Specijalni rezervat biosfere pod zaštitom Uneska i park prirode (proglašen 2001. godine za prirodno dobro prve kategorije), jedini u zemlji, i najviša planina jugozapadne Srbije, Golija se prostire u obliku latiničnog slova S u dužini od 32 kilometra.
Najviši vrh, 1.833 metra, Jankov kamen dobio je ime po Sibinjanin Janku koji je na ovom mestu, vrativši se sa Kosova, ostavio kamen, kaže jedna legenda. Po drugoj, dvojica sinova su se posvađala oko nasledstva, a da bi rešio spor, otac je odlučio da nasledstvo pripadne onom koji donese kamen do najvišeg vrha Golije. Ratko je došao do pola puta, pao, a kamen se otkotrljao do potoka koji je po njemu dobio ime Ratkov potok. Pobednik je bio Janko, po kome je ovo mesto i dobilo ime. O njegovoj hrabrosti se i dalje ispredaju priče. Sa Jankovog kamena se za vedrih dana vidi, kao na dlanu, skoro cela Srbija.
Golija je planina sa najlepšim prirodnim stazama za zimske sportove i sa najviše snežnih dana u godini. Kada su izuzetno hladne zime, sneg se zadržava do juna. Tu je i pešačka staza zdravlja, duga 4,8 kilometara, koja prolazi kroz šume, livade i preko potočića, kao i obeležena planinska staza dužine 60 kilometara sa visinskom razlikom od 650 metara. Ove staze se koriste i zimi i leti.
Simboli ove prelepe planine su njene reke Moravica i Studenica, jezera, slapovi na reci Izubri, planinski javor, Rimski most iz doba Nemanjića, guste četinarske šume prašumskog tipa sa stablima starim više od stotinu godina i netaknuta priroda. Jezero „Nebeska suza” u Okruglici na nadmorskoj visini od 1.495 metara, najveće je jezero moravičkog kraja. Nastalo je krajem osamdesetih godina 20. veka, posle zemljotresa u Rumuniji. Daićko jezero (Tičar), okruženo je gustom četinarskom šumom na nadmorskoj visini od 1.500 metara. Jezero se postepeno smanjuje jer obrasta travom, prirodna je retkost za koju se vezuju razna predanja. Neki tvrde da se tu okupljaju najlepše gorske vile, dok drugi kažu da su se na tom mestu utopili svatovi i od tada se dešavaju čudne pojave.
Ispod Crepuljnika, na Jelaku nalazi se Košaninovo jezero. Ime je dobilo po poznatom botaničaru akademiku dr Nedeljku Košaninu, rođenom u ovom kraju. Zanimljiv fenomen vezan je za ovo jezero: kada su kišni dani nivo vode opada, a kad je sunčano vreme – jezero nadolazi. Inače, jezero je gotovo potpuno zaraslo u travu i tresavsku vegetaciju.
Golija je bogata lekovitim biljem (više od 100 vrsta), šumskim plodovima, a raj je i za lovce i ribolovce, planinare, mališane (posebno im je interesantna farma ovaca), kao i za one koji žele da „napune baterije” i poboljšaju krvnu sliku ili pročiste pluća. Ovde postoje apsolutno svi uslovi za razvoj turizma, ali nisu dovoljno promovisani i iskorišćeni.
Smeštaj se može pronaći u hotelu „Golijska reka”, seoskim domaćinstvima ili u hotelima i privatnom smeštaju u Ivanjici. Od Ivanjice svakodnevno saobraća autobus do vrha Golije, po potrebi i češće, zavisno od interesovanja, a put se redovno čisti.
Obavezno treba probati vrganje na žaru, pastrmku potočaru, šumski med, boraviti u nekom od seoskih domaćinstava i dočekati Novu godinu u planinskoj kući.

Ostale vestiArhiva