Ostrvo je impresivnog krajolika i vegetacije sa puno vidikovaca, kako na planinama, tako i na obali. Oivičeno je uzanim pojasom plodne ravnice na kojoj se gaji najviše šećerna trska, dok se u brojnim zalivima mogu videti lokalni ribari. Na jugu ima više ravnih terena. Većina letovališta je na severnoj obali gde su plaže sa belim peskom, a vegetacija bujna. Planinski masivi su na istoku ostrva, a unutrašnjost ostrva zbog krečnjaka ima puno podzemnih pećina. Jamajka obiluje biljnim i životinjskim svetom zbog klime "večnog leta" (mango, hlebno drvo, džakaranda ili plameno drvo, paprat, hibiskus, divlji đumbir, azaleje, filadendron...).
Moji prvi utisci o letovalištu Montego Bej su bili malo razočaravajući, da bih na kraju odmora bila očarana celim ostrvom... Pre dolaska na Jamajku, znala sam samo za Rege muziku, Boba Marlija i za prirodne atrakcije koje neizostavno treba videti. O standardu i načinu života nisam imala nikakvu ideju. Razlika u vremenu, naporan let sa presedanjima učinili su svoje, tako da sam prespavala prvo veče i noć, a da nisam napustila hotel. Međutim, ujutru pre sastanka sa lokalnim vodičem, izjurila sam iz hotela da osetim život na ulici. Ubrzo se iza mene stvorio živopisni lokalac sa rasta frizurom ponavljajući "Amerikan! Gandžaaa, gandža!". Shvatila sam da misli da sam Amerikanka i da mi prodaje nešto. Kasnije sam čula da je "gandža" lokalni sleng za marihuanu. Nisam se obazirala na njegovu upornost, pa je odustao, a ja sam nastavila potragu za najbližom plažom. U tom, turističkom, delu Montego Beja gde je bio moj hotel jedina plaža je Doctor Cave, a ona je otvorena samo od 8.30 do 17.30 i naplaćuje se. Osim hotela sa 2 ili 3 zvezdice, restorana i skromnih barova na putu ka centru grada jedinu impresiju na mene je ostavila bujna vegetacija. Duž puta su se nalazile improvizovane tezge na kojima su krupne Jamajčanke prodavale pletene korpe, šešire i tipične drvene suvenire. Tu sam odmah uvidela da se na pijacama treba cenkati. To definitivno nije bio tropski raj kakav sam ja zamišljala...
Moj utisak, a i mojih saputnika, je da je za Jamajku potrebno vreme da bi je zavoleli, pogotovo ako ste bili na Maldivima ili Sejšelima koji vas odmah očaraju lepotom kao sa razglednica. Jedino letovalište na Jamajci koje ima tu tipičnu lepotu tropa sa dugom peščanom plažom je Negril. Ali za mene je prava Jamajka nešto drugo. Da bi osetili narod i upoznali bogato nasleđe ostrva koja je nastalo istorijskim mešanjem raznih kultura između domorodaca, kolonizatora iz Španije i Engleske, robova iz Afrike i doseljenih Arapa, Indusa i Kineza morate neizostavno da putujete ostrvom i smelo komunicirate sa lokalnim stanovništvom, koje uz uvek spreman osmeh, najviše koristi izreku "No problem, mon" (nema problema, čoveče). Jamajčana danas ima oko 2,5 miliona na ostrvu, a još oko 2 miliona ih je emigriralo uglavnom u SAD i Veliku Britaniju u potrazi za boljim životom.
Na drugom putovanju u potrazi za Novim svetom, Kristofor Kolumbo je otkrio Jamajku 04. maja 1494. godine. Tada su Aravak Indiosi, kojih je bilo oko 100.000, naseljavali ostrvo. Ostrvo su nazvali "Xaymaca" što je otprilike značilo "Zemlja drveta i vode". Smatra se da su se doselili iz Južne Amerike pre oko 2.500 godina. Usled evropskih bolesti koje su im Španci doneli i prekovremenog brutalnog rada, ovaj miroljubivi narod je polako istrebljen. Španci su bili primorani, da bi obezbedili radnu snagu, da počnu trgovinu robljem i to direktno iz Afrike.
Danas su Aravak Indiosi prikazani na grbu ove karipske države, a na njemu je i simboličan moto "Out of many, one nation" (Od mnogih, jedan narod).
Posle Španaca iz čijih vremena su ostali neki španski nazivi kao Oćo Rios ili Rio Grande, ostrvom su vladali Britanci koji su osim engleskog jezika ostavili i administrativni sistem u nasleđe, a ostrvo su podelili u 13 parohija. Jamajka je danas nezavisna država i član je Britanskog Komonvelta.
Osim turizma najveći doprinos nacionalnom dohotku daju izvoz boksita i poljoprivreda. Jamajka ima preko milion turista godišnje, od kojih oko 700.000 poseti letovališta Montego Bej ili Oćo Rios krstareći Karibima na luksuznim brodovima. Jamajka je poznati proizvođač kafe, šećera, začina, papaje i tropske biljke jam. Na žalost, Jamajka je poznata i po nelegalnom izvozu marihuane od čega je prihod 70-tih i 80-tih godina 20. veka prevazišao prihode od boksita i turizma.
Marihuana je doneta iz Indije na Jamajku sredinom 19. veka, a među radnicima se brzo raširila. Danas oko 20-40% Jamajčana puši marihuanu. Mnogi je ne smatraju drogom već lekovitom i religioznom biljkom. Za siromašne farmere gajenje marihuane je siguran način zarade, a udaljena i malo posećena unutrašnjost ostrva sa plodnom crvenom zemljom pruža idealne uslove za to, kao i blizina SAD, njihovog glavnog izvoznog tržišta. Mnogi, danas, ugledni poslovni ljudi Jamajke su počeli biznis tako što su se bavili prodajom droge.
Rege muzika je najpoznatija odlika kulture Jamajke i to zahvaljujući legendarnom muzičaru Bobu Marliju i grupi Wailers. "Buffalo Soldier", "One Love", "No Woman, No Cry" su samo neke pesme iz tog bogatog stvaralaštva. Marlijevi stihovi daju uvid u usmenu tradiciju narodnih priča i verovanja Jamajke koja uče generacije vrednostima i moralu. Bob Marli je bio borac protiv rasizma i nepravde. U glavnom gradu Kingstonu postoji muzej sa njegovim imenom gde se mogu videti i stvari koje su mu pripadale.
Muzika je svuda. Od plaža do diskoteka u radničkim naseljima čuju se rege, kalipso i soka. Noćni život počinje tek posle ponoći i traje do jutra. Dva velika muzička festivala koja se održavaju na Jamajci privlače ljubitelje rege muzike iz celog sveta. Ja sam prisustvovala "Reggae Sumfest"-u koji se održava leti u Montego Beju i bila sam iznenađena brojem turista iz Japana koji dolaze samo zbog muzike, a mnogi spavaju napolju u vrećama za spavanje. Da bi turista imao pravi uvid u to kako se lokalci provode treba da ode na mesta gde nema turista - tako smo i mi otkrili skroman bar gde je svako veče nova grupa uživo izvodila rege muziku, a gde su lokalci stari i preko 70 godina provodili vreme uz domaće pivo Red Stripe, obučeni ležerno sa detaljima u vidu vunene kape, najčešće tzv. rasta boja (zeleno-žuto-crveno).
Osim piva, lokalno piće je i rum, a prilikom obilaska destilerija imate mogućnost da ga nabavite po povoljnim cenama. Na Jamajci su snimane mnoge reklame za "Bacardi", top model Naomi Kempbel (Naomi Campbell) ima ovde kuću, čuveni pevač Hari Belafonte (Harry Belafonte) je rođen na Jamajci, a Jan Fleming (Ian Fleming) je napisao svoje romane o Džemsu Bondu u kući "Golden Eye" na plaži koja je danas turistička atrakcija i koja se zove Džems Bond.
S obzirom da sam imala sreću da dosta putujem i da vidim neke od najluksuznijih hotela sveta dozvoljavam sebi da kažem da je hotelski kompleks "Half Moon" kod Montego Beja nešto najluksuznije što sam do sada videla. Trenutno je u fazi renoviranja, a nedavno je proslavio i pedesetogodišnjicu postojanja. Ima 43 bazena i 419 soba. Luksuzne vile sa bazenom, poslugom i golf vozilom za vožnju po kompleksu pružaju vrhunske uslove za odmor najbogatijima. U vreme mog boravka na Jamajci, Džoan Kolins (Joan Collins) je odsela u ovom hotelu koji je čuven i po svom golf terenu. Imala sam zadovoljstvo da provedem ceo dan na plaži ovog hotela, i da se za trenutak osetim kao deo svetskog džet seta...
Jedan od mojih "najmirnijih" doživljaja na Jamajci je bilo splavarenje rekom Marta Bre (Martha Brae) koje traje oko sat i po vremena. Splav je napravljen od bambusa i ima sedište za dve osobe. Lokalac koga sam ja nazvala "gondolijer" upravlja splavom stojeći na njemu sa dugačkim štapom. Osim bujne vegetacije koju on povremeno objašnjava, nekoliko puta se zaustavio kraj obale gde su seljaci na improvizovanim štandovima prodavali tipične drvene suvenire i osvežavajuća pića.
Jedan od najuzbudljivijih dana je bio onaj koji smo proveli na Dans (Dunn’s) vodopadima kraj letovališta Oćo Rios. To je prava atrakcija za turiste. Prvo nas je lokalni vodič odveo na plažu gde smo se pokvasili i na taj način malo pripremili za penjanje po hladnoj vodi vodopada. Samo penjanje traje oko 45 minuta i jako je zabavno jer se preporučuje da se grupa drži za ruke i tako penje. Usput, kao i na svim turističkim lokacijama, prodaju se suveniri i osvežavajuća pića, a lokalni fotografi se trude da vas što više slikaju kako bi vam kasnije te fotografije pokušali prodati. Plastična obuća za vodu je neophodna, a može i da se iznajmi na licu mesta.
Kaže se da nijedan odmor na Jamajci nije kompletan bez posete spomen kući pisca Noela Kauarda (Noel Coward) - Firefly (Svitac), jer ima najlepši vidikovac na ostrvu koji je nekada davno bio osmatračnica pirata. Poznati pisac Noel Kauard je boraveći u kući Jana Fleminga 1948. godine sasvim slučajno nabasao na ovu kuću i "zaljubio se u nju i njen položaj". Zbog milion svitaca koji su se pojavili u sumrak, kuću je simbolično nazvao "Svitac". U daljini, na severu, vidi se najbliža tačka Kube - Galina Point, a na jugu, u pravcu Kingstona prelep planinski venac. U ovoj kući on je ugostio mnoge slavne ličnosti među kojima i Šona Konerija, Megi Smit, Lorensa Olivijea, Vivien Li, Ketrin Hepbern, Vinstona Čerčila... Posle penjanja po vodopadima izuzetno nam je prijalo da provedemo mirno popodne uz piće na terasi ove kuće i da uživamo u pogledu.
Jamajku pamtim i po odličnoj kuhinji, a naročito fantastičnoj kafi. Mislim da je to najukusnija kafa koju sam probala u životu. Pokušala sam da je kupim u Evropi i to mi je uspelo samo u Londonu. "Blue Mountain" kafa (zaštićena robna marka) se gaji u planinskom delu ostrva gde je i najviši vrh Blue Mountain Peak (2.250 m). U 18. veku kafu je na Jamajku doneo tadašnji Guverner i od tada je proizvodnja kafe na ostrvu doživela mnoge uspone i padove. Od 1800. do 1840. godine Jamajka je bila najveći proizvođač kafe na svetu. Ono što čini ovu kafu vrhunskom je upravo lokacija. Biljke kafe treba obilno navodnjavati, a tokom rasta u jednom periodu im je potrebna i malo hladnija klima. To im upravo klima i nadmorska visina u ovom delu ostrva omogućavaju. Ova kafa se gaji od Arabika zrna koja su osetljiva za uzgoj, ali se smatra da imaju više ukusa i manje kofeina nego zrno Robusta koje se gaji u drugim delovima sveta. U glavnom gradu Kingstonu se održava festival kafe za ljubitelje ovog napitka i proizvoda od kafe. Preporučujem da kupite kao suvenir lokalni liker od kafe.
Hrana na Jamajci je izuzetna, a restorana ima raznih i za svačiji džep. Od specijaliteta koje smo probali preporučujem eki, voće koje raste na drvetu, a kad se skuva podseća na našu kajganu, kao i džerk (jerk) piletinu. Jerk je termin koji opisuje proces spremanja mesa u marinadi od ljutih papričica, cimeta, soja sosa i još nekih začina i onda pečenog na roštilju na otvorenom sa pimento drvetom koje mesu daje jedinstven ukus. Naravno da se u mom koferu na povratku u Beograd našla i bočica sa jerk marinadom i "pickapeppa" sosom (od bibera). U kuvanju koriste dosta začina, voća i povrća. Meni je jako prijao i skyjuice (sok od sirupa sa mlevenim ledom) koji sam naručivala na plaži da se rashladim.
Putovanje Jamajkom nije jednostavno. Njihov lokalni autobuski prevoz je haotičan. Ne postoji red vožnje, a često su i pretrpani. Zbog bezbednosti preporučuje se iznajmljivanje vozila sa vozačem koji poznaje lokalne puteve i koji neće zalaziti u opasne delove ostrva gde nema puno turista (unutrašnjost ostrva i Kingston), a vozi se i levom stranom. Drugi način da se obiđe ostrvo je da se koristi avio prevoz jer sva letovališta, kao i sam glavni grad, imaju svoje aerodrome.
Ropstvo je definitivno ostavilo uticaja na nacionalnu svest (ukinuto je 1834. godine), a rastafarijanizam izražava socijalno nezadovoljstvo moderne Jamajke. Jamajčani skromno žive i zato ima dosta socijalnih problema, naročito u glavnom gradu. Oko trećine porodica živi ispod crte siromaštva, a i stopa nezaposlenosti je velika. Inače, karakteristično za Raste je da ne češljaju, niti šišaju, kosu ni bradu, i da ubacuju englesko "I" (aj) ispred reči. Tako "Irie", koji se često koristi, znači srećan ili prijatan, "I-man" znači ja ili sebe, "I-dren" znači deca. Rastafarijanaca ima oko 100.000 na ostrvu, oni smatraju korišćenje marihuane svetim i dodatkom za meditaciju. Svi sledbenici rastafarijanizma smatraju da je Afrika duhovni dom crne rase kojoj se oni sudbinski moraju vratiti.
Sem Montego Beja koji ima brojne duty-free prodavnice i šaroliku pijacu sa suvenirima, Oćo Rios koji već decenijama privlače turiste, Port Antonia - elitnog letovališta pisaca i umetnika, Negril je letovalište koje se najbrže razvija i koje ima najdužu peščanu plažu na ostrvu sa božanstvenim tirkiznim morem. Popularno je postalo među hipicima 60-tih godina 20. veka, ali je do danas zadržalo ležernu atmosferu, jer nijedan hotel nije viši od palme. Jedna od atrakcija Negrila je i "Rick’s" - kafe gde uz tropski koktel turisti dolaze da uživaju u prelepim zalascima sunca. Na Jamajci ima dosta lanaca hotela koji obezbeđuju romantičan odmor samo za parove, a neki od najboljih su baš u Negrilu ("Sandals", "Couples"...). Hotel koji preporučujem u Negrilu je "The Caves", nalazi se iznad lavirinta podzemnih pećina, a ima samo 12 soba i sve su različito opremljene.
Prilikom boravka na Jamajci treba da ponesete malo sportske garderobe, jer se i sami lokalci oblače ležerno, a imate i mogućnost da kupite garderobu od pamuka koja se proizvodi na ostrvu. Možete kupiti različite suvenire od školjki, drveta, kože, trske, keramiku, akvarele svih veličina... Lokalne turističke agencije i hotelijeri imaju bogato iskustvo u organizaciji venčanja za turiste i veliki broj Evropljana i Amerikanaca se odlučuje da kaže sudbonosno "Da" baš pod palmom ovog karipskog ostrva.
Jamajčani su jako religiozan (80% su hrišćani) i sujeveran narod, a crkvi ima svuda i sagrađene su od raznih materijala. Nedeljom je naročito živopisan prizor kad starije Jamajčanke obučene u svoje najbolje šarene cvetne haljine i sa šeširom na glavi, u grupama idu u lokalnu crkvu. Svečano obučena deca posebno očaravaju. Interesantno je da je trećina stanovništva mlađa od 14 godina. Iako je školovanje obavezno i besplatno do 15 godine, mnogo dece iz udaljenih seoskih sredina ostaje nepismeno.
Ukoliko se odlučite da provedete svoj odmor na Jamajci sigurna sam da nećete pogrešiti, a preporučujem da, ukoliko već niste, posetite i Kubu jer lokalne turističke agencije organizuju izlete avionom. Jamajka je udaljena samo 145 km (južno) od Kube.

Ostale vestiArhiva