Centar (Mitte) bivšeg Istočnog dela obiluje gigantskim, očaravajućim građevinama i gradskim simbolima: Bradenburška kapija, Rajhstag sa ogromnom staklenom kupolom sa koje je fenomenalan pogled na grad, bulevar Unter den Linden (pod lipama), sa Humbolt Univerzitetom gde je predavao Hegel... Spisak je beskonačan a utisci prejaki.
Na našu sreću, kačimo subotu i idemo u provod. Krećemo sa Alexanderplatz-a, glavnog trga ovog dela grada, gde se seku linije metroa. Na ovoj cyber-pozornici sa šljaštećim neboderima i zelenom reklamom tržnog centra Kaufhof Galleria, smenjuju se najrazličitiji likovi. Pored fontane sedi mladić u odelu sa lap-om u krilu, odmah do dve razmazane darkerke u pocepanim mrežastim čarapama! Pokušavamo da shvatimo toliku koncentraciju različitosti, intrigantnu i primamljivu svim open-minded ljudima. U blizini je TV Toranj, još jedan gradski simbol, vidljiv sa velike razdaljine. Krećemo u tom smeru, tražeći mesto za večeru. Sedamo u vijetnamski restoran, gde nam nasmejani kelnerčić sa Manga frizurom donosi grilovani tofu i perverzno-šareno povrće! Sve je stylish - od enterijera (kubični drveni stolovi) do muzike (sa prizvukom minimal-a, naravno:), a cene sasvim pristojne!
Nastavljamo dalje – u Kreuzberg, kvart različit od raskošnog centra, pun siromašnih emigranata, studenata i umetnika. Posle polusatnog čekanja, ulazimo u klub Watergate. Prošavši tešku plišanu zavesu, nađosmo se na prvom spratu kuće jedva cementiranih zidova – levo su stepenice koje vode na dole, a pravo je ulaz na glavni dance floor. To je mračna omanja prostorija, prilično popunjena. Zidovi od zamućenog pleksiglasa iza kog se naziru crvene sijalice, podsećaju na retro SF scenografiju. Pogledam levo i vidim – čitav zid, od poda do plafona je – u staklu! To je izlog na samoj obali reke, levo je krivina nadvožnjaka, Mesec mogu da dohvatim, a prekoputa je zgrada banke, osvetljena plavom svetlošću! Senzacije pred očima, u ušima, na koži! Upadljivo talentovani Nemac savršeno miksuje odličan minimal house, a publika se odlično provodi i atmosfera je super :) Silazim, donji sprat je waterfloor, sa više housy zvukom. Uz staklo su kocke za sedenje, a tu je i izlaz na reku! Wow, i danas ponavljam - kakav klub! James Holden počinje u 4 am, ali mi, nažalost, moramo krenuti, argh!
Zorom krećemo u Zapadni deo. Busom prolazimo Potsdamer Platz, čudo hi-tech arhitekture, sa stakleno-čeličnim konstrukcijama i premodernim Sony centrom. A onda-kroz šoferku snimim – polu-porušen zvonik crkve, a tik pored njega – toranj koji liči na mini-Beograđanku! To je, sve zajedno, crkva?!! Da, Kaizer-Wilhelm memorijalna crkva, sa starim, porušenim delom i hmm, novim. Izlazim iz busa, ne verujem – kapela je, takođe, od grafit-sivih ploča. Unutrašnji zidovi su od marinsko plavog stakla, sa džinovskim zlatnim raspećem! Izlazimo razjapljenih vilica, praćeni pevanjem hora, dok niz kičmu struje žmarci. Da mi je neko rekao da sam na Marsu, poverovala bih.
Dalje – evo ga anđeo! Zapravo, to je Siegesaulle, Stub pobede sa statuom Boginje pobede na vrhu, gde je stage Love Parade-a. Bolje da ne zamišljam kako izgleda takva žurketina u TAKVOM gradu!
Rizikujući da me prozovu glupim turistom, insistiram da se slikam pored ostatka Zida, koji, sam po sebi nije ništa posebno, ali simbolika je šokantna. Ni eksponati pokušaja bega iz istočnog u zapadni deo, u muzeju Chekpoint Charlie, nisu mi pomogli da zamislim kako izgleda život u gradu koji je podeljen betonskom barikadom.

Ostale vestiArhiva