Slobodno vreme
Slobodno vreme
Turistički vodič
48 sati u Bukureštu28.05.2007. 12:00
Izvor: B92
Iako romantičari ne propuštaju da podsete da je rumunska prestonica u stvari 'Mali Pariz', Bukurešt je danas haotičan grad od 2 miliona stanovnika, zagušen saobraćajem, i prepun grandioznih i često nedovršenih komunističkih građevina od betona. Bila je to prelepa metropola tokom1930ih godina, a zatim su usledili drugi svetski rat, zemljotres i Čaušesku, koji su uništili najveći deo predratnog Bukurešta.
Ono što će vas iznenaditi je količina urbanosti u tolikom raspadu, i usplahirenost koja ne postoji u, recimo, današnjem Beogradu. Imaju metro, i to odličan, na svakom koraku možete kupiti kafu za poneti, a ljudi se ne kreću uplašeno kroz grad kao da su u njega tek kročili. Pizza Hut je tamo prirodnija stvar nego ovde. Bukurešt ima 2 miliona stanovnika, i najveći je grad između Berlina i Atine. Grad je relativno pravilnog oblika, s prečnikom oko 25 km, a kroz centar protiče omanja reka Dâmboviţa. Klima je kontinentalna – leti je vrelo, a zimi vetrovito i hladno, mada temperatura retko pada ispod -10.
Bukurešt je u 14. veku osnovao Mircea cel Bătrân (vladao 1386–1418), nakon pobede nad Turcima, a sredinom 15. veka je tu bila rezidencija princa od Valahije Vlada Ţepeşa, poznatog kao Vlad III Dracula.
Godine 1595. Turci su spalili Bukurešt, ali je grad ubrzo obnovljen i nastavio je da se širi oko ulice Uliţa Mare, danas poznate kao Lipscani, koja je ostala centar grada. Kada su Valahija i Moldavija ujedinjene 1861, Bukurešt je postao prestonica nove nacije i to je bio period prosperiteta, praćen ekstravagantnom arhitekturom i kosmopolitskim načinom života, kada je i postao poznat kao Micul Paris (Mali Pariz).
Sveprisutni komunistički 'blocuri'
Britanske i američke snage su tokom drugog svetskog rata žestoko bombardovale Bukurešt, a zatim je 1965. na vlast došao Nikolae Čaušesku koji je bukvalno razrušio veliki deo istorijskog centra i tu podigao betonske komunističke solitere. Najviše je stradao južni deo centra grada gde je jedan čitav istorijski kvart zbrisan sa zemlje da bi se na tom mestu pojavile vladine grandiozne zgrade. Na kraju, 1977. godine Bukurešt je pogodio zemljotres od 7.4 rihtera i tom prilikom je poginulo 1,500 ljudi, a mnoge stare zgrade su uništene.
Posle pada Čaušeskua 1989. usledio je desetogodišnji oporavak i grad je 2000. doživeo ekonomski bum, a veliki deo istorijskog centra je sređen.
Kako stići
Ukoliko ne idete avionom, putujte kao Agata Kristi. Voz iz Beograda do Bukurešta polazi svaki dan oko 16.30 popodne, a povratna karta sa doplatom za ležaj u dvokrevetnoj kabini košta oko 100 eur. Put je odlično organizovan jer se granica prelazi do mraka, i onda ostaje desetak sati vožnje do Bukurešta tako da može mirno da se spava. Ako ste insomnijak, ne propustite sjajan prizor oko pola 3 ujutro dok voz sa rumunske strane prolazi pored hidroelektrane Đerdap. Voz je obično tačan i u Bukurešt stiže u 6 ujutro. Ne zaboravite da u Rumuniji podesite časovnik jedan sat unapred.
Javni transport
Taksi je jeftin u odnosu na Beograd, ali metro je savršen, i njime se možete lako kretati po celom gradu. Tu su i autobusi i tramvaji, s tim što nadzemnim i podzemnim transportnim sistemima upravljaju odvojene firme (koje treba da se spoje u junu 2006), pa su i karte za vožnju različite.
Najisplativije je za 6.5 leja (1.85 eur) kupiti komplet od 10 karata za metro, koji je lak za snalaženje i čije se stanice nalaze na razdaljini od oko 1.5 km tako da je njime moguće obići najveći deo grada.
Smestite se
Youth hosteli u istočnoj Evropi su mesto gde najčešće dolaze bekpekeri iz bogatijih zapadnoevropskih zemalja i Amerike, pa samim time nisu najjeftinija varijanta, iako su gotovo uvek najprijatniji zbog friendly atmosfere i neprekidne gužve.
Najpoznatiji hostel je Elvis Villa. Nalazi se 20 minuta hoda od centralnog trga Piata Universitatii, a spavanje u sobi sa 5-12 kreveta je 12 eur, dok je privatna soba za dvoje 26 eur. U cenu je uključen doručak, jedno pivo dnevno, pranje veša, 2 sata interneta dnevno, i celodnevni wi-fi pristup za vaš lap top. Adresa: Avram Iancu 5, Sector 2, +40 21 312 1653
Opcija je i Butterfly Villa Hostel, mada lošija, jer iako jeftiniji, dalji je od centra i nije blizu metroa. Adresa: Strada Dumitru Zosima 82, Sector 1, +40 747 032 644
Ako želite da za male pare okusite nekadašnji Bukurešt, uzmite sobu u Hotelu Muntenia (1 zvezdica) u samom centru grada kod trga Piata Unirii. Samo neke sobe imaju privatno kupatilo, ali su zato ogromne, sa kolosalnim krevetom i ogromnim ogledalom na zidu. Soba za dvoje je 20 eur. Adresa: Academia 19-21 (u blizini PIatta Unirii), +40 21 314 60 10
Hotel Hanul Manuc je jedna od najstarijih zgrada u Bukureštu, i definitivno najstariji hotel. Dvokrevetne sobe su 35 eur. Adresa: Strada Franceză 62-64 (kod Piatta Unirii), +40 21 313 14 15
Kulturno popodne
Višak prostora? (Rumunski parlament, najveća zgrada u Evropi)
Ulica Lipscani i okolne uličice su najstariji deo grada, sa mnogo zgrada iz 18. veka. Lipscani distrikt je prljav, konfuzan, i odavno zreo za restauraciju, ali je i dalje interesantan, a naročito je šarmantno pravougaono dvorište između Strada Lipscani i Strada Blanari gde su smeštene umetničke galerije i antikvarnice.
Glavna Čaušeskuova zaostavština svakako je Palata parlamenta, mamutska zgrada, najveća u Evropi, a posle Pentagona druga najveća na svetu. Zgrada je podignuta 1980ih, delovi tavanice prekriveni su 24-karatnim zlatom, a tepisi ručno tkani. Uzmite metro do stanice Piata Unirii i od trga prošetajte Bulevarom Unirii, delom grada koji je prvo ceo sravnjen sa zemljom a zatim su na tom mestu podignute grandiozne vladine zgrade, krunisane megalomanskim Parlamentom. Adresa: Calea 13 Septembrie, 021/311-3611
Jedna od ikona grada je Ateneul Român (Rumunski ateneum), koji je otvoren 1888. kao glavna koncertna dvorana u Bukureštu i dom filharmonije George Enescu (Žorž Enesku). U teoriji postoje organizovane ture, ali je zgrada tokom dana često zaključana, tako da ako hoćete da je vidite iznutra najbolje je da kupite kartu za neki od koncerata koji se tu organizuju. Adresa: Strada Franklin 1, +40 21 315 6875
Ne propustite ni Curtea Veche (staru kraljevsku sudnicu) koja je sagrađena u 15. veku tokom vladavine Vlada Ţepeşa Drakule.
Restorani i klubovi
Ako želite dobru rumunsku šniclu svratite obavezno u restoran Locanta Jaristea (Strada George Georgescu 50-52, +40 21 335 33 38).
Čekirajte i marokanski restoran L'Harmattan (Franceza 56, +40 021 314 12 50), grčki El Greco (17, Bd. Decebal, +40 21 326 80 98), ili mađarski Kiraly Csarda (Calea Dorobantilor 177, +40 21 230 40 83).
U Bukureštu ne postoji deo grada koji je rezervisan za noćno zezanje, tako da su klubovi raštrkani po gradu. Ne propustite Kristal Glam Club gde nastupaju zvezde kao što je Pete Tong. Radno vreme od četvrtka do nedelje. Adresa: Strada J. S. Bach 2, +40 21 231 21 36
Ostale vestiArhiva
- 25/04 Ulica u Londonu pod kojom se nalazi 20 odsto…
- 28/03 Zabranjeni grad: 9.999 prostorija obavijenih…
- 24/03 U Rimu otvorena tzv. "Sikstinska kapela"…
- 22/02 Lista najboljih svetskih plaža po oceni turista
- 01/02 Meksiko počinje da naplaćuje turistima pravljenje…
- 30/11 Ajfelova kula se zeleni u znak podrške pošumljavanju
- 13/11 Očaravajući Festival svetla u Velikoj Britaniji
- 06/11 Berlin štiti svoj čuveni zid od vandalizma
- 09/10 Srbija jedna od najdinamičnijih turističkih…
- 11/09 Deset najjeftinijih evropskih destinacija
- 10/08 Albanija od vojne baze pravi turističku atrakciju
- 20/07 Veliko interesovanje za vaučere za odmor…
- 18/05 Najatraktivniji svetski vodeni parkovi
- 27/04 Sudanske piramide zapuštene i neposećene
- 30/03 Pataja: Egzotična papazjanija
- 23/02 Zašto Holandija guši kanabis turizam?
- 06/02 Mons - Evropska prestonica kulture 2015.
- 26/01 Mons - Evropska prestonica kulture 2015.
- 26/12 Severna Irska: Nema pape u našem gradu
- 15/12 Neočekivane lepote Japana
- 28/11 Palavan: Najlepše ostrvo na svetu
- 17/11 Pariz dobija novu bordel-atrakciju
- 27/10 Zašto treba da vidite karneval u Riju?
- 20/10 Andora: Miris šunke sa vrhova Pirineja