Cilj akcije je očuvanje sećanja na podelu Evrope u drugoj polovini prošlog veka, a trasa bi spajala severnu granicu Rusije sa Jadranskim i Crnim morem na jugu Evrope.
BBC-jeva Oana Lundžesku je tim povodom razgovarala sa podnosiocem ovog predloga u Evropskom parlamentu, nemačkim poslanikom Mihaelom Kramerom. On je poslanik iz nemačke Stranke zelenih, i poreklom je iz Berlina.
Na ideju o turističkoj trasi duž hladnoratovske 'gvozdene zavese' nije došao u Evropi, već tokom posete američkom gradu Bostonu, gde je obišao takozvani "Put slobode", napravljen u znak sećanja na američki rat za nezavisnost u 18. veku. O svojoj poseti Bostonu Kramer kaže: "Bostonski 'Put slobode' je duga crvena linija, koja prolazi kroz grad i kroz ostatke građevina iz vremena Rata za nezavisnost. Kretanje duž te linije je neka vrsta šetnje kroz istoriju, politički život i kulturu SAD u poslednja dva i po veka.

Nemačka za primer
Mi smo u Berlinu to kopirali - formirali smo turističku trasu duž Belinskog zida. Lično sam pokrenuo inicijativu da se zaštite njegovi ostaci, odnosno cela trasa duž hiljadu četristo kilometara zida koji je nekada delio Berlin.
Uputio sam poziv javnosti, i hiljade ljudi se uključilo u akciju od 2001. godine. Projekat je sada skoro završen, i trasa je prilagođena biciklistima - čak i oni mogu da se uz vožnju upoznaju sa berlinskom istorijom, politikom i kulturom."
Berlinski zid je, da podsetimo, fizički delio grad skoro trideset godina i bio pod jakim vojnim obezbeđenjem. Hiljade ljudi se dovijalo na sve moguće načine ne bi li pobegli iz istočnog Berlina: kopanjem tunela ispod zida, skrivanjem u automobilima, ili letenjem preko njega malim avionima. Istočnonemački graničari su ubili oko 300 ljudi u pokušaju bekstva.

Kroz celu Evropu
Mihael Kramer bi želeo da se slična 'zelena trasa' uredi celom dužinom nekadašnje gvozdene zavese - od Arktičkog do Crnog mora, preko teritorije 12 članica EU.
Trasa bi išla od finsko-ruske granice na severu, preko baltičkih republika, Poljske i srednjo-evropskih zemalja, a završavala bi u Sloveniji... Dok bi kasnije bila produžena skroz do Bugarske i Rumunije, na obalama Crnog mora.
Šesnaest goina posle pada komunizma, sećanja na ono što je gvozdena zavesa značila u vreme hladnog rata blede, a većina bivših zemalja komunističkog bloka sada su članice EU.
Mihael Kramer želi zato da podseti da se ne tako davno, životom plaćao prelazak neke od granica duž te linije: "Samo oni koji pamte i koji poznaju prošlost, moći će da ovladaju svojom budućnošću. A decenijama je evropski kontinent je bio podeljen. Sada možemo da zahvaljujući tome organizujemo turističke sadržaje, kao što su, na primer, šetnje kroz evropsku istoriju, kulturu i politiku ... Samo tako ćemo zaista ovladati svojom budućnošću."

Biciklom na promociju
Kramer planira i da promoviše svoju ideju vozeći bicikl kroz više srednjeevropskih zemalja, i ističe da bi izgradnja biciklističke staze duž nekadašnje gvozdene zavese koštala manje od izgradnje jednog kilometra drumskog tunela negde u Evropi.
Neke od tih zemalja već imaju spomen-parkove ili muzeje posvećene nekadašnjoj granici komunističke Evrope. Evropski ekološki aktivisti podržavaju ovu inicijativu, jer bi se tako bivša 'zona smrti' pretvorila u - zelenu zonu. Podršku daju i Evropski parlament i Evropska komisija, ali se još čeka na konačno odobrenje ministara za saobraćaj članica EU... A to, kao što se zna, može da potraje.

Ostale vestiArhiva