Ljubljana je jedna od najmanjih prestonica u Evropi, a Slovenija se, sa nešto više od dvadeset hiljada kvadratnih metara teritorije takođe ubraja u manje evropske države. I pored svih brojki, Sloveniju često nazivaju „Evropa u malom”, jer je od svih evropskih metropola usvojila ponešto. Kvalitet života je na visokom nivou. Na svakom koraku će vas oduševiti dobra organizacija i urednost po nemačkom i austrijskom modelu. S druge strane, uživanje u vinu, kafi, hrani i umetnosti, na čiju raširenost je verovatno uticala blizina mora i Italije, podsetiće vas na mediteranski šarm primorskih mesta. Ljubljana je grad koji u isto vreme ima sve ono što svaka veća svetska metropola može da ponudi i mirniji tempo svakodnevnog života koji se sreće u manjim gradovima. Neko ko pokuša da pronađe noćni provod poput onog koji se sreće po berlinskim, pariskim i londonskim klubovima, mogao bi se razočarati. Međutim, svaki posetilac će u Ljubljani doživeti radost otkrivanja mesta punih energije, svežine, kreativnog naboja i dobrog ukusa.
Ljubljana je otvoren i gostoljubiv grad. Veliki broj turista koji svakodnevno dolaze u grad doprineo je širenju lepe reči. U turističkim brošurama Ljubljanu često nazivaju „drugim Pragom”, iako se to lokalnom stanovništvu ne dopada previše, s obzirom da grad ima drugačiji genius loci. Ulaskom Slovenije u Evropsku Uniju i dolaskom EasyJet-a na ljubljanski aerodrom, ovaj grad je postao omiljena vikend-destinacija. Samopouzdanje, veru u nacionalne kvalitete i pokretačku energiju, Slovenija je dobila kad je postala članica Evropske Unije, nakon ekonomske renesanse posle osamostaljivanja 1991. godine.

Nezaobilazno
Gotovo sve važnije znamenitosti u Ljubljani mogu se obići peške, i to u jednom danu. Ipak, grad se može obići na više načina i tako doživeti iz različitih perspektiva.
Walking friendly – šetnja po gradu omogućiće vam da u prijatnom ambijentu ljubljanskih ulica, trgova i parkova pratite tokove, mirise i zvuke, hraneći se vizuelnim impulsima grada. S koje god strane da dođete u grad, dospećete na Prešernov trg, centalni ljubljanski plato. Radovi na njegovoj rekonstrukciji započeti su avgusta ove godine, tako da je ceo kraj zatvoren za motorni saobraćaj, što ga čini još udobnijim prostorom. Na trgu se nalazi spomenik čuvenom slovenačkom pesniku Francu Prešernu, koji je u svoje vreme naročito kritikovan zbog nage figure pesnikove Muze. Trgom dominiraju crvena fasada crkve sv. Frančiška, kao i balustrade Plečnikovog Tromostovja, koje naglašavaju tokove prema tvrđavi, tržnici i krivudavim ulicama Starog grada. Trostruki most je remek-delo slovenačkog arhitekte i zapravo podržava pravce ulica koje se ulivaju na Prešernov trg. Plečnik je projektovao i uzanu tržnicu koja se pruža duž obale Ljubljanice. Ukoliko želite da upoznate lokalna pravila trgovanja i usput kupite neku sitnicu, ne propustite buvlju pijacu nedeljom ujutru. Ukoliko vas nedeljna gužva umori, prepustite se šetnji pored reke u idiličnom ambijentu baroknih fasada, treperave vode, kafića na otvorenom i umetničkih instalacija. Reka Ljubljanica kroz grad protiče između utvrđenja i brda Rožnik, i na deset kilometara severoistočno od grada uliva se u Savu. Ljubljanica je „reka sa sedam imena”, jer toliko puta ponire i ponovo izvire, svaki put pod novim imenom. Mnogobrojni mostovi nad njom približavaju obale, nastavljaju ulice i neprestano nagone prolaznike da prelaze s jedne na drugu obalu. Dok šetate pored Ljubljanice, od Zmajskog mosta, preko Tromostovja, Drvenog mosta i Šuštarskog mosta do Trnovskog pristana, pred vama se smenjuju različiti ambijenti i obalska uređenja. Za najlepši deo obale, gde se nekoliko stepenika blago spušta prema reci dovodeći nas na svega nekoliko santimetara iznad vode, zaslužan je Jože Plečnik. Prvobitna namena ovakvog obalskog uređenja bila je da se olakša pristup vodi stanovnicima naselja Trnovo i Krakovo zbog pranja veša, da bi danas Trnovski pristan postao omiljeno mesto za porodične i romantične šetnje, odmor, rekreaciju, ali i sviranje na otvorenom, hranjenje pataka ili razmišljanje.
najmljivanje bicikla košta svega pet evra na dan a bicikl je veoma popularno prevozno sredstvo, jer se zahvaljujući dobrim stazama lako dospeva do svih delova grada – moderne poslovne zone Bežigrad, groblja Žale, parka Tivoli... Većina Ljubljanaca svakodnevno razdaljine savladava peške ili biciklom. Zato su buka, smog, saobraćajna gužva i problemi sa parkiranjem, pojmovi nepoznati u Ljubljani.
U večernjim satima, mnogobrojni kafići i barovi između Mestnog, Starog, Novog i Prešernovog trga postaju prepuni posetilaca. U letnjim mesecima cela oblast dobija karakter promenade, na kojoj je važno pronaći dobro mesto, videti i biti viđen. Među studentima i mlađom populacijom omiljena mesta su kafe Romeo i Bi-ko-fe u Starom gradu, kao i kafe Žmavc, Du bop i mnogobrojni klubovi i kafei u okruženju hostela Celica. Legendarni kafe Maček na samoj obali Ljubljanice, fancy Dvorni bar sa neverovatnom ponudom vina ili kafe Minimal veoma svedenog enterijera, zadovoljiće najprobirljivije uživaoce estetizovane atmosfere i vrhunske ponude.
Grad se može obići i vožnjom brodom po Ljubljanici. Uz prijatnog vodiča i laganu jednočasovnu vožnju, dok posmatrate grad iz riblje perspektive, čućete neverovatne istorijske priče i anegdote o arhitektonskim draguljima. Staklene strane broda, pa čak i krova, pružaju vam jedinstvenu priliku da mostove – ponos grada, sagledate sa svih strana.
Tvrđava na brdu, koju još nazivaju i Ljubljanski grad, najveća je atrakcija za posetioce i poseban gradski simbol. Do nje možete doći pešice uskim krivudavim puteljcima, vozeći se turističkim vozićem koji svakog sata polazi sa Prešernovog trga ili se provozati savremenom panoramskom uspinjačom. Ljubljanski grad je nekada bio zamak, kasnije rezidencija vladara i, na kraju, zatvor. Nekoliko puta je rekonstruisan, oslikavan i obnavljan. Njegovi najstariji zidovi potiču čak iz rimskog perioda, iako prvi poznati pisani izvori svedoče o naseljavanju ovog zamka tek u XII veku. Danas je tvrđava arhitektonski i kulturni spomenik od posebne važnosti i svakom posetiocu pruža neverovatan ugođaj i uživanje. Sa tornja se pružaju panoramski vidici prema svim delovima grada, a po lepom danu se pogledom može obuhvatiti i trećina Slovenije.

Arhitektura
Ljubljana je grad koji je i pored burne istorije uspeo da sačuva ostatke zidanih građevina iz davnih vremena. Postoji legenda po kojoj je grad osnovao grčki princ Jason sa svojim Argonautima. U legendi se pominje i borba sa strašnom nemani iz reke Ljubljanice, koju je Jason savladao i zauvek zatočio u kuli Ljubljanskog grada na brdu. Ta neman je bio zmaj i navodno je od tog događaja postao zaštitni simbol grada. Navodi se da je Ljubljana bila naseljena još mnogo pre nego što su Rimljani u I veku izgradili urbanu naseobinu na levoj obali reke pod nazivom Emona. Rimski ostaci se nalaze unutar arheološkog parka koji je u XX veku uredio Jože Plečnik. Današnje ulice Slovenska cesta i Rimska ulica zadržale su pravac nekadašnjih gradskih osa cardo i decumanus na čijem se ukrštanju nalazio rimski forum. Danas deo rimskog trga zauzima Ferantov vrt, skupina od tri stambene zgrade koje je projektovao slovenački arhitekta Edvard Ravnikar krajem šezdesetih godina prošlog veka. Polukružni fasadni zid od opeke prati formu kružne rimske palate koja se nalazila na istom mestu, dok su javna dvorišta organizovana u tri nivoa kako bi rimski ostaci bili pregledni.
Veći deo urbane matrice Starog grada formiran je u srednjem veku i sa utvrđenjem je bio povezan samo putevima koji su polazili sa Mestnog trga. Grad pamti dva velika zemljotresa. Posle zemljotresa 1511. godine, kuće u starom jezgru su pretrpele velike promene. Prostorna organizacija blokova i ulica je zadržana u srednjovekovnom maniru, dok su fasade dobile novo, pretežno barokno lice. Tokom više od pet vekova Ljubljana je bila važna rečna luka u okviru Habzburške monarhije. Izgradnja železnice prema Trstu i Beču, kao i nagla industrijalizacija, izmenile su karakter grada u potpunosti. Veoma važni institucionalni objekti poput zgrada Opere, Nacionalnog muzeja, Nemačkog pozorišta, Nacionalne galerije, Filharmonije, Suda i zgrade današnje Vlade, podignute su krajem XIX veka po uzoru na slične objekte u Beču i Pragu. Drugi zemljotres koji je pogodio Ljubljanu 1895, označio je prekretnicu u razvoju arhitekture grada. Iako je pomoć stizala sa svih strana, tadašnji gradonačelnik grada Ivan Hribar je prednost dao slovenačkim arhitektima i planerima. Prvi put u svoj istoriji, Slovenija počinje da traga za nacionalnim stilom. Progresivna secesija ili Art Nuvo postaju izraz nacionalnog bunta sa političkim konotacijama – odraz su želje da se suprotstavi nemačkom istoricizmu i neostilovima. Hotel Union, Zgrada Centromerkur i Zmajski most – možda su najlepši primeri Art Nuvo stila u Ljubljani.

Ostale vestiArhiva