Lajden (Leiden) je stari grad u zapadnoj Holandiji, na velikoj delti Rajne, kojom se ona uliva u Severno more. Svojim šarmantnim gradskim jezgrom, dinamičnim i prijatnim u isto vreme, mrežom kanala i uskih prolaza, bogatom arhitekturom i umetnošću, besprekorno uređenim parkovima, brojnim restoranima i barovima i uopšte, mestima za odmor i opuštanje, kao i živopisnim prodavnicama, Lajden je stvarno pravo uživanje za ljude svih uzrasta! Krenimo mu u posetu...
Lajden je danas grad srednje veličine, sa nešto preko 100.000 stanovnika. Južno od njega, na samo 20-ak kilometara, je administrativni centar Holandije - Hag;50-ak km severno je Amsterdam, a krenete li na istok, posle pređenih 70-ak km dolazite do Roterdama. Naravno, zapadno od Lajdena je Severno more, i to na samo 5-6 km od grada. Lajden je grad koji posetioca dočekuje prijatnom holandskom dobrodošlicom i izuzetno gostoljubivo. Ako ikad budete u prilici da ga posetite, pođite u šetnju njegovim ulicama i iskusite prijateljski pristup meštana i studenata koji ovom gradu daju prijatan mladalački izgled. Ili iznajmite čamac, kako smo mi učinili, i otisnite se duž najlepšeg lajdenskog kanala - Rapenburga (Rappenburg). Vitak i elegantan, ovaj je kanal oivičen sa obe strane nekim od najlepših i najvećih holandskih građevina koje datiraju iz 17. i 18. veka. Proći ćete ploveći ispod neobičnih mostova postavljenih duž kanala i istinski ćete uživati u pravom izletu na vodi, diveći se lepo uređenim obalama.
Od mesta koje preporučujemo da svakako posetite i istražite je divna botanička bašta na obalama Rapenburga. Hortus botanikus je ustvari najstarija botanička bašta na svetu, koja sadrži veoma neobičnu i retku selekciju egzotičnih i domaćih biljaka koje su pažljivo zasađene i brižljivo negovane. U svakom slučaju, ovu posetu možete doživeti kao jednu opuštajuću popodnevnu šetnju u kojoj ćete sigurno uživati.
Iz mira i spokojstva koje pruža ova botanička bašta izlazi se u dinamičan i bučan Breestraat, najpoznatiju šoping zonu Lajdena. Stari gradski centar može da se pohvali velikim brojem različitih prodavnica u kojima je bogat i šarolik izbor robe za svačije oko, ukus i, rekli bismo, džep. Naravno, najzanimljivije su prodavnice suvenira sa neizbežnim klompama u svim veličinama (od ogromnih do majušnih), suvenirom po kome je Holandija prepoznatljiva. Osim u prodavnicama, svake srede i subote izloženo je i prodaje se bukvalno sve i svašta i na ulicama, duž gradskih kanala. Interesantno je da ovakva pijaca postoji u Lajdenu već neverovatnih devet vekova!
Ukoliko u Lajdenu boravite u proleće, ne smete propustiti jednu od glavnih holandskih turističkih atrakcija Kekenhof (Keukenhof). To je ogromna otvorena izložba cveća na više desetina hektara. Počev od 1949. godine, kada je prvi put otvorena, ova atrakcija svake godine privlači sve veću pažnju. Procene su da danas Kekenhofsvake godine poseti oko milion turista iz celog sveta. Alternativni način za uživanje u lepoti i vatrometu boja čitavih polja holandskih lala i pravljenju nezaboravnih fotografija, jeste putovanje vozom za Harlem (Haarlem). Pruga Lajden-Harlem vijuga između nepreglednih plantaža sa lalama, koje krajem aprila i početkom maja izgledaju očaravajuće. Osim uživanja u cvetnim poljima, o istom trošku ćete tako posetiti i Harlem, prelepi grad koji je priča za sebe i svakako vredan makar jednodnevnog izleta. Putovanje od Lajdena do Harlema traje svega 20 minuta.

Mesta za izlazak
Kulinarski aspekt Lajdena predstavljen je kroz lepezu različitih restorana i barova koji se nude posetiocima. Ako šetate Rapenburgom, preporučujemo da se osvežite kafom u "Barrera"-i, popularnom i tipično holandskom kafe-baru preko puta botaničke bašte. Ukoliko poželite nešto jače od obične kafe, preporučujemo "Irish Coffee",koja je ovde izuzetna. U samom centru Lajdena, sa druge strane kanala, preko puta Stadhuis-a (Gradske kuće), nalazi se kafe"Einstein", omiljeno sastajalište lajdenskih studenata i dobar izbor za usputno osveženje, a možda i večernji izlazak. Kafe koji je nama ipak izgledao najinteresantniji i najneobičniji jeste koktel bar "Rebels", smešten u jednoj od predivnih uskih ulica koje odBreestraatavode kaPiterskerku (Pieterskerk/crkva Svetog Petra). Ovaj kafe je ceo urađen u stilu bivšeg SSSR-a, tako da unutra možete videti i stvari kao što su slike i skulpture Lenjina, Staljina, Gorbačova, šinjele i kape Crvene armije, ćirilične natpise, itd. A kokteli su nešto što se mora probati! Osim kvalitetom, izdvajaju se i neobičnim nazivima, potpuno u skladu sa celokupnim originalnim stilom ovog bara - "Igor's Dream", "Perestrojka"...
Ukoliko boravite u Holandiji i željni ste ludog večernjeg provoda, verovatno ćete se uputiti u neki od drugih gradova, Amsterdam pre svega. Ako ipak odlučite da ostanete u Lajdenu, razmislite o izlasku u džez kafe "The Duke", u ulici Niuve (Nieuwe) Bestmarkt, koji nudi kvalitetnu živu džez svirku. Ako odlučite da veče provedete u nekoj od kafanica ili restorana, uz dobru atmosferu i odličnu hranu, u Lajdenu imate širok izbor. Ljubiteljima egzotične indonežanske kuhinje preporučujemo restoran "Surakarta", smešten odmah iza "English Pub"-a, na samom početku Breestraatulice. Ako, međutim, niste ljubitelj kombinacije slano-slatko i ako ste više za nešto klasičnije, bliže našem ukusu, grčki restoran"Rhodos" (Nieuwe Bestmarkt ulica) je pravi izbor za vas. Imajte u vidu da holandski restorani uglavnom nisu jeftini. Ukoliko želite izuzetnu hranu i dobru atmosferu, ali uz pristupačnu cenu, najtoplije preporučujemo meksički restoran "Cojico" (Kohiko), u Breestraatu, tik pored bioskopa"Trianon".Naravno, uz porciju buritosa ili drugog jela po sopstvenom izboru, nemojte propustiti odlično meksičko pivo. Kada poželite da u toku dana, u pauzi između dve šetnje, pojedete nešto s nogu, verovatno ćete se najpre opredeliti za neki fast-food restoran. Naša preporuka je da se umesto toga popnete na poslednji sprat velikerobne kuće "Vroom & Dressman", koja dominira centralnim delom gradskog jezgra, i napravite sebi kombinaciju po želji u šarmantnom ekspres-restoranu "La Place".
Lajdenska džez-nedelja u januaru, desetodnevni letnji"Leiden Lakenfeesten"festival ili proslava oslobođenja Lajdena 3. oktobra (Leidens Ontzet), samo su neki primeri mnogobrojnih dešavanja u ovom gradu, kojih ima tokom cele godine.
Naravno, zaštitni znak cele Holandije su vetrenjače, pa po tome ni Lajden nije izuzetak. Nekad je bilo 19 vetrenjača koje su bile u funkciji i mlele žito, ali je ostala samo jedna koja je potpuno funkcionalna i danas i pretvorena je u muzej "De Valk".
Turisti su posećivali ovu vetrenjaču čak i pre rata, iako ona tada nije imala status muzeja. Poslednji mlinar sačuvao je knjigu gostiju u kojoj najstariji zapisi datiraju iz 1930. Posle smrti mlinara Vilema van Rijna (Willem van Rhijn), 1964."De Valk" je od 2. juna 1966. postao gradski muzej. Pored kolekcijevan Rhijna, u ovom muzeju nalazi se i velika kolekcija predmeta, koji su korišćeni u proizvodnji brašna, koja je neposredno pre toga postala vlasništvo "Holandskog mlinarskog društva". Vetrenjača je u funkciji onoliko koliko je to moguće, te i dalje melje žito, regularno. Međutim, sve to uvek zavisi od vremenskih prilika, koje su ovde prilično nepredvidive.
Mnogobrojne mogućnosti za izlete i rekreaciju postoje i van grada, u njegovoj neposrednoj blizini. To su prostrane peskovite plaže i peščani sprudovi duž obale Severnog mora i jezera za jedrenje, veslanje i surfovanje. Za vreme letnjih meseci najposećenija letovališta u blizini, na samo 5-6 km od grada, su Nordvajk (Noordwijk) iKatvajk an Zej (Katwijk aan Zee), čije su plaže tada prepune Holanđana, koji željni sunčanja i kupanja, u nedostatku prave mediteranske klime, dolaze na obale Severnog mora da uživaju.

Arhitektura
Divnim centrom grada, kojeg presecaju brojni kanali (grachten i singels) dominiraju veličanstveni spomenici i građevine.
Stadhuis(Gradska kuća) je jedna od najlepših građevina Lajdena. Smeštena je između ulica Breestraat iVismarktna obalama Rajne. Danas ova građevina ima dva, ustvari potpuno različita izgleda! Stara fasada je okrenuta prema ulici Beestraati izgrađena je oko 1600. godine, a nova fasada, okrenuta prema ulici Vismarkt, izgrađena je 1932. godine, jer je u požaru 1929. izgoreo dobar deo gradske kuće. I jedna i druga fasada su svedoci njene duge istorije. Naime, monumentalna stara fasada je izgrađena u renesansnom stilu i simbolizuje nagli ekonomski procvat grada, koji je predstavljen slikom "Oslobođenje od opsade Lajdena 1547." Iznad ulaza, sa leve strane stepenica, ispisani su stihovi koji govore o opsadi Španaca i oslobođenju 3. oktobra. Pozlaćeni znaci formiraju zajedno broj 1574 koji označava godinu u kojoj je Lajden oslobođen. Iznad Stadhuisa se izdiže 53 metra visok zvonik, projektovan da bude prilično nalik onome koji je postojao i izgoreo u pomenutom požaru 1929. godine.
Crkva Marekerkje izgrađena u 17. veku, i predstavlja odličan primer crkve podignute za holandske protestantske ceremonije, a sastoji se od osmougaone osnove i divne kružne kupole. Crkva Pieterskerk (crkva Sv. Petra) je jedna od dve najveće crkve u gradu koje potiču iz kasnijeg gotskog perioda. U početku, od 1211. bila je to kapela, a izgradnja crkve kakva je ona danas, počela je 1390. Nekad je imala kupolu višu od 130 metara, koja se srušila pre mnogo vekova. Poznata je po tome što je bila parohijska crkva hodočasnika "Pilgrim Fathers" koji su živeli oko nje. Mnoge poznate ličnosti sahranjene su tu, kao na primer vođa hodočasnika Džon Robinson, slikar Jan Stejn i Rembrantova porodica.
Neposredno pored Stadhiusa nalazi se Koornbrug (Žitni most) koji datira iz 1642. godine, mada se već u 15. veku na njemu trgovalo žitom. Kada je obnovljen, u 17. veku, arhitekta Arent vans Gravsand (Arent van 's Gravesande) je projektovao ovaj most sa tri luka. U 19. veku odlučeno je da se postavi krov preko mosta, da bi trgovce štitio od čestih kiša. Tkačnica Lakenhalizgrađena je 1639. godine, kada je izgledalo da bogatstvu i slavi Lajdena nema kraja. Ovo bogatstvo je stečeno pre svega zahvaljujući proizvodnji i trgovini tekstilom. Cehovsko udruženje tekstilaca odlučilo je da ima zgradu dostojnu svog uspeha, koja će ujedno služiti i za dalju proizvodnju. Iznad ulaza u zgradu može se videti vetrenjača sa naslagama tkanina sa obe strane. U potporama fasada prikazane su različite faze u proizvodnji tekstila, kao na primer tkanje i farbanje. Zapravo, Lajden je bio poznat po svom tekstilu (još u 14. i 15. veku), koji je tada pravljen od engleske vune. Pri kraju 15. veka potražnja ovih vunenih tkanina počela je da opada, a takođe je i Engleska počela da proizvodi materijale od sopstvene vune, tako da je sve manje izvozila ovu sirovinu u Holandiju, i proizvodnja tekstila u Lajdenu je počela da opada.
Međutim, nakon oslobođenja od Habzburške imperije krajem 16. veka i sticanja nezavisnosti, počeo je period velikog prosperiteta za severnu Holandiju. Zavladao je trgovački duh i ova je zemlja počela da trguje sa celim svetom. Posle pada Antverpena 1584., velika reka izbeglica došla je na sever. Tekstilni stručnjaci među njima uvezli su i novu tehnologiju za proizvodnju različitih vunenih materijala, kao što je "saai", mnogo mekši i jeftiniji materijal. Time je počela sasvim nova industrija. Različite faze proizvodnih procesa dobile su svoje posebne hale. Tako je 1590. oformljena fabrika za proizvodnju "saai"-ja, u bolnici sv. Jakova, na mestu gde je sada crkva Lodewijk (Lodevijk). Ali najupadljivija i najbogatija građevina, koja je rezultat razvoja tekstilne industrije u tom periodu, je svakako tkačnica Lakenhal, koja je svoju prvobitnu namenu zadržala sve do 1823. godine. Od tada je počela da se koristi (kao i mnogobrojne druge građevine) kao bolnica za obolele od kolere. 1868. pretvorena je u Gradski muzej, koji danas sadrži vrednu umetničku kolekciju i izložbu iz bogate istorije Lajdena.
Zahvaljujući svojoj tekstilnoj industriji, Lajden je krajem 16. i početkom 17. veka doživeo pravi procvat i brzo se razvijao. Mnoge velike i skupe kuće, sagrađene su baš u tom periodu i danas ponosno stoje duž lepih lajdenskih kanala, kakav je recimo Rapenburg.
Stadstimmerwerf (Statstimerverf) predstavlja sedište gradskog stolara, koji je bio zadužen za sve javne zgrade u 17. veku. Bogato ukrašena fasada na desnoj strani bila je njegova rezidencija, dok se stovarište nalazilo na levoj strani. 1651. izgrađen je magacin za žito u zadnjem delu dvorišta, a projektovao ga je takođe jedan od najpoznatijih arhitekata tog doba, Arent vans Gravsand.U nizu dopadljivih i interesantnih lajdenskih građevina iz 17. veka, treba pomenuti svakako i Gravenstejn (Gravensteen) - zgradu nekadašnjeg okružnog zatvora.

Univerzitet, muzeji, slikarstvo
Lajdenski univerzitet je ponos grada i to je ujedno i najstariji univerzitet u Holandiji. Godine 1575. princ Vilem Oranski načinio je prvi značajan korak, osnivanjem ovog univerziteta, kao nagradu stanovnicima Lajdena za hrabar otpor španskim osvajačima za vreme višemesečne opsade grada. Kroz vekove, mnogi poznati naučnici koji su se tu školovali i radili doneli su slavu i poštovanje ovom univerzitetu. Još od 1575., pa i dan danas, na život u Lajdenu značajan uticaj ima veliki broj studenata koji žive i rade u ovom istorijskom gradu.
Lajden ima ukupno 12 muzeja koje sve vredi posetiti. Neprocenjive i unikatne kolekcije koje oni sadrže uživaju svetsku slavu. Pored pomenutog muzeja Molen De Valk (Molin De Valk), tu su i Nacionalni muzej antikviteta, sa egipatskim, grčkim i rimskim kolekcijama, zatim Nacionalni muzej za kulturnu antropologiju, sa svojim riznicama različitih svetskih kultura; Muzej Boerhaave (Berhaav), koji otkriva istoriju medicine; De Lakenhal, gradski muzej sa delima Rembranta, Lukasa van Lajdena i Jana Stejna; Naturalis - izuzetno opremljen Nacionalni prirodnjački muzej; Rijksmuseum, Državni etnološki muzej, jedan od najstarijih etnoloških muzeja na svetu; Van Oudheden (Van Udeden) - najbolji holandski arheološki muzej, kao i Akademski istorijski muzej, gde možete saznati više o istoriji lajdenskog univerziteta...
Kulturno bogatstvo Lajdena su i njegove brojne i bogate biblioteke. Najveća je Univerzitetska biblioteka, sa oko dva i po miliona naslova. Značajna za našu kulturu je činjenica da ona sadrži i najpoznatija dela iz naše književnosti, naravno, na srpskom jeziku, na ćirilici.
Mnogi poznati slikari živeli su u Lajdenu i dali veliki pečat duhu ovog grada koji se i danas oseća. Najpoznatiji među njima, Rembrant (van Rajn), rođen je u Lajdenu u uličici Veddesteeg i tu je živeo do svoje 26. godine. Posle završene "Latinske škole", odlučio je da postane slikar. Mnoga svetski poznata Rembrantova dela nastala su u njegovom ateljeu u Lajdenu, a najviše njegovih slika iz tog perioda može se videti u muzeju "De Lakenhal". Većina ih je inspirisana lepotama Lajdena, sa prepoznatljivim motivima vetrenjača ili mostova, od kojih neki, baš zato što su bili omiljena inspiracija čuvenom slikaru, danas nose njegovo ime.
Lajden je poznat i po grupi slikara koja je tu stvarala, a koja se zvala "Lajdenski fini slikari" (Leidse Fijnschilders/Lajdse fajnšilders).Ovo ime grupa je dobila u 19. veku, a slikari koji su joj pripadali živeli su uglavnom u 17. i 18. veku, a bili su to uglavnom poznati i dobro plaćeni slikari iz Holandije i van nje. Ova grupa trudila se da slika sa izuzetnom preciznošću, vodeći računa o svakom detalju. Zbog toga nije čudno to što su mnogi njihovi radovi veoma malog formata.
Lajdenska škola "finog slikarstva" počela je sa Geritom Douom oko 1630. godine, ali najpoznatiji predstavnik ove škole nesumnjivo je Frans van Miris Stariji, koji je bio gotovo toliko slavan, koliko i njegov učitelj Dou. Njegovi sinovi, Jan i Vilem Miris, nastavili su očev rad, i takođe su pripadali lajdenskoj školi "finog slikarstva". Period "lajdenskih finih slikara" se visoko ceni i poštuje, kako u Holandiji, tako i van nje. Evidentno je, naravno, da ovde nisu pomenuti svi slikari, jer je ovom pravcu pripadalo ukupno njih oko 30.

Domovi za siromašne
Zahvaljujući pomenutom prosperitetu grada, u Lajdenu postoji i veliki broj domova za siromašne. Mnogobrojni trgovci su, naime, pokušavali da sebi obezbede mesto na nebu, podižući ove građevine za ostarele i osiromašene stanovnike grada.
U Lajdenu postoji 35 takvih domova koji su, jedan za drugim, kako su podizani, postajali idilična mirna mesta gde se ne može čuti gradska vreva i gde sve izgleda kao da je vreme stalo. Izdržavaju se od dobrotvornih fondacija, a svrha im je da pruže smeštaj starijim siromašnim ljudima. Holandski izraz za ove grupe domova za siromašne je "hof", što u prevodu znači "dvorište", jer su pravljeni kao male kuće, okružene većim prostorom, najčešće pretvorenim u baštu. Obično imaju samo jedan ulaz i izlaz koji je prolazom povezan sa ulicom. Meermansburg je danas jedina grupa domova u Lajdenu koja nosi ime "dvorište" zahvaljujući svojoj veličini - u sastavu ima 63 male radničke kućice. Stalno zaposleni čuvar vodi računa o tome kada su domovi otvoreni, a kad ne, i pruža različite usluge štićenicima doma. Upravljačko telo fondacije obično čine rođaci donatora, ali kasnije mnogi od ovih domova prelaze pod kontrolu nekih institucija koje nastavljaju da brinu o siromašnima i ljudima u nevolji. Zanimljivo je da je u svakom domu postojala odvojena soba za sastanke koju je koristilo upravljačko telo. U nekim domovima ova soba je neobično bogato ukrašena, kao recimo u domu Meermansburg. Uprava doma je nekada vladala gvozdenom rukom i ograničavala štićenike raznim pravilima, namećući im brojne uslove. Smatralo se da ljudi koji tu borave imaju veliku privilegiju da dobijaju besplatnu hranu, odeću i obuću; zbog toga se od njih očekivala učtivost i zahvalnost...

Još malo istorije...
Lajden ima zaista bogatu istoriju. Najznačajniji njen deo je, svakako, hrabar otpor njegovih stanovnika za vreme opsade španske vojske. Naime, posle pada Harlema, 1573. godine, porastao je strateški značaj Lajdena i španski osvajači su postali zainteresovani za njega. Počeli su stalni napadi na grad sa namerom da se on zauzme, ali pošto su svi bili bezuspešni, španski osvajači su odlučili da potčine stanovnike Lajdena tako što će ih izmoriti glađu. Desetkovani građani Lajdena, koje je sem gladi u međuvremenu zadesila i epidemija kuge, odbili su, međutim, da se predaju. Legenda kaže da je gradonačelnik Van der Verf (Van der Werf) ponudio svoju desnu ruku gladnim sugrađanima da je pojedu i utole glad, pre nego što se predaju. Ipak, ovo je samo legenda, jer u nekim analima stoji da je gradonačelnik hteo da se preda, ali da je to Gradsko veće odbilo. Kako god bilo, Van der Verfu je podignut spomenik u centru grada. 3. oktobra 1574., i posle meseci gladovanja i bolesti, Lajden je konačno oslobođen od strane holandske pobunjeničke vojske, koja je stanovništvu donela hranu. Zanimljivo je da je grad oslobođen tako što su otvorene sve brane i na taj način je poplavljen praktično ceo grad, sem tvrđave Burht (Burcht) u koju se izgladnelo stanovništvo sklonilo i mesecima odololevalo osvajačima. Posle toga su čamcima i brodovima oslobodioci došli do same tvrđave i prekinuli višemesečnu opsadu grada. Treći oktobar se i danas u Lajdenu slavi tako što ovdašnji meštani na taj dan jedu istu hranu koja im je bila dopremljena na dan oslobođenja 1574. godine: haringe, beli hleb i sir. Tih dana (od 2. do 4. oktobra) se u slavu ovog događaja u Lajdenu održava"Leidens Ontzet" (Lajdens ontset) festival, kao i mnogobrojna druga kulturna dešavanja.
Lajdenska tvrđava Burht, u današnjem obliku, datira iz 12. veka i dobar je primer "a motte" (a mot) tvrđave; naime, podignuta je na veštačkom brdu (a motte) koje je napravljeno u 11. veku. Sastoji se od kružnog zida sa grudobranima koji stoje na lukovima. Izrezbareni dekorativni detalji oko kapije datiraju iz 18. veka. Legenda kaže da su tvrđavu izgradili Rimljani i Normani, ali pravi graditelji su, ipak, nepoznati. Za vreme srednjeg veka holandski grofovi su imali jurisdikciju nad ovom tvrđavom postavljenom na strateški bitnom mestu, na krivini reke Stara Rajna. Danas je ova reka pretvorena u kanal koji protiče kroz sam grad i ne može se više videti sa tvrđave, zbog brojnih građevina koje su nikle okolo u 18. veku.
Složene strukture moći podeljene između grada, grofova i vikonta vodile su neizbežno u svađe i sporove. U 14. veku tvrđava je pripojena gradu koji se razvijao, čime je izgubila svoju primarnu vojnu funkciju. Vlasništvo je razrešeno 1651. kada je grad kupio tvrđavu. Arheološke iskopine pokazuju sasvim jasno da Lajdenska tvrđava nije nikad korišćena za stalni boravak. Služila je samo kao utočište stanovnicima Lajdena i njihovim ličnim stvarima u vreme opasnosti. Na tvrđavi se ne mogu videti tragovi nikakvih velikih bitaka. Legenda kaže da je deo duboko u unutrašnjosti tvrđave, koji je sada isušen, nekada bio dosta dubok i da su preko njega stanovniici Lajdena koji su ovde boravili za vreme opsade crpli vodu iz Severnog mora, koje je 8 km daleko.
Od 1651. godine od kad je tvrđava kupovinom postala vlasništvo grada, ona je mesto za uživanje, sa ornamentalnim baštama na visini i lavirintom unutar zidina u obliku prstena. Dva podruma unutar tvrđave snabdevaju vodom fontanu Visfontejn i riblju pijacu.

Utisci
Posebna zanimljivost grada, koju nisam sreo ni u jednoj turističkoj destinaciji koju sam ranije posetio, a koja spada u ono tipa "samo se treba setiti", su poznati stihovi ispisani na fasadama kuća. Teško ih je ne primetiti dok šetate ulicama Lajdena, a čine ovo prelepo mesto još lepšim i interesantnijim, i po ovome, i posebnim i jedinstvenim, možda na celom svetu, a za to su zaslužni dosetljivi stanovnici grada koji i na ovaj način pokazuju da vole mesto u kome žive.
Sredom i subotom je u Lajdenu pijačni dan i to je pravi praznik za njegove stanovnike i mnogobrojne posetioce. Naime, tada se gradske ulice i trgovi ispune tezgama sa različitom robom i ljudi dolaze ovde, prodaju i kupuju, sreću se sa susedima i poznanicima, svrate u neki od kafea duž ulice da popiju koje piće ili kafu, ili pojedu kolač uživajući tako u prilici koja im se pruža. Tada je stvarno moguće osetiti duh ovog grada i činjenicu da ga mnogi njegovi stanovnici verovatno ne bi menjali ni za šta na svetu. Ako je dan lep i sunčan, kao što je uglavnom bio za vreme moje posete, onda gotovo da nema slobodnog mesta u baštama kafića jer su takvi, sunčani i lepi dani, u principu retki u Holandiji i ljudi ih ovde maksimalno koriste. Međutim, i kad je vreme loše, kad pada kiša ili duva jak vetar, to ne sprečava stanovnike ovog grada da proslave neki svoj praznik ili jubilej, obeleže značajan događaj ili ne propuste neki od tradicionalnih festivala. Ovde ljudi poštuju tradiciju i znaju da žive i uživaju u različitim okupljanjima i dešavanjima po gradu, kad god ima bilo kakvog povoda. Čak i kad dan nije "poseban", tj. kad nije nikakav festival niti praznik, mogu se u večernjim časovima, posebno u toplim predvečerjima, videti čamci kojima čitava porodica ili grupa prijatelja plovi polako duž prelepih kanala, često večerajući uz vino ili pivo u čamcu, uživajući u danu koji je na izmaku. Ono što me je malo iznenadilo i zateklo, a verujem da bi i mnoge druge sa balkanskih prostora, to je ležernost i neopterećenost ljudi koji ovde žive, nama ipak dosta strana. Naime, šetajući ulicama često smo prolazili pored prizemnih kuća, sa spavaćim ili dnevnim sobama ili kuhinjama okrenutim ka ulici, čiji su prozori bili bez ikakvih zastora, zavesa ili roletni, tako da prolaznici mogu da imaju potpuni uvid u intimu porodice koja tu živi. Međutim, oni gotovo da i ne obraćaju pažnju na prolaznike, niti, s druge strane, možete videti prolaznike kako znatiželjno proviruju kroz prozore i narušavaju pomenutu intimu. Jednostavno ovde u potpunosti važi ona krilatica "živi punim životom i pusti druge da žive".

Zaključak...
Sa mnogo dobrih barova i restorana, šarmantni i prijateljski Lajden je pravo uživanje. Ako ga ikad posetite, pođite u predvečernju šetnju duž kanala, uživajte u cvetnim mirisima, pa onda svratite u neki od elegantnih kafića u trendu na piće; ili uživajte posmatrajući kako vreme prolazi dok piknikujete u lokalnom parku ili večerate u nekom sofisticiranom i gostoljubivom restoranu; ili - odlučite i izaberite sami. Doživećete isto: posebnu atmosferu, koju je zaista teško opisati, i duh ovog grada koji vas, ako ste ga jednom posetili, tako snažno vuče da mu se opet vratite i možda i ostanete da živite u njemu. U isto vreme smirujući i opuštajući, ali i dinamičan, živahan i uvek nov, Lajden će vas svojim šarmom i gostoljubivošću osvojiti na prvi pogled i ubrzo ćete shvatiti zašto je neka od svojih najlepših dela čuveni Rembrant naslikao baš ovde, inspirisan lepotama ovog grada...

Ostale vestiArhiva