Zaljubljen sam u Makedoniju, u stvari, zaljubljen sam u Makedonce. Ipak, ljudi čine zemlju i gradove, i zato uvek biram mesta gde su domaćini gostroprimljivi i fini, a ova mala zemlja na jugu, ima ljude najbolje na svetu! Osim po veselim i muzikalnim ljudima, Makedonija je poznata i po Ohridskom jezeru i gradu Ohridu.
Ohrid, grad od 50.000 stanovnika, zbog jezera i originalne arhitekture, predstavlja centar makedonskog turizma. Iz Beograda se do Ohrida dolazi najčešće autobusom, put traje oko 10 sati, a cena karte je simbolična, oko 30 evra u oba pravca. Od prošle godine, posle dužeg vremena, može se stići i avionom, i to za sat i po, sa presedanjem u Skoplju.
Naći smeštaj u Ohridu nije nikakav problem, pa čak i ako ste stigli u jeku sezone, koja traje od 15. jula do 15. avgusta. Cena kreveta je uglavnom između 5 i 10 evra, a zavisi od komfora, i od toga da li ste smešteni u starom delu grada ili van njega. Ohrid je jeftiniji od Beograda, kako prodavnice, restorani (jeo sam fantastične špagete "bolonjeze" za samo 2 evra), tako i noćni život. Ako dođete u ovaj predivni gradić sa 300 evra za 10 dana letovanja, bićete sasvim opušteni, bar sam ja bio. Inače, aktuelni kurs je 61 makedonski denar za 1 evro.
Prvo sa čime sam se u Ohridu susreo jeste neposrednost kojom odišu meštani, a to sam osetio i kod ljudi u drugim delovima Makedonije. (Jedan dobričina me je zvao kod njega u Kavadarce na džabe grožđe i vino, neposredno pošto smo se upoznali). Ljubazni, veseli, nasmejani, miroljubivi, sve one najlepše osobine koje čovek može da poseduje. Tek što sam stigao u Ohrid, ulazim u neku prodavnicu, a petogodišnji sin prodavca me pita iz čista mira ''A kako se ti vikaš (zoveš)? I to je već dovoljno za dobrodošlicu.
Ohrid se nalazi na 700 metara nadmorske visine, i zato su noći ovde hladnije, i često je potreban duks kad izlazite uveče u šetnju. Danju zna da bude veoma toplo, ali to je oko 30 stepeni, retko kad je pakleno kao što može da bude u Beogradu. Jezero je hladnije od mora, i pri ulasku u vodu treba malo strpljenja, ali posle desetak sekundi plivanja, već je sve u redu. Na plaže se ide mini autobusima, jer se skoro sve nalaze izvan grada, i putuje se 5-15 minuta (najpopularnija plaža je Gradište, gde ima dosta barova i non-stop je žurka). Postoji i plažica u centru starog grada, koji se zove Sarajište (''Od kaj si? Od Sarajište bre...!!''), tako da oni koji su kasno ustali posle burne noći, mogu da se brčnu bez cimanja minibusom, i to uz odličnu letnju muziku iz kafića koji je na samoj plaži.
Noćni život je raznovrstan, ima dosta klubova i diskoteka, i nije to na ''nekom visokom nivou", ali ipak može da se organizuje dobar provod. Turbo folk i narodnjake nećete čuti ni iz jednog kafića ili kluba u starom gradu, ali zato hoćete iz automobila, kuća i kafana. Srpski narodnjaci su ovde, ali i u celoj Makedoniji, izuzetno popularni. Makedonci vole da se ''montiraju'', devojke pogotovo, uglavnom izgledaju kao beogradske ''sponzoruše'', što je lepo za oko, ali... Što se tiče stranaca, njih nema puno (Srbi tamo nisu stranci), poneki Holanđani, Skandinavci, Amerikanci, malo više Bugara i Grka. Najbrojniji turisti su ipak Makedonci i Srbi.
Kada se kaže Ohrid, najčešće ljudi pomisle na veliki broj crkava (nekada ih je bilo 365!) i opštepoznati manastir Sv.Naum. Šetajući se starim gradom, videćete desetine božanstvenih, što velikih, što malih crkava, i one stvarno svojom lepotom predstavljaju glavno obeležje Ohrida. Na samom vrhu grada se nalazi prastara Samuilova tvrđava, koju obavezno treba videti, ali u samom Ohridu, moj favorit je crkva Sv. Jovan Kaneo, koja se nalazi na sasečenoj steni, na samom kraju starog grada. Tu je pogled na jezero poseban, a posebne su i ribice plašice, koje žive samo u Ohridskom jezeru, i od čijih se krljušti prave poznati ohridski biseri. Plašice, tek ulovljene, možete sa slašću pojesti u kafanici na samoj obali, ispod crkve Sv. Jovan Kaneo (Obavezno probati i originalnu ohridsku pastrmku). Naravno, manastir Sv.Naum je nešto što svaki pravi turista mora da vidi kada dolazi na ovo ogromno jezero.
Sv.Naum se nalazi na samoj granici sa Albanijom, i preporučuje se inspirativna plovidba brodom od Ohrida do manastira. Putuje se oko sat i po i, dok plovite, sve vreme uživate u predivnim pejzažima okolnih planina, a maštu će vam zagolicati i Albanija, koja je ''suvlasnik'' jezera. Sam manastir Sv.Naum je ogroman, ali nije me posebno zanimao, više me je privlačila njegova okolina, priroda, pogled, ali i fazani koji se okolo šetaju. Najsnažniji utisak na mene je ostavilo bistro jezerce okruženo rastinjem. Dok sam sedeo u običnoj kafanici i gledao ribe kako se u bistroj vodi igraju, osećao sam čistu sreću, ali na Ohridu mi se to osećanje često pojavljivalo.
Za one kojima plaže, noćni život i istorija nisu dovoljni, tu je i festival Ohridsko leto. Svako veče na različitim otvorenim lokacijama (na primer, u restauiranom amfiteatru iz 4. veka p.n.e.!) održavaju se koncerti klasične muzike i pozorišne predstave. Cene su pristupačne (oko 250 din.), a ja sam stigao da pogledam samo jedan ne tako loš beogradski mjuzikl.
Neki moji poznanici ne žele da idu u Ohrid zbog domaćih Albanaca. Međutim, nikakvih problema sa Albancima nema. U Ohridu je mirno, a tako je i u susednom gradiću Strugi, gde su Albanci skoro većina. Nadam se da će mir u Ohridu i Strugi opstati, ali to, naravno, želim i celoj Makedoniji. Moj razlog za takve želje je uglavnom sebičan, hoću da još mnogo puta obiđem ovu divnu zemlju.

Ostale vestiArhiva