U proporcijama Beograda i Njujorka, Central park bi u srpskoj prestonici zauzimao prostor između Terazija i Slavije. Otprilike, kao kad bi se Kalemegdan pomerio u centar grada. I još da se na Velikom ratnom ostrvu podigne Kip slobode, a kod Karaburme proseče kanal koji bi spojio Dunav i Savu - i nastao bi Menhetn na Balkanu. Onda bi u pauzi za ručak službenici Narodne banke mogli da izađu u domaći Central park, da se izuju, legnu na travu i pojedu svoju seckanu feng-šui patku prelivenu sokom od brusnice - kao što u lanč pauzi rade njujorške sekretarice.
U realnim merama, Central park se prostire na 337 hektara, u komadu. Dugačak je četiri kilometra, a širok 800 metara, što iznosi šest odsto teritorije Menhetna. I pravo je čudo, zato što već 154 godine odoleva halapljivim željama graditelja da mu se čapne barem neki ćošak i podigne soliter na kojem bi se zaradilo basnoslovno. Najskuplji kvadratni metar na svetu je u ulicama oko Central parka; u hotelu „Četiri sezone” soba sa pogledom na ovaj zeleni pravougaonik košta 996 dolara - noć i doručak.
Sam park nije ništa naročito, izuzev što je najveća socijalna ideja u srcu kapitalizma. Ulaz je besplatan, za razliku od pogleda. A možda je najbolje ući iz luksuza Pete avenije gde se zgrade bore za svaki kvadratni santimetar: neke su uske svega pet metara, a visoke i po trideset spratova. I, odjednom - mir i širina Central parka! Tu je ustvari najveći luksuz Menhetna, jer tamo gde kvadratni metar zemljišta košta i deset hiljada dolara - samo su travnjaci, igrališta za bejzbol, zoološki vrt.
Odluka o podizanju parka doneta je posle tri godine žučnih rasprava - 1853. Pobedili su puritanci u gradskoj upravi koji su hteli da u interesu narodnog zdravlja podignu šumu za šetnje s porodicom da bi se sprečio štetni uticaj „zagađenog vazduha u salunima”. Park je projektovan po uzoru na engleske, a projekat su uradile pejzažne arhitekte Frederik Lo Olmsted i Kovert Vo. Otvoren je za javnost 1859. godine.
Do 1934, to je bilo mesto za relaksaciju, a onda ga preuzima Robert Mozes. U 26 njegovih godina upravljanja, Central park je postao mesto za rekreaciju. Tada su podignuta klizališta i sportski tereni. Crne dve decenije nastupaju između 1960. i 1980. godine. Park je postao mesto kriminala i okupljalište narkomana. Potom je odlučeno da se uloži 50 miliona dolara u njegovu obnovu. Tri stalno zaposlena radnika pune tri godine su samo skidala grafite!
Danas je Central park mirno mesto. Na ulazu su poređani fijakeri koji pola sata romantične vožnje naplaćuju 34 dolara. Svaka od 9.000 klupa je nečija - obeležena je pločicom na kojoj piše kome je posvećena: For Anna with love Marie-Josel&Henry.
Park je pun i ljudi koji krive vratove, kao što u Srbiji rade golubari. U Njujorku ih zovu posmatrači ptica jer u drveću Central parka stanište je našlo 200 vrsta. U zoološkom vrtu najveća životinja je polarni medved a najmanja brazilska crna tarantula.
Za džogere, skejtere i bicikliste napravljena je kružna staza dužine 10 kilometara. To je prava magistrala po kojoj se znoji fit Njujork.
Osim sportskog, u parku se vodi i društveni život: koncerti na otvorenom i venčanja u zamku Belvedere. A tu je i opservatorija. Vaš putopisac je, međutim, bio fasciniran stenama!? Te granitne gromade su bazično tle Menhetna i deluju kao da su izronile iz mora da udahnu vazduh.

Ostale vestiArhiva