Iako poznata još Rimljanima, izgleda da je Sokobanja doživela svoj prvi uspon u turska vremena. Evlija Čelebija, turski putopisac iz XVII veka, opisuje banjski hamam kao dobro održavan i vrlo dobro posećen, sa ljudima koji čak iz Azije dolaze da uživaju u njegovim toplim kupkama. Knez Miloš Obrenović je dobro poznavao ovaj kraj i odmah nakon rata sa Tucima naredio je da se tursko kupatilo obnovi. Takođe, izgradio je i malu bolnicu a nedugo zatim i letnjikovac za sebe. Početak organizovanog turizma obeležen je 1837. god. kada je knez Miloš poslao jednog od svojih dvorjana lokalnom banjskom lekaru. U 19. veku Sokobanja je bila i neka vrsta kulturnog centra pošto je važila za omiljeno odredište za letnji odmor srpskih intelektualaca.
Centar Banje nalazi se oko najstarijih zdanja u njoj: prelepog kamenog Turskog hamama, koji je još u upotrebi, i Miloševog konaka. Znamenita je i mala crkva sa centralnim planom 1884. god koja je okružena starim vilama i lokalni Zavičajni muzej smešten u staroj zgradi tipičnoj za oblast.
Grad je dobio ime po tvrđavi Soko-grad koja se nalazi nekih dva kilometra uzvodno uz reku Moravicu. Smeštena je na visokoj steni i izgrađena je u poznom Srednjem veku na rimskim ostacima. Sastoji se iz dva dela: prostrani donji deo sa cisternom i manji gornji, koji je korišćen za življenje, sa sedam kula.
I pored toga što čitava banja podseća na veliki park, njen najlepši deo je šuma zvana „Čuka Dva“. Na obroncima planine Ozren nalaze se dva sanatorijuma a u njihovoj blizini su vodopad Ripaljka, najviši u Srbiji. U blizini je i veštačko jezero Bovan, jedno od najbogatijih ribom u Srbiji.
Naročito je značajna poznata planina Rtanj koja opasuje dolinu Moravice sa severne strane. Njen najviši vrh Šiljak (1560m) je lako prepoznatljiv iz daleka po svom vulkanskom obliku i pruža predivan pogled na veći deo Srboje. Ova lepa planina je najpoznatija po raznovrsnosti retkih i lekovitih biljaka koje rastu na njenim obroncima i od kojih se može pripremiti ukusni „rtanjski čaj“.

Ostale vestiArhiva