Ceo grad je ukrašen portugalskim zastavama i sve je u gradu podređeno Prvenstvu. Svaka »jača« firma je nešto učinila za reprezenaciju. Potpuno fascinira ta vrsta angažovanja, jer, iako znam da u Srbiji fudbal dosta motiviše naciju, ipak mi se čini da su Portugalci sve to shvatili mnogo ozbiljno.
Za Svetsko prvenstvo rešili su da naprave »najveću i najlepšu« živu zastavu na svetu, i na nekom fudbalskom terenu okupili 150 000 žena. Pitala sam prijatelja koji živi u Lisabonu, kako su uopšte organizovali kasting za 150 000 najlepših devojaka. Međutim, pošto su generalno niski rastom, bilo je bitno samo da devojka bude viša od metar i po.
Jedan od delova grada koji morate posetiti je Belem, odakle je Vasko De Gama krenuo ka Indiji, gde je stigao prvi, 1499. godine. Tu je Spomenik otkrićima, okrenut ka reci, kao i Manastir svetog Žeronima, čija unutrašnja baštica izgleda kao one u Kembridžu.
U samom manastiru su sahranjeni De Gama i najveći nacionalni pesnik Da Camoiš. Kako sam našla na nekom sajtu: prvi je izveo podvig, a drugi ga je ovekovečio u pesmi. Mene manastir i sve to okolo podseća na Predskazanje. Tu je i Torre De Bellem, toranj na samoj obali i ima odličan pogled na Težo. Odatle se vidi i spomenik Otkrićima i onda shvatiš koliki su vizionari De Gama i njegova posada bili kad su otplovili negde, a nisu ni mogli biti sigurni da li je Zemlja ravna ploča. Najveći hit za mene u Lisabonu, ne znam zašto, je taj njihov crveni most koji je kao Golden Gate u San Francisku. Sa druge strane reke, pored mosta je Isus isti kao onaj u Rio de Janeiro. Taj spomenik, Christo Rei, gradjen je u 20.veku, i odatle se pruža najbolji pogled na grad. Sam »Hesus« je impozantan, možete mu se za neku svotu novca i popeti na vrat. Ne znam koje to veze ima sa hrišćanstvom. Do Belema se iz centra stiže tramvajem, nekoliko stanica. Ta vožnja nije ništa duža nego vožnja od centra do Novog Beograda.
Ja sam taj isti dan imala akciju da odatle odem na potpuno drugi kraj grada, onaj, gde je održan EXPO 98. To je potpuno nov deo grada, u kome su nove zgrade, visoke i prelepe, u blizini se nalaze i raznobojne moderne fontane, i ceo kompleks hala za EXPO. Tu je i Okeanarijum, koji je, kako tvrde, jedan od najvećih na svetu. Odatle možete žičarom do još spomenika Vasku Da Gami, i onda jednostavno nadlećete ceo taj kompleks na kome je održan EXPO 98. Te hale se sada koriste za kongrese, koncerte, izložbe, ostali su neki eksponati, a i sve zastave izlagača.
Takodje, dobar pogled se pruža sa tvrdjave Sao Žorže, u Lisabonu. Sama tvrdjava podseća na Kalemegdan, i ne očekujte ništa više sem zidina, doduše, dobro očuvanih. Za ljubitelje panorama, još jedan predlog. Iako je to totalno turistički manir, provozajte se liftom Santa Žusta u centru grada. Čisto da vidite panoramu. A i osećaćete se nekako filmski u tom starom liftu
Tramvaj je odličan način prevoza u Lisabonu, jer imaju nove, električne, ali i stare, »romantične« tramvaje, kojima se možete voziti kroz centar grada. Ti tramvaji prolaze uskim ulicama, najkarakterističniji i za turiste najzanimljiviji je tramvaj »28« koji će vas odvesti do mnogih mesta koje u centru Lisabona treba da vidite. U Lisabonu, pored tih uličica, tako uskih, kao u Kotoru ili Budvi, dominiraju jako široke avenije. Ipak, tamo sam navikla na razne vrste kontrasta, pored crno-belih trotoara i zeleno-crvene portugalske zastave svugde, najinteresantniji kontrast ili pak, ekstrem, je po meni, jedan stanovnik Lisabona, crnac skinhed. Nisam imala prilike da ga upoznam, ali je on nekako lokalna atrakcija, za mlade ljude u gradu.
Kroz Lisabon prolazi reka Težo, koja se uliva u Atlantski okean. Budući da je tu delta reke, Težo je tu jako širok. Do reke sam stigla preko Alfame, inače sad već siromašnog predgradja, čije zgrade, iako su stare i vidi se da ih vlaga nagriza, izgledaju lepo. Ipak je to nekada bio bogati deo grada. Standard im baš i nije visok, i to se i vidi i po kolima koja voze, i po ljudima. Najviše je evropskih kola, srednje veličine, novih, ali dosta i starih automobila, koja, po mojoj slobodnoj proceni imaju više od 10 godina. Doduše, najveći broj stanovnika Lisabona, vozi Smart, mada se meni nije učinilo da je tolika gužva u gradu, a koliko sam saznala, nije Smartić ništa jeftiniji, niti povoljniji u Portugalu.
Budući da je jaka katolička zemlja, u Portugalu je abortus zabranjen i očito je da je to ono što jako pogadja mladje generacije. Do sada je u nekoliko navrata održavan referendum o tome da se abortus dozvoli, ali to nije prošlo. I zbog toga, i zbog mnogih drugih stvari, mladi u Lisabonu se, čini se, najviše izražavaju grafitima.

Krave
U Lisabon su stigle i krave. Medjunarodna izložba, 100 krava u raznim bojama, sa raznim motivima, do kraja avgusta biće na ulicama Lisabona. Sve su iste veličine, i mnogo su slatke. To je inače, tzv Parada krava, izložba koja od 1998, kada je nastala u Cirihu, prelazi iz grada u grad. Na žalost, Beograd nije u planu najezde ovih krava.

Mesta za izlazak
Bairro alto u kome je kafić do kafica, je stari deo grada, te i izgleda kao one uske uličice u Kotoru. Onda kupiš piće u kafiću i odlučiš se da li ćeš piti iz staklene čaše, što znači da ostaješ unutra, ili plastične čaše, što znači da ćeš stajati na ulici, ili biti u drugom kafiću. Za neodlučne, u nekim kafićima, na vratima stoji »službenik« koji kad izlazite, vaše piće presipa iz staklene u plastičnu čašu. Vrlo uzbudljiv posao... Neka od mesta koja su mi ostala u sećanju su Bedroom, kafić sredjen kao spavaća soba, a izgleda kao izlog. Tu je i klub, koji se zove Milje, odnosno Nafron, kako se na portugalskom kaze milje. I sav je ukrašen miljem, po zidodima, stolicama, po DJ kabini. Pored Bairro Alto, dosta vremena sam provela u kafiću Vertigo, i potpuno sam bila oduševljena što je to to mesto otvorio i sredio »naš čovek«. Od klubova, uveče, najpopularniji su Fragil i Lux Fragil. Fragil je na Bairro Alto, otvoren pre tačno 27 godina i ovog leta slavi rodjendan. Ništa posebno sredjeno mesto, iako zvanično nije gay-club, primetnija je ta populacija. U Lux Fragil se ide tek posle, i to oko pola 5 ujutru. Lux Fragil se nalazi pored reke, ogroman je, ima 2 dela, jedan je bar u kome je malo tiša i opuštenija muzika, i donji deo, gde su gostovanja stranih DJ-eva skoro svaki dan. U vreme kad sam posetila Lisabon, ne samo da je Fragil slavio 27 rodjendan, već je i lisabonski najbolji, najpoznatiji i sve »naj« restoran Bica do Sapato slavio 10 godina postojanja. Pošto su moji prijatelji u Lisabonu, naši ljudi koji se bave kreativnim poslovima, imaju naravno pozivnice za ta »fancy« zbivanja, te eto mene u jet-set varijanti Lisabona. Navodno, svi koji nešto znače su tamo. Meni ništa ne znače, samim tim mi je provod bio smešniji. Interesantno je da i Bica do Sapato i Fragil i Lux Fragil drže isti ljudi, što znači da je noćni provod u Lisabonu skroz u njihovim rukama. Treba napomenuti, da Lisabon nikako nije skup grad, i da pića koštaju do 5-6 eura, pri tom mislim na ona najskuplja. Možete jesti za do 10-15 evra po porciji, imaju raznolike internacionalne kuhinje. Taksi je jako jeftin. Nijedna destinacija po gradu, širem centru grada ne košta više od 4-5 evra.

Šta videti van Lisabona?
Sintra. Stiže se lako vozom, nekih pola sata od Lisabona. Gradić kao da krije neku tajnu, nema nikog na ulici, kažu da ljudi tamo dodju da uživaju u miru ili da polude. Nisam srela nikoga na ulici. Mesto izgleda predivno, stare kuće, ogromni zidovi, pola kuća izgleda kao da su dvorci. Nekako, dok se šetaš osećaš kao da stanovnici gvire kroz roletne i čekaju da prodješ i nastave svoj neki ritual. Autobusom se može otići do manastira Pena u kome je zivela kraljevska porodica u 19 veku. Sve je sačuvano, njihove sobe, i sve što su koristili i to je dovoljno jezivo...Možeš da ih zamisliš kako jedu, spavaju tu, i kao da je njihov duh svugde oko tebe. Usput je i neki mavarski zamak, ali nemojte da se prevarite da ulazite tamo, tamo nema ništa sem ruševina. Dobro, lepa je priroda, zeleno je, na brdu ste i sveže je, ali ćete džabe potrošiti par evra na ulaz.
Najfasinantnije je otići u Cabo da Roca, najzapadniju tačku kontonentalne Evrope. Tamo se ide busom, nekih pola sata od Sintre. Nema ničeg posebnog tamo, sem činjenice da si najzapadnije u Evropi. To je jedna stena od preko 100 metara, a ispod tebe se lomi okean, i izgleda sve jako strmo i opasno. Ima i svetionik, a vetar duva toliko da misliš da će da te oduva.Tu naravno dolaze ljudi da se venčaju, ali i da se ubiju. Turistička fora je da ti prodaju u obližnjem ofisu sertifikat da si bio na krajnem Zapadu Evrope.
U Sintri treba obići i Quinta de Regaleira koje važi za mesto gde se okupljaju masoni. Zaista zastrašujući zamak. U bašti su statue, koje kao da će početi da se pomeraju čim padne mrak, a na zgradi su gargojli u obliku kljunara i vrlo pogano izgledaju.

Pljačka
E da bi bila pravi turista, pobrinuo se Bruno. A ko je Bruno? Nek mali dečko, niži od mene, koji je, dok smo se uveče vraćale iz prodavnice, prišao meni i prijateljici, pričao nešto na portugalskom, što nisam razumela. Ali u nekom momentu vidim da drži nožić, ali nož mali kao moj mali prst. Mali lopov sa malim nozem. Shvatih ja vrlo kasno da on ustvari hoće da nas opljačka, ali moja prijateljica ga je šarmantno upitala kako se zove, te je on počeo i da se upoznaje sa nama... Neiskusno. Objasnismo mu da nemamo mi ništa, on se kao smirio, dale smo mu paklu cigareta i ostavio nas je na miru. Tako sam doživela malu pljačku.. Doduše, pomislile smo da nam u principu ne može ništa, ali ipak, nije svejedno. Pri tom, ulica u kojoj smo ga »upoznale«, je prometna i vrlo osvetljena. Ne bih smela da zaključim da Lisabon jeste ili nije bezbedan grad nakon ovog iskustva. Uz činjenicu da je taksi jeftin, milsim da nema potrebe da se šetkate noću. Ali ipak, zna li neko, gde ima da se kupi suzavac???

Ostale vestiArhiva