akronime, ceo taj deo poznat je kao CBD (Central Business District). CBD uključuje:
Balestier, Newton, Novena i Toa Payoh – Jeftin smeštaj i burmanski hramovi u neposrednoj blizini centra.
Bugis i Kamponing Glam – Nekada stari malajski kvartovi, a danas disktikti sa ogromnim tržnim centrima. Ipak, ne propustite Arab Street u kvartu Kamponing Glam, koja odiše eklektičnim miksom jedinstvenih prodavnica i restorana.
Chinatown – I pored toga što danas celim gradom dominiraju Kinezi, singapurska kineska četvrt uspela je da zadrži stari šarm. Deo između Pagoda Street i Smith Street naročito je zanimljiv za turiste. Tanjong Pagar je nezvanični centar singapurske gej zajednice.
East Coast – Pre svega rezidencijalni deo grada. Tu se nalazi i aerodrom Changi, ali i mnogi poznati restorani. Na East Coast je i Katong, poznat po perankanskim specijalitetima, kao što je laksa.
Little India – Komadić Indije nalazi se severno od centra i jedan je od najzanimljivijih delova grada.
Orchard Road – Kilometri i kilometri kojima se nižu šoping centri.
Singapur je mikrokosmos Azije, nastanjen Kinezima, Malajcima, Indijcima i mnogobrojnim gastarbajterima iz svih krajeva sveta. Čuvena autoritarna država poznata po strogim kaznama za najrazličitije stvari kao što je nepuštanje vode u WC-u. Zovu ga i "Diznilend sa smrtnom kaznom", ali i "jedini tržni centar na svetu koji ima stolicu u Ujedinjenim nacijama".
Singapurska hrana je legendarna, a mnogi restorani rade 0/24. Ipak, alkohol je ekstremno skup, a žvakaće gume se mogu kupiti samo u apotekama. Prve kockarnice biće otvorene tek 2009.
Legenda kaže da se princ Sang Nila Utama sa Sumatre u 13. veku iskrcao na ovo ostrvo i u tom trenutku ugledao čudno stvorenje za koje je mislio da je lav, tako da je odlučio da novo naselje nazove Singapura, što na Sanskritu znači Grad lavova. Istorijski podaci, s druge strane, govore da je Singapur bio naseljen još u 11. veku i da je tada bio poznat kao Temasek, što je na jeziku ostrva Java znači Primorski grad.
Savremena istorija Singapura počinje 1819. kada je Sir Thomas Stamford Raffles sklopio dil sa pretendentom na tron sultana Johora da će ga Britanci podržati ukoliko im dozvoli da na ostrvu osnuju trgovačku koloniju.
Kako se grad nalazi na sred trgovačkog puta između Kine, Indije, Evrope, i Australije, Raffles je učinio maestralan potez i Singapur proglasio za slobodnu trgovinsku zonu, odnosno bescarinsku luku. Kako su Holanđani u to vreme naplaćivali enormne carine, trgovci su pohrlili u Singapur koji je za kratko vreme postao najprometnija trgovinska luka.
Godine 1955. odvojio se od Britanaca i na kratko priključio Maleziji, ali je ubrzo izbačen odatle zbog toga što su većinu stanovnika činili Kinezi, koje su Malajci doživljavali kao pretnju. 9. avgusta 1965. Singapur je postao nezavisna država.
Premijer Lee Kuan Yew i njegova gvozdena vladavina pretvorili su Singapur u jednu od najbogatijih država u Aziji. Danas zemljom vlada njegov sin Lee Hsien Loong sa svojom Strankom narodne akcije (PAP).
S obzirom da se nalazi u neposrednoj blizini ekvatora, vreme u Singapuru je uglavnom sunčano, bez jasno definisanih sezona. Međutim, najviše kiše pada tokom monsuna, od novembra do januara. Pljuskovi su obično iznenadni i žestoki, ali su kratki i osvežavajući, mada je vlaga neprijatno visoka u to doba godine.
Mnogi stanovnici Singapura naučili su kako da se sklanjaju od vrućine. Žive u klimatizovanim stanovima, rade u klimatizovanim kancelarijama, voze se klimatizovanim metroom do klimatizovanih tržnih centara koji su jedan s drugim povezani rashlađenim podzemnim tunelima u kojima ima restorana i fitnes klubova.
Zahvaljujući svom multikulturalnom stanovništvu, u Singapuru se proslavljaju kineski, muslimanski, indijski i hrišćanski praznici.
Godina počinje uz prasak 1. januara i slavi se isto kao i na Zapadu. Organizuje se vatromet, žurke su na sve strane, a najbolje zezanje je na plažama.
Zahvaljujući uticaju kineske manjine, najveći događaj je svakako Kineska nova godina, ili, ako hoćete da budete politički korektni – Lunarna nova godina. Slavlje traje ni manje ni više nego 42 dana, a vrhunac nastupa noć pred pun mesec. Tada se na svakom koraku čuje gong xi fa cai, ili u prevodu: "puno sreće i uspeha!" Grad je tada ukrašen crvenim šljokicama, mandarinama i zodijačkom životinjom te godine. Naredna dva dana provode se u krugu porodice i život u gradu tada bukvalno staje.
Sedmi mesec kineskog lunarnog kalendara, obično avgust, počinje sa paljenjem "prokletog novca", kako bi se umolili mrtvi. Klimaks nastupa 15 dana u mesecu kada počinje Festival gladnih duhova, odnosno kada se živi rasturaju od hrane.
Indijski festival svetlosti, Deepavali, slavi se od oktobra ili novembra, a Little India je tada veselo ukrašena.
Islamski mesec Ramadan i Eid-ul-Fitr, ili Hari Raya Puasa, kako se ovde zove, glavni je okazion u malajskom delu grada.
Slave se, naravno, i budistički Vesak, kao i hrišćanski praznici Božić i Uskrs.

Sporazumevanje
Malajski je po ustavu definisan kao nacionalni jezik, ali u praksi ćete najčešće čuti engleski, koji govori bukvalno svaki stanovnik Singapura mlađi od 40 godina. Ipak, to baš nije BBC English, već dijalekat, takozvani Singlish, koji se uz lokalni sleng i neke kineske, malajske i tamilske reči ponekad teško razume. Osim toga, struktura rečenice je često čudna jer ga govore ljudi kojima je maternji kineski. Množina imenica ne postoji, glagolska vremena se zamenjuju prilozima, upitni oblik poprima kinesku sintaksu, a čuveni "lah" je sveprisutan. Npr:
Engleski: Do you want a beer? -- No, thanks; I've already had five bottles.
Signlish: You wan beer or not? -- No lah, drink five botol oreddi.
Ostali zvanični jezici su kineski mandarinski i tamilski. Prisutni su i različiti kineski dijalekti, naročito Hokkien, kao i indijski jezici.

Kretanje po gradu
Kretanje po Singapuru obavlja se bez ikakvih problema: javni transport je jedan od najboljih na svetu, a taksi je jeftin.
Najbolji oblik javnog transporta je metro - MRT (Mass Rapid Transit) i LRT (Light Rail Transit). Karta je od 0,80$ (€0,40) do 2$ (€1).
Taksi je relativno jeftin, taksisti voze po taksimetru i u principu su pošteni. Za vožnju po centru grada platićete maksimum 10$ (€5). Posle ponoći tarifa je 50% viša.
Ali, najbolja opcija je da hodate. Singapur je vrlo prijatan za obilazak peške, a vozači su u principu vrlo pažljivi. Obavezno prošetajte kejom pored reke Merlion, ali i kvartovima Chinatown, Little India i Bugis. Tokom dana vreme je često vlažno i vrelo i samim time nesnosno za dugu šetnju, ali večeri su relativno sveže s prijatnim vetrom, naročito pored reke.

Atrakcije
Plaže: Obavezno svratite na jednu od tri plaže na ostrvu Santosa, koj se nalazi južno od grada. To je popularno izletište za stanovnike Singapura, plaže su zaista fenomenalne, ali su i cene pomalo visoke jer je ovo i nezaobilazna turistička atrakcija. Ulaz na ostrvo se plaća 2$ (€1)
Od centra grada do Sentose treba oko 15 minuta taksijem. Jeftinije je javnim prevozom – MRT linijom North-East do Harbour Front, a zatim shuttle bus-om do ostrva za 1$ (€0,5).
Popnite se na Carlsberg Sky Tower, najviši vidikovac u Aziji. Otvoren je svakog dana od 9am do 9pm, a ulaznica je 10$ (€5). Zatim, tu je Dolphin Lagoon (Tanjong Beach) gde možete gledati sve one uobičajene trikove sa delfinima. Odmah pored je Underwater World, jedan od najvećih okeanarijuma u Aziji. Ulaznica je 19.50$ (€9,75), a sa njom možete ući i u Dolphin Lagoon.
U neposrednoj blizini su i manja ostrva Kusu Island, St. John's Island, the Sisters Islands i Pulau Hantu. Ona još uvek nisu podlegla masovnom turizmu, ali daleko od toga da su ostala neotkrivena. Do prva dva možete doći regularnim feribotom, a do ostalih jedino ako iznajmite privatni brodić.

Smeštaj
Spavanje je u principu skupo u Singapuru u odnosu na ostatak jugoistočne Azije, iako je vlada nedavno pokrenula kampanju da se otvori više jeftinih hotela.
Bekpekerskih hostela najviše ima u kvartovima Little India, Bugis i East Coast, a krevet u spavaonici je oko 20$ (€10).
Jeftinih hotela najviše ima u kvartovima Geylang i Balestier.
Dragon Group je grupa od sedam jeftinih hotela u red-light distriktu. Dvokrevetne sobe su od 40$ (€20).
Fragrance Hotel je lanac od 11 dostupnijih hotela i jednog hostela za bekpekere. Sobe su od 58$ (€29).
Hotel 81 je lanac jeftinih, ali prihvatljivih hotela. Dobar izbor za bekpekere koji su spremni da doplate za privatnost.
Bolji hoteli koštaju od 80$ (€40) do 200$ (€100). To su mahom stariji, ali funkcionalni hoteli koji se uglavnom nalaze u zapadnom delu grada i kod Singapore River. U poslednje vreme sve je više butik-hotela koji se otvaraju u renoviranim robnim kućama i u Kineskoj četvrti, a sobe su od 100$ (€50) za noć.

Ostale vestiArhiva