Salcburg je prvobitno bio Keltsko naselje ustanovljeno posle keltskih pohoda na Alpe i jugoistočnu Evropu između 1200. i 700 godine p.n.e. Gvožđe i so usko su povezani za keltsku tradiciju, pa je teritorija današnjeg Salcburga, koja obiluje sa oba ova resursa, bila idealno mesto za njihove naseobine. Predeo je naročito bogat kemenom soli zbog čega je od starih germanskih plemena dobio današnje ime Salcburg - zamak od soli. Kasnije su ovde otkriveni zlato i srebro u većim količinama, kao i razni drugi minerali, što je uz izvrsnu lokaciju na granici Alpa sa centralnom Evropom bilo dovoljno da grad vrlo brzo postane regionalni trgovački i politički centar. U osmom veku franački misionar St. Rupert uspostavlja biskupiju, koja sa stalnim porastom uticaja prerasta u arhiepiskopiju, da bi od 13. veka salcburški arhiepiskopi nosili titulu Princa od Svetog Rimskog Carstva. Grad dobija fortifikaciju u 12. veku, a zahvaljujući Princu Vulf Ditrih fon Raitenau (Wolf Dietrich von Raintenau) u 16. i 17. današnje uže gradsko jezgro dobija svoj barokni izgled.
Ostaje neutralan u Tridesetogodišnjem ratu od 1618. do 1648. između katolika i protestanata kao i u ostalim previranjima u tada nestabilnom regionu. Napoleon ga osvaja početkom 19. veka, posle čega pada pod Bavarsku vlast sve do 1814. godine kada se vraća pod austrijsku upravu. Najveća razaranja pretrpeo je u Drugom svetskom ratu, ali je uspešno obnovljen i od tada živi mirnim i visoko razvijenim kulturnim životom, najviše zahvaljujući činjenice da je tu rođen Mocart.

Mocart
O ovom geniju je poznato mnogo toga. Njegova muzika i odnos prema okolini bili su puni života i radosti, a neshvatljivim talentom učinio je da čitav svet poveruje u isto. Rodio se 27. januara 1756. godine kao treće dete majke Ana-Marije i oca Leopolda. Kada je stupio na muzičku scenu u svojoj šestoj godini bio je vunderkind sa kakvim se muzički svet do tada nije sreo. Njegov otac Leopold je na vreme primetio da se radi o nesvakidašnjem talentu, tako da je sopstvenu karijeru muzičara podredio sinovljevoj... Tako Volfgan već sa sedam godina svira pred kraljevskim porodicama u Parizu i Londonu i svi su znali za čudo od deteta.
U Salcburgu je radio za arhiepiskopiju pišući duhovnu muziku, ali su opere bile njegova prva ambicija. Sputavan u svom stvaralaštvu, seli se u Beč, tadašnji kulturni centar Evrope. Talenat se morao priznati odmah, ali Volfgang nije imao sreću da se njegova muzika shvati za života. Iako su njegove opere i koncerti bili slušani i popularni, oni od kojih je zavisio izgleda nisu mogli shvatiti jednostavnost i razloge za tako vesele tonove, pa njegova najpoznatija dela nisu bila dugo na repertoaru. Umro je 1791. godine od bolesti pluća i u besparici, a sahranjen uz malu ceremoniju i u neobeleženom grobu što je tada bio običaj u Beču. Iza sebe je ostavio mnoga remek dela, od kojih su najpoznatija i najizvođenija opere "Figarova ženidba" i "Čarobna frula", kao i "Turski marš", ako je tako dozvoljeno pristupati Mocartovoj muzici. Svojim životom i delom je promenio svet i još uvek ga menja.

Grad
Salcburg je danas grad sa oko 150.000 stanovnika, i ubraja se u najlepše gradove Evrope. Svakodnevni život funkcioniše savršeno, kako to samo nemačka kultura može da organizuje. Na ulicama nema žurbe i tenzije, saobraćaj teče bez sviranja sirena, a jedino što može pokvariti raspoloženje jeste nestabilna klima sa dosta kiše i oblačnih dana.
Obilazak je najbolje početi sa gradske tvrđave Festung HohenSalcburg, do koje se iz centra lako dolazi kratkom vožnjom žičarom. Zamak je izgrađen 1077. godine po nalogu Princa Gebharda I od Helffensteina i jedan je od najvećih i najlepših utvrđena te vrste u Evropi. Potpuno je opravdao svoju namenu jer od kada je izgrađen nije zauziman niti je menjao vlasnika. Okružen je romanesknim zidinama, a oko samog zamka nalazi se dosta interesantnih servisnih zgrada i omanja kapela. Treba kupiti kartu za razgledanje unutrašnjih prostorija, gde se možete upoznati sa srednjovekovnom kulturom i običajima života u tadašnjoj Evropi. Ne treba zaobići sobu za inkvizicijsko isterivanje istine, tj. saradnje sa nečasnim i uveriti se kakvi sve derivati civilizacije mogu da nastanu i kakvu su cenu plaćali oni kuji su je stvarali.
Odmah pod tvrđavom nalazi se barokni stari grad koji je, s obzirom da se danas u njemu odvija najveći deo bogatog kulturnog i festivalskog života, sačuvao svoj status centra Salcburga. Ceo je pretvoren u pešačku zonu, a u njemu ćete naći sve zbog čega turisti posećuju ovaj lepi gradić, i mnogo više od toga. Muzeji, otvorene tržnice, restorani, prodavnice prvoklasne i markirane robe, opuštena mesta za odmor, sve ovo se nalazi sa leve obale reke Salzah na kojoj je grad smešten.
Za izgled se pobrinuo italijanski arhitekta Santino Solari u sedamnaestom veku kada je izgrađen najveći broj značajnijih građevina, od kojih je najpoznatija Salcburška katedrala u to vreme prva izgrađena u italijanskom baroknom stilu severno od Alpa. Ipak, titulu najznačajnijih nose sve one zgrade i ustanove koje su vezane za Mocartov život u Salcburgu. Od rodne kuće, crkve u kojoj je kršten, pa do mesta u kojima je prvi put izvodio svoja dela, kao na primer violinski koncert u A molu u Konferencijskoj sobi Salzburške rezidencije.
Osim originalnom lepotom grad fascinira i perfektnim stanjem i svojim svežim izgledom. Dobro osvetljene ulice, između živo obojenih zgrada, prepune su turista sa svih strana sveta. Gužve nema, a atmosfera je kao u nekom primorskom gradiću.
Salcburg je i veliki katolički centar, a to se najbolje vidi po broju aktivnih crkvi i samostana, gde se može upoznati sa hrišćanskom istorijom ovog dela Evrope. Tu se sreće druga strana priče o Mocartu i odnosu crkve prema umetnosti. Da se razbiju predrasude, Katolička crkva nikada nije diskriminisala Velikog umetnika, naprotiv, ali je interesantno to da ondašnja verska elita nije uspela ukalupiti Mocarta iako je to pokušavala, angažujući ga i davajući mu, po njihovom mišljenu dovoljno umetničkog prostora. Kako je sve osim potpune slobode Mocartu bilo malo, crkva je uvređena neslavno prekinula odnose i dugo Mocart nije imao dostojno priznanje u svom rodnom gradu. Danas se Mocartovo ime eksploatiše do maksimuma, što često prelazi meru dobrog ukusa, pa se pomalo ima osećaj da jedan deo grada i dalje vodi inat sa malim Volfgangom. Ta priča nikada neće imati kraja i dokle god ima kreativnih i slobodnih uvek će se naći poneki metuzalem da se na kraju oseća uvređenim.

Festivali
Salcburg je svetska prestonica klasične muzike i jedan od Evropskih kulturnih centara. Bečka filharmonija je od 1877. godine počela održavanje svojih koncerata u Salcburgu, uglavnom u čast velikom kompozitoru, da bi posle Prvog svetskog rata Salcburg prvi put u svojoj istoriji postao prava muzička scena najvišeg ranga. Na početku samo za nemački kulturni prostor, a vrlo brzo za umetnike iz čitave Evrope. Vrhunac je dostigut tridesetih godina dvadesetog veka kada su se tu dokazivala tada najčuvenija dirigentska imena kao što su Arturo Toscanini <http://www.bartleby.com/65/to/Toscanin.html> ili Bruno Walter <http://www.bartleby.com/65/wa/Walter-B.html>.
Danas je Salcburški festival koncerta, opere i drame mesto gde se svake godine okuplja sva svetska muzička elita. Održava se u julu i avgustu i centralni je događaj te vrste u svetu. Sve što se na ovom kulturnom polju uradi tokom godine u čitavom svetu, na kraju se sažima u ovaj mali barokni grad i to je postala tradicija koja će teško da se promeni.
Pored ovog u Salcburgu se takođe godišnje održi još oko 3.000 festivala što na otvorenoj, što na zatvorenoj sceni. Nemoguće je posetiti grad u bilo koje doba godine, a da se u njemu ne održava neki festival. Takođe postoji godišnji koncertni krug, po kojem se svakog dana u gradu odvija bar jedno izvođenje nekog od klasika ozbiljne muzike.

Stići?
Suvišno je nagovarati nekoga da obiđe Salcburg. Bilo da ste snob, skijaš ili umetnik to je mesto koje se ne propušta. Što se skijanja tiče grad nije pod samom skijaškom padinom, ali Salcburška pokrajina ima ukupno 1.700 km skijaških staza, a na manje od sat vremena su skijaški centri Milbah, Šlajdming i više od dvadeset većih ili manjih destinacija. Idealni uslovi za skijanje i kulturna težina grada bili su dovoljni da Salcburg bez većih problema dobije organizaciju Zimskih olimpijskih igara koje će se održati 2010. godine.
Razloga je dovoljno za posetu, ostaje samo naći način kako otići tamo. Skijaški motivi su najčešći za put u Alpe, pa su to uglavnom agencijski aranžmani. Spontanost putovanja nam je sužena zbog nesrećne vize, te je obilazak Evrope, na primer Inter Reilom, dostupan samo retkim srećnicima iz naše zemlje. Mlađima ostaje da čekaju da im se ponudi neka ekskurzija u suprotnom pravcu od Turske, da konačno vide kako izgleda ta Evropa, a ostalima da ganjaju neku specijalnu priliku kao što je Olimpijada.
Mocart je u kočijama obišao čitavu Evropu, od Rima do Londona nekoliko puta, dok najveći broj nas danas leži na Adi i sa slamkom u ustima ispraća avione za civilizaciju. Mislim da bi Mocart danas u Briselu glasao za ukidanje viznog režima prema ovom delu Evrope, ili je onomad u Salcburgu ipak pobedila ona druga strana?

Ostale vestiArhiva