Izašavši iz bečićkog tunela, ulazimo u Budvu i smeštamo se u stan na samom početku grada.
„Metropola crnogorskog turizma“, podjednako hvaljena i kuđena, privlači brojne posetioce bogatim noćnim životom, atraktivnim plažama, ali i istorijskim i kulturnim nasleđem. Ovaj grad, starosti 2500 hiljade godina, čiji se postanak vezuje za Kadma, osnivača drevne Tebe, konstantno izaziva oprečna mišljenja...
Krećemo na plažu dobro poznatom promenadom, koja iz godine u godinu ne menja svoj karakter. Veliki ruski kapital doneo je nove i skupe lokale, načičkane pored šetališta; probijamo se kroz buljuke turista, tezge i štandove sa sitnicama, večitom mamiparom; na vidiku je poluostrvce sa Starim gradom, gradskim simbolom i jednom od njegovih najslikanijih tačaka.
Pristavši da počnemo letovanje na jednoj od najpopularnijih kupališta, smeštamo se na Ričardovu glavu, šljunkovitu plažu lociranu između zidina Starog grada i hotelskog kompleksa Avala. Na prostoru dužine 100-ak metara, nalazi se i kafić, plažni bar, u blizini su prodavnice i restorani...I sve je puno mladih koji se dobro provode, bilo da se sunčaju, igraju odbojku, đuskaju ili poziraju ispod tamnih naočara. Mnogi su, očigledno, proveli zimu u teretani, pa svoj trud ukrasili tattoo-om i piercingom; a devojke koje su pratile Fashion TV, paradiraju u letnjem modnom kriku – polu-jednodelnom kupaćem, odnosno bikiniju čija dva dela povezuje pantljika. Jedva našavši mesto za peškir, jedan deo ekipe se prepušta čarima flerta, a drugi, skočivši sa drvenog mola u vodu, blagotvornom dejstvu soli na koži.
Iskradam se i ulazim u Stari grad. Još je dan, pa unutrašnjost nije zakrčena turistima željnim provoda. Uske kamene uličice i mali trgovi, bedemi i kule, i ovoga puta na mene deluju kao magični lavirint. Rešim da se izvučem, pa se penjem strmim stepenicama na vrh zidina. Mirno je i pusto, dovoljno da čujem priču bedema o dramatičnim pomorskim bitkama. Kroz puškarnicu motrim na ostrvo Sveti Nikola. Nazirem duh Jakšićeve junakinje, Jelisavete, kneginje crnogorske, koja preko zidova gleda u more. Pokreti modro-zlatne vode deluju smirujuće..
Budvanski bedemi šire se u Citadelu, nekada moćno vojno utvrđenje; ona je leti domaćin festivala Grad Teatar, koji objedinjuje pozorište, književne večeri i likovno stvaralaštvo.
Spustivši se iz kulturno-istorijskog jezgra na Trg pesnika gde se skupljaju posetioci po fancy kafićima, iz prošlosti prelazim u sadašnjost – prvo u stan a onda u provod.
Noćni život Budve, poznat je po mnogim šljaštećim klubovima, cicama obučenim po uzoru na domaće pevaljke, besnim kolima sa nabildovanim vozačima, favorizovanju popularne muzike (densa i folka)... Iskusno izbegavši guranje sa ruljom (fri)likova, skrećemo desno od promenade i stižemo u Hacienda Bar u blizini parka.
Lokal je na otvorenom, sa prijatnim enterijerom, masivnim drvenim šankom i barskim stolicama, natkriljen trščanim tendama i granama velikog drveta. Smesta naručujemo Mohito (po razumnoj ceni od 3e) i prepuštamo se ludoj atmosferi! Kubanski bend strastvenim plesnim ritmovima pokreće brojne internacionalne goste da đuskaju do iznemoglosti! Atmosfera nalik drugoj planeti od one koju smo ostavili u kvazi high class - trash diskaćima!
Sutradan, u želji da izbegnemo gradsku vrevu i odmorimo glave, krećemo na Trsteno, jednu od 9 najlepših plaža crnogorskog primorja. Prošavši Jaz, oprezno se vozimo niz kamenu strminu punu morskog rastinja. Skrovita uvala Trsteno je mala plaža duboko uvučena u kopno, zaštićena od talasa i bura. Dočekuje nas oaza mira i opuštanja, oličena u sitnom pesku, bistrom, azurnom moru i netaknutoj prirodi...Harmonija prirode i akordi boja, malo hladnija voda (kao stvorena za oporavak od prethodne noći), više su nego dovoljni za vrhunsku relaksaciju. Sedeći u udobnom kafiću iznad površine vode, s pogled na, skoro izbrisanu, granicu neba i otvorenog mora, zapravo, lebdimo u bestežinskom stanju...
Posle nekoliko dana provedenih po plažama Budvanske rivijere – Kamenovo, Bečići, Ploče, krećemo na sever, na sam početak Bokokotorskog zaliva, u prelepi Herceg Novi. Grad pun zelenila i sunca, karakterističan po velikom broju stepenica koje povezuju fascinantne građevine romanskog, orijentalnog i vizantijskog stila, jedan je od najšarmantnijih centara Crne Gore. Grad mimoza koji opija gostoprimljivom atmosferom, večna je inspiracija i utočište brojnim posetiocima.
Smeštamo se u sobu i odmah krećemo u turu po okolnim izletištima i plažama. Uživajući na Žanjicu, Njivicama, Rosama, otiskujemo se brodićem do Plave Špilje, neobične pećine na poluostrvu Luštica. Savladavši morske talase, barka usporava ispred otvora strme litice sivkasto-crvenkaste boje; potom lagano ulazi kroz procep stene u unutrašnjost pećine...Očima je trebalo nekoliko sekundi da se naviknu na mrak, a malo svetla koje dopire kroz otvor obasjalo je neverovatan prizor. Blago talasanje kristalne, vanzemaljski tirkizne vode, reflektuje se po crnim zidovima i niskoj tavanici pećine; odsjaj kao da je živ; vidi se i morsko dno, dubine nekoliko metara. Voda miluje kožu svojom toplinom; prizori ispod i iznad površine podjednako su nestvarni. Ovo je utočište kosmičke lepote...
Sutradan, vođeni radoznalošću, krećemo barkom na ostrvo Mamulu, napušteno kružno parče kopna sa velikim utvrđenjem – zatvorom iz I i II svetskog rata. Prešavši kameni obod ostrva, prelazimo drveni mostić i otvaramo velika drvena vrata sa natpisom Fort Mamula. Penjemo se na zidine napuštenog utvrđenja i oprezno koračamo, polako ga osvajajući...Tišina koju preseca zvuk udaranja talasa o kamenje, boji ovu napuštenu pozornicu istorije čudnom, gotovo mitskom atmosferom, a u nama, posle početne zbunjenosti, izaziva oduševljenje. Osvojili smo je! Kao dečja banda, naša družina počinje da se vere po stepenicima, prozorskim otvorima i puškarnicama... Pogled kroz rešetke na lepotu mora, na nedostižnu slobodu, činio je tvrđavu još okrutnijom prema zatvorenicima.
Divlja priroda sa bujnim egzotičnim rastinjem, smokvama i borovima, ostavlja nas bez daha. Zadivljeno istražujući ovo robinzonsko ostrvo, nalazimo kaktuse neobičnih oblika i dimenzija, i –zečeve, njegove retke stanovnike!
Šljunkovit i stenovit prilaz moru presecaju bazenčići sa vodom, toplom od plime a čistom od oseke. Završavamo ovu avanturu leškarenjem u plitkoj, slanoj vodi... i vraćamo se u grad, da obeležimo poslednje veče.
Pristajemo ispod tvrđave Forte Mare sa bioskopom na vrhu i prostorom za žurke na nivou ispod. Šetajući dalje, uživamo u mirisu Mediterana i kamenom eksterijeru Starog grada, njegovih zidina, trgova i kula; ponećemo i suvenir - kondiciju stečenu savlađivanjem brojnih stepenika. Ljudi koji sede po kafićima, restoranima i pivnicama, sasvim su prirodni i opušteni. Okrepljeni rizotom od morskih plodova, nastavljamo desno od glavnog trga.
Spustivši se kroz park, stižemo u kafić Pozorište - mesto izgrađeno u obliku amfiteatra, po čijim koncentričnim polu – krugovima, sedi omladina i cirka pivo. Ima različitih, mahom alternativnih, likova; priključujemo se dvema veselim Ruskinjama, lica crvenih od sunca, obučenim u hippie ’aljine. Uz zvuke jazz-a i funk-a, svi su nasmejani i prirodni, pa ostajemo u osvežavajuće – opuštenoj atmosferi do kasno u noć...
Antipodi Budva i Herceg Novi, nosioci različitih energija, združeno su delovali na nas da se odlično provedemo! O ukusima - neki drugi put...

Ostale vestiArhiva