Nijedna zemlja na svetu nije doživela takvu besplatnu globalnu reklamu kao što se to desilo Madagaskaru posle kultnog crtanog filma pod istim nazivom. Znatiželjnici iz sveta su navalili da vide taj nepojmljivi rezervat retkih životinja, da osete čari tog na platnu predstavljenog magičnog ostrva.
Turistički prihod ove siromašne zemlje je zato povećan više desetina puta.
Ali i dalje je na ovom ostrvu glavni problem transport, loši putevi, nedostatak voznog reda. Istina je da je ovo, po veličini četvrto ostrvo na svetu - manje je samo od Grenlanda, Nove Gvineje i Bornea, jedan od najvećih svetskih prirodnih rezervata.
Na ovom ogromnom kopnu (gotovo 600 hiljada kvadratnih kilometara) u Indijskom okeanu postoji više od 200 hiljada biljnih i životinjskih vrsta, kakvih često nema ni sličnih u drugim delovima sveta. Zato neki ekolozi govore o Madagaskaru kao o „osmom kontinentu”.
Simbol i znak prepoznavanja ove zemlje je čudnovato drvo koje raste naopako, kao da mu umesto krošnje raste koren koji se bujno grana uvis. To je baobab, koji je, uz lemura, postao simbol Madagaskara. Baobab je vrlo važan za život lokalnog stanovništva - njegovi listovi i plodovi mogu da se kuvaju i jedu, a služe za izradu papira i tkanine. Tamo žive oni simpatični lemuri (vrsta majmuna sa dugim repom i širokim očima) s kojima se deca rado igraju i koji su tako reći domaće životinje. Tu su i kameleoni, oni gušteri koji mogu da stvore hiljade nijansi.
Na Madagaskaru može svašta da se vidi: kristalne stene, fascinantne klisure i vodopadi, brojna vulkanska uzvišenja, koralne obale i neprekidni niz laguna.
Stanovništvo Madagaskara je zanimljiva mešavina Azijata i Afrikanaca. Na istoku žive potomci Azijata kosih očiju i neobično tamnog tena, dok su zapad ostrva naselili Afrikanci. Stanovništvo ovde živi prilično izolovano i svaki dodir sa strancima u njima izaziva znatiželju i čuđenje. Ljudi po raštrkanim selima bave se zemljoradnjom i gajenjem živine i stoke. Od stoke najviše uzgajaju zebu, madagaskarsko govedo koje je poznato po specifičnoj grbi na leđima a dobro podnosi velike vrućine i otporno je na bolesti koje napadaju drugu stoku.
Prema broju zebua meri se koliko je ko bogat u selu, a tamošnji muškarci spremni su da zamene nekoliko zebua za lepu ženu. Pastiri podsećaju na ratnike jer uvek nose dugačka koplja kojima mogu da ubiju divlju životinju ako slučajno napadne govedo. Pošto su dani jako vrući, seljaci jutra provode radeći, a nakon toga sakriju se u hladovinu ili u neku seosku kolibu iz koje se nadaleko širi smeh i zadirkivanje. Reč je o veselom narodu!
Najviše posetilaca dolazi iz Francuske, što je i logično s obzirom na to da je Madagaskar bio francuska kolonija; slede Italijani, Švajcarci i ostali. Zbog niske cene smeštaja, turisti prosečno ostaju na ostrvu po 20 dana. Da ova grana privrede kreće velikim koracima, pokazuju i najnovije investicije u hotele. Jedan od prvih takvih kompleksa je Andrada. To je zapravo internacionalno turističko naselje na severu ostrva, pod imenom Nosi Be, na plaži Andrana. Tek planiraju da grade takva naselja i da polako, u broju poseta i turističkoj ponudi, pristižu susedna ostrva Sejšele i Mauricijus do kojih odavde može i čamcima da se stigne.

Ostale vestiArhiva