Istorija, koja Amerikancima baš mnogo i ne znači...
Istorija Majamija počinje 10.000 godina pre trenutka u kome o njemu pišemo, i to od Tekesta (Tequesta) Indijanaca, čija se teritorija protezala od Florida Kiza (Florida Keys - arhipelag južno od Majamija) do Brauarda na severu (okrug Broward), i čija su sela bila najbrojnija upravo na severnoj strani reke Majami i na mestu današnjeg Ki Biskejna (Key Biscayne - ostrvo blizu centra grada), inače prosečnom Srbinu poznatom po turniru u tenisu... Španci su ovu zemlju nazvali Florida, ili "Cvetna" jer su je otkrili upravo tokom Cvetne nedelje (Semana Florida), a ne zato što je bila puna cveća... Kasnije su došli Englezi, pa ponovo Španci, a zatim ponovo Englezi, samo što se tada više nisu hteli tako nazivati: bili su to Amerikanci, a nova država u koju je španska kolonija Florida inkorporirana bile su Sjedinjene Američke Države.
Dvesta pedeset godina uticaja Španaca i Engleza, učinile su da su Tekeste potpuno nestale, kao i ostatak autentičnih Floriđana. Danas se autentičnim Floriđanima smatraju, u skladu sa američkom vizijom "duge istorije", oni koji su se u tropski raj SAD naselili pre Prvog svetskog rata... Inače, inkorporiranje Floride u SAD bila je još jedna pobeda moći američke trgovine, posle Lujzijane: desilo se to 1821. godine, za, tada, fantastičnu sumu od pet miliona dolara! Kasnije će se uspešne metode preseliti i do Aljaske, ali i do Afrike, gde su zarad oslobađanja crnih robova i repatrijacije u Afriku kupili Liberiju za 300 dolara! Kasnije je Florida postala prvo teritorija, a zatim i savezna država. Ratovi sa Seminolama (indijansko pleme), koje spominje i čuveni Zagor (junak iz stripa) lično, počeli su 1818, a završili su se 1858, a tih 40 godina indijanskog krvoprolića predstavljaju najduži i najkrvaviji "indijanski rat" u čitavoj američkoj istoriji. Seminole su pokušavale da se odupru preseljenju iz današnjeg Majamija u Arkanzas i Oklahomu, gde im se klima nikako nije sviđala. Između drugog i trećeg rata sa Seminolama, jedan naseljenik, Vilijem Ingliš, obnovio je plantažu svog strica na obali reke Majami i time osnovao današnji grad... Iako su do 1890. svi Indijanci ili poubijani ili raseljeni, niko se još nije masovno doseljavao u Majami. Početkom 20. veka, svega 1.000 ljudi je živelo u njemu. No, neki uporni naseljenici su isušivali močvare oko grada, sagradili prugu, i gradili hotele, kao što je to najlepši gradski hotel, "Royal Palm Hotel", koji je sagradio Henry Morrison Flagler (biznismen s kraja 19. i početka 20. veka). Inače, Flagler je bio vizionar: sagradio je prugu i put preko Florida Kiza, sve do Ki Vesta (Key West, najjužnije ostrvo u lancu), a planirao je da kupi i Bahame i da nastavi i put i prugu preko Bahamskih ostrva. Eto, toliko je verovao u moć novca! Neki istaknuti bogataši su počeli da zidaju velelepne palate za odmor u toku prve dve decenije 20. veka, i tako je nastao "Millionaire’s Row", ili "Red kuća milionera". To je bio signal za sve bogate i željne lepe klime da se nasele na Floridu, i to naseljavanje od tada nikada nije ni prestajalo...
Godine 1925. gradu je pridružen "Coconut Grove" (Kokonat grouv / Kokosov gaj) i još neka naselja, te je odjednom postao metropola sa 100.000 žitelja! Interesantno je da je prvi "bum" Majamija kao grada i turističke destinacije došao između 1923. i 1925, upravo zbog kockanja i zbog nespremnosti njegovih stanovnika da se stvarno pozabave uvođenjem prohibicije: ovde je, kao i u Čikagu, alkohol tekao potocima bukvalno tokom cele ere prohibicije, jer su ga dovozili sa Bahama i iz Kube. No, kasnije je došlo do gotovo potpunog uništenja grada zbog uragana i ekonomske depresije, a prevlast u kockarskim salonima preuzeli su novoosnovani Las Vegas i Atlantik Siti.
Sledeći talas u razvoju Majamija bilo je građenje čuvenih "ar deko" zgrada u obližnjem Majami Biču (Miami Beach), čija se istorija ne može odvojiti od samog Majamija. Tokom pedesetih godina prošlog veka, Majami i Majami Bič postali su poznati kao "američka Kuba", jer su kocka, sunce i zabava obližnje Kube, pod čvrstom stegom Batiste (vojni diktator Fulhensijo Batista - Fulgencio Battista, kojeg je Kastro srušio 1959) našla dobro tlo na Floridi. Kada je Kastro izvršio revolucionarski prevrat na Kubi, u grad su, tokom 1965, avionima pristigli Kubanci u ogromnom broju: njih oko 100.000. Kasnije su mnogi pokušavali da pronađu bolji život u SAD, otiskujući se na splavovima put Floride, ali je nedavno Kastro stao na put takvom očajničkom bekstvu, tako što je dozvolio legalno da se svi kojima se politika i ekonomija Kube ne sviđaju, isele na legalan način. Sada prebega gotovo da i nema, a najveći ilegalci su Amerikanci koji žele da posete Kubu: oni lete preko Bahama, i pri dolasku na Kubu mole i potplaćuju Kubance da im ne udare pečat u pasoš, jer je to u SAD kažnjivo.
Posle dolaska Kubanaca, došlo je do rasnih tenzija između lokalnih crnaca i Hispanosa, ali se to sada uveliko smirilo... U bogatim osamdesetim godinama, Majami je postao, kao nekada u vezi sa alkoholom, glavna luka za dopremanje droge sa Kariba i iz Južne Amerike. Mnogo novih zgrada od sumnjivog novca niklo je po Majamiju, kao nekada u Njujorku i Čikagu, tokom ere prohibicije, a Majami se, paradoksalno, razvio upravo nelegalnom trgovinom! Naravno, policija nije sedela skrštenih ruku, a ni TV-studiji: tako je nastao "Miami Vice" (Poroci Majamija), kultna detektivska serija kraja osamdesetih godina prošlog veka. Dva detektiva u skupim dizajniranim odelima, koji su jurili loše momke unaokolo u "ferarijima" i jahtama od milion dolara, ponovo su pažnju sveta usmerili na Majami i Majami Bič, čineći ih svetski poželjnom turističkom destinacijom elite, i ne samo nje... Turisti su želeli da vide "život na visokoj nozi" na Floridi. Do kraja 'osamdesetih godina, region Majamija postao je više nego "in": slavne ličnosti su se doseljavale, a četvrt "ar deko"je renovirana. Region ponovo doživljava nagli uspon! Uprkos velikom procentu kriminala, koji je pogađao turiste devedesetih godina, grad je postao treća najpoželjnija destinacija u SAD, posle Njujorka i Los Anđelesa, pretekavši San Francisko, Las Vegas i San Dijego... Oštrim merama policije, ulični kriminal je smanjen za 80%, tako da je sada Majami zaista bezbedno mesto za posetu i život... U Majamiju su jedno vreme živeli i Đani Versaće (ubijen 1997), Madona (udala se i preselila u London), ili Predrag Danilović (prestao da igra košarku)... Vil Smit je došao kao poslednji u nizu propagatora grada... Danas je Majami grad sa 400.000 stanovnika, od kojih četvrtinu čine Hispanci, tj. ljudi raznih nacionalnosti kojima je španski jezik primarni oblik sporazumevanja. Ovo je severnoamerički grad sa latinoameričkim šmekom, a tome doprinosi i činjenica da su mnogi ulični znaci dvojezični - raj za one kojima je španski blizak ili jednostavno lep... Južna plaža (South Beach), omiljeno mesto za izlet stanovnika Majamija, koje se nalazi u Majami Biču, predstavlja pravi izlet u prošlost "ar dekoa", sa zgradama pastelnih boja, ukrašenim neonom... Barovi sa kubanskom muzikom su svuda... Hiljade turista dolaze da uživaju u kosmopolitskom duhu Majamija i njegovog okoliša, sunčanog i opuštenog raja, koji ne liči ni na jedno drugo mesto na svetu, a kamoli u SAD...
Majami je, zasigurno, najinteresantniji po onome kako živi i kakvi su ljudi koji tamo obitavaju. Kakvi su im običaji? Za nas, čudni. Za građane Rio de Žaneira možda i nisu. Zapravo, ova dva grada su po duhu i ponašanju stanovnika neverovatno slična, tako da se Majami može mirne duše nazvati "Rijom Severne Amerike", a videćete i zašto. Jedna od zajedničkih karakteristika su, osim uličnog kriminala, i osim borbe protiv kriminala tokom devedesetih godina, i opsednutost telom i plastičnom hirurgijom. Roditelji svojim kćerkama za punoletstvo najčešće (to je tamo "narodni običaj"!) poklanjaju - nove grudi! I starije žene, koje imaju unuke, veoma često idu na plastične operacije grudi, zatezanje lica i "pumpanje" usana, i to se ovde smatra sasvim normalnim. Srešćete mnoge žene koje izgovaraju, "mrtve hladne", rečenicu tipa: "Moram danas na 'face-lifting', ženi mi se sin u nedelju!", što znači da je u njihovoj mentalnoj ravni plastična operacija kao odlazak kod frizera. Ovo rezultuje pokatkad smešnom činjenicom da majke na svadbama svojih sinova izgledaju mlađe od sinova, a tek što su "generacija" sa snajom i njenim vršnjakinjama... Francuski i njujorški turisti su u čudu, jer i u Francuskoj i u Njujorku ima i silikona i para, pa nema toliko žena sa hirurškim intervencijama! Ali, to je Florida. Ovde skoro svaka žena ima bar poneku intervenciju na sebi, a veliki procenat ih je i sa raznoraznim pirsinzima i tetovažama. Ovo ponekad izgleda veoma loše, posebno kada na prijemu posle svadbe ugledate devojku u balskoj haljini koja preko celih leđa nosi tetovažu papige u boji... ali, i to je Florida. Florida je zemlja muškaraca i žena koji se ne stide, i koji su veoma "otvoreni za saradnju". Jedan prijatelj iz Francuske je nekom prilikom, razočaran u devojke sa Floride, rekao: "Idem ja nazad u Francusku, tamo devojke barem pocrvene kada ih prvi put poljubiš!". E, ovde se to ne dešava. Jedan od fenomena jeste i veliki broj homoseksualaca, transseksualaca i transvestita - najnormalnije je videti kreaturu neodređenog pola koja se šeta ulicama na štiklicama, a sam Bog zna šta je plastičnom operacijom dodato na telo dotične osobe, a šta je ostalo staro i stvarno. Vrlo često se na plažama organizuju takmičenja transvestita, u kojima je cilj da se pogodi koja je od devojaka koja šeta pistom, tj. plažom, stvarno žensko, a koja je transvestit. Ovi kvizovi su veoma popularni; ima i klađenja, a ja sam prisustvovao jednom, u kome nije bilo dobitaka, jer su svi učesnici bili transvestiti, tj. žena uopšte nije ni bilo među njima! A delovali su ženstvenije od polovine pravih žena... Naravno da vas neću iznenaditi ako vam kažem da su ulice redovno pune kokaina, a da je grad omiljeno stecište omladine iz ostatka SAD željne divljeg provoda. No, Majami, a posebno obližnji Majami Bič, u koji je Duško Dugouško toliko želeo da ode na letovanje (to je tada bio simbol letovanja i prestiža u SAD!), danas je za Amerikance ipak simbol dve potpuno suprotstavljene tendencije: mladalačke zabave i zabave penzionera. Mladi se danas, uz Majami (u Majami Biču se uglavnom kupaju preko dana), opredeljuju i za Fort Loderdejl (Fort Lauderdale), obližnji grad koji postaje mesto "najdivljije" zabave studenata američkih univerziteta, jednom godišnje. Suprotno tome, predivni grad Boka Raton (Boca Raton, na španskom "Mišji zaliv") gotovo je u potpunosti dom penzionerima iz cele SAD, koji svoje kuće za poslednje godine života kupuju baš na Floridi. U mnogim američkim filmovima kaže se da neki junak "ima roditelje na Floridi", a kada dođete u Majami, biće vam jasno i zašto. Ideja našeg proizvođača automobila Zastava da svojevremeno auto namenjen izvozu u SAD nazove "Yugo Florida" za Amerikance ima isto značenje kao kada bi Ford pokušao da tržište SCG osvoji automobilom nazvanim "Ford Vrnjačka Banja", jer je za većinu Amerikanaca, još uvek, Florida mesto na koje njihovi roditelji idu da nađu raj za života, pre odlaska u onostrani raj. Poput naših banja - princip je isti, a kažu da stariji Amerikanci vole Floridu upravo zbog tople klime koja prija "starim kostima". No, kombinacija mladog i starog sveta čini stvari nadalje još interesantnijima: brakovi i veze starijih muškaraca sa mlađim ženama, i obratno, veoma su česti na Floridi. Isti ti stariji ljudi vrlo često žele da prožive "treću mladost" baš na Floridi... Stariji Amerikanci se uglavnom odlučuju za mlade Ruskinje, koje imaju lokalni nadimak "kopačice zlata" (gold diggers), jer su u potrazi za bogatstvom, po svaku cenu. Naravno, na pitanje zašto su došle na Floridu, odgovaraju unisono: "da naučim engleski jezik" - no, to se gotovo uvek završava brakom sa američkim penzionerom, i kasnijim brakom sa dugogodišnjim ljubavnikom (kada inkasiraju nasledstvo)... Starije žene, pak, veoma slobodno prilaze mladim muškarcima, a posebno ako su stranci, tako da se nemojte začuditi ako vam priđe neka starija osoba sa čudnim predlozima, bilo da ste momak ili devojka, pa i turista. Ovde je, naime, uobičajeno, još od vremena kubanskih izbeglica, da mladi muškarci bivaju u vezi sa starijom ženom, koja im finansira školovanje, stanarinu (kredit na kuću na 20 godina!), odela... uz izvesnu nadoknadu, naravno. Ponekad je veoma teško odbraniti se od navalentnih žena srednjih godina koje pokušavaju da vam budu "sponzori", ako čuju da pričate stranim jezikom ili sa akcentom. Moje iskustvo je uvek bilo da su reakcije na odbijanje veoma burne, tipa: "Mnogo si ti bezobrazan za jednog stranca! Ja mora da ne ličim na tvoju majku, jer svi vi Mediteranci i Istočnoevropljani volite samo žene koje liče na vaše majke!", a izgovaraju ih besne žene kojima udvaranje propadne. Načini za odbranu su višestruki, a moji omiljeni su: "U pravu ste, uopšte ne ličite na moju majku", "Ja ne želim ženu poput svoje majke"... Izmislite svoju ispriku, trebaće vam! Isto važi i za devojke, koje se moraju braniti od nasrtljivih staraca, ili pak za momke koji se moraju braniti od (nekih drugih) nasrtljivih staraca, samo drugačije seksualne orijentacije... Kult tela, oličen u neumornom vežbanju, u Majamiju je izuzetno izražen: teretana ima svuda unaokolo; većina stanovnika nešto vežba i ima puno zgodnih ljudi, više nego bilo gde u SAD, a bildovanje na plaži je uobičajeno. No, uprkos tome, ipak je prisutna i jedna savremena američka bolest: neobično je veliki broj debelih ljudi na ulicama, što poprilično iznenađuje onoga ko pomisli da su ovde svi posvećeni telu i njegovoj lepoti...
Inače, osim kulta tela, kulta plastičnih operacija, kulta mladosti i neverovatne tolerancije na parove staro-mlado, transvestite, ili gej populaciju, ovde je i pitanje rase i jezika veoma malo važno. Ja, nažalost, ne govorim španski, ali je to u Majamiju ogromna mana: većina znakova je na oba jezika, kao i zvučna uputstva na telefonima ili na pozivu broju "911". Hispanosi govore oba jezika besprekorno, pa se često u gradskom autobusu, ako primete da ih neko sluša, vrlo lako prebacuju na španski. Hispanosi su uglavnom smešteni u dva kvarta: u kvartu Mariel Boatlift (Marijel boutlift), te u živopisnom kvartu zvanom Mala Havana (Little Havanna), koji se nalazi u južnom Majamiju i koji je Bob Marli čudesno opisao na muzički način, na albumu "Down South Miami", a na kome se nalazi i čuveni hit "Could You Be Loved?". Marli je, dakle, bio inspirisan ovim kvartom za svoje najlepše pesme, a jasno će vam biti i zašto. Mala Havana je izrasla u potpuno kubanski kraj, a njeno srce predstavlja Calle Ocho (Kalje očo, ili Osma ulica), što je uobičajeni način na koji Hispanosi prevode englesko ime "SW 8th Street". Naravno, Calle Ocho znači samo "8th Street", bez onog "jugoistoka", ali je to očito Hispanosima bilo predugačko za prevod... Celom njenom dužinom pružaju se kubanski kafei, prodavnice ploča, apoteke, prodavnice odeće i restorani koji se smatraju najslikovitijim u gradu. Najzanimljivije prodavnice su "prodavnice za mlade", i to u smislu žena koje upravo ulaze u brak, jer su artikli veoma kubanski... Dok zvučnici na zidovima kafea glasno sviraju salsu i ostale latino-ritmove, Mala Havana je neodoljiva za svakog dođoša u Majami. Nije joj odoleo ni pomenuti Vil Smit, koji je u njoj i snimio spot za svoju himnu modernog Majamija, "Welcome to Miami"... Ko voli latino-muškarce ili latino-žene, kao i sve moguće nijanse i varijante ljudskog tena, ovde će se osećati više nego prijatno! Ako znate da plešete, uspeh vam je zagarantovan. Ipak je ovo, iako u iseljeništvu, nacija muževnih muškaraca i ženstvenih žena, i ljudi-plesača punih "vatre"...
No, kada smo već kod novopečenih supruga, veoma je bitan i zanimljiv jedan lokalni običaj: kada se pravi devojačko veče, noć pred udaju, sve devojke se obuku kao za karneval: šareno, sa dominantnom jarkoroze-ciklama bojom (ona se smatra "nacionalnom bojom Floride", i većina žena nosi upravo tu boju, a mnogi kupaći kostimi su baš u njoj izvedeni... uključujući i odeću starijih žena, koje ponašanjem ionako ne odudaraju od mlađih)... Devojka koja se sutradan udaje, stavlja na glavu šareni šešir okićen kondomima, što je znak da se oprašta od devojačkog života... Urbani običaji Amerike su ponekad vrlo slikoviti!
Ipak, da se vratimo na zanimljivosti grada koje nisu "ljudskog porekla": obavezno treba posetiti plaže Majami Biča. Južna plaža (South Beach) je definitivno najlepša, i ima najviše kupača. No, vrlo je interesantno da tokom jula i avgusta plaže zvrje gotovo prazne, jer "nije sezona", tj. pretoplo je (za većinu Amerikanaca). Sezona kupanja u Majamiju traje tokom preostalih deset meseci. Takođe vam preporučujemo i vožnju čamcem po kanalima, ako ste u prilici. Ako ne, jednostavno uživajte u suncu i moru. Ponekad ćete imati priliku da tako, sunčajući se, prisustvujete nekoj od izjava ljubavi "na nebu": naime, u Majamiju je uobičajeno da mladić impresionira devojku tako što unajmi avion koji tegli transparent ili ispisuje dimom na nebu poruku: "Mary, will you marry me?", koju dole na plaži momak kruniše prstenom... "Meri" je obično oduševljena, a njen komšiluk zavidan, iako cela plaža aplaudira. Isto tako, izlivi pobožnosti su veoma česti: avioni najčešće ispisuju poruku "Jesus loves you" (Isus te voli), što je vrlo čest slogan mnogih nalepnica na branicima. Nama iz Evrope, ovakvo verništvo je šokantno, gotovo sablazan, ali ga Amerikanci prihvataju sa odobravanjem... Kada se nasitite morskih zanimacija i američkih izliva ljubavi i religioznosti, krenite u obilazak istorijskog Majami Biča, ali i njegovih kafea. Majami Bič je spektakularan muzej savremene arhitekture: Istorijska četvrt ar dekoa (The Art Deco Historic District) predstavlja kolekciju ružičastih, ljubičastih i tirkiznih zgrada iz '20-ih i '30-ih godina 20. veka, kao i jednu od najvećih oblasti koja je zavredila da se nađe u oficijelnom spisku Američkog nacionalnog registra istorijskih mesta. Zaštita te zone od pomahnitalih investitora, uvek željnih novih kvadrata poslovnog i stambenog prostora, definitivno je uticala da Majami i Majami Bič dožive svoj "rivajvl" (oživljavanje), kao turističke destinacije "A klase". Prošetajte se Promenadom, vrludavom trakom betona na najzapadnijem kraju Majami Biča... Uživajte u romantičnim zalascima sunca kakvih ima samo na Karibima. Uprkos svim pokušajima da ih uhvatim foto-aparatom, kada sam god pogledao u ekran, video sam da ni delić atmosfere nije prenet na sliku... Upravo zato ga (ili više njih, tim bolje) morate doživeti lično, za nezaborav. A posle toga, možete krenuti u turu po barovima Majami Biča, ili slavnim latino-barovima Južnog Majamija... gde će vam srce brže zakucati... i ostati, barem jedan njegov deo, zauvek. Uvek ste ponovo "bienvenido a Miami" (dobrodošli u Majami)...

Ostale vestiArhiva