U svoje vreme, Drezden je bio prestonica kulture i umetnosti, a nikad neki veći industrijski centar. Veliki broj vila i palata danas stoje kao svedoci tom vremenu. Svi bogati industrijalci, bankari i trgovci iz okolnih gradova imali su "vikendice" u Drezdenu. Tu su dolazili da love u prostranoj šumi u kojoj i dan danas žive divlje svinje i jeleni, ali i da obiđu brojne muzeje i pozorišta. Malo je poznata činjenica da je danas upravo Drezden grad sa najvećom koncentracijom vila u Evropi. Tako barem tvrde ponosni lokalci. Kada se krene od istorijskog centra grada južno uz obalu reke Elbe, skoro deset kilometara obale krase prelepe vile sagrađene krajem 19. veka, dok je u unutrašnjosti sa obe strane reke ulica za ulicom ispunjena brojnim prelepim građevinama. Tu su i tri dvorca, sagrađena na strmim ivicama naselja Weisser Hrish ili Beli jelen. Jedan dvorac je pretvoren u ekskluzivni hotel, drugi se renovira, dok se treći koristi za raznorazne svečanosti.
Ali vrhunac Drezdena je, naravno, istorijski centar grada. Oni koji su posetili Drezden pre samo tri godine, danas ne bi mogli da prepoznaju koliko se promenio. Ali, da krenem po redu. Kao što sam prethodno pomenuo, Augustus Snažni je sagradio veliki broj baroknih palata i crkvi u centru Drezdena i okolini. Februara 1945. u jednom od najkontroverznijih bombardovanja u Drugom svetskom ratu, britanski i američki avioni, na zahtev Crvene armije, tri dana su bez prestanka u vatrenoj stihiji napalm i sličnim bombama sravnili sa zemljom istorijsko jezgro Firence na Elbi. Kad su tenkovi Crvene armije došli u Drezden, naišli su na brda cigle, kamena i pepela. Ništa što je Snažni sagradio nije ostalo da stoji. Prvo što su tada "oslobodioci" Drezdena uradili, bilo je da pokupe sva umetnička dela i blago iz bezbednih bunkera i pošalju ih za Moskvu i Lenjingrad. Odšteta, kako su je nazvali. Doduše, dosta toga je vraćeno u sledećih nekoliko decenija. Nekoliko istorijskih građevina je kao renovirano u stilu Potemkinovog sela, a ostatak oko čuvene Luteranske crkve Frauenkirche je raščišćeno i tu su arhitekte iz doba komunizma sagradile praktične pravougaone betonske konstrukcije u, i nama dobro poznatom i čuvenom, stilu socijalističkog realizma. Na nekoliko istorijskih zgrada u Drezdenu i dan danas možete da primetite table sa kraja 40-ih godina prošlog veka na kojima piše "oslobođeno od strane Crvene armije". Te iste palate komunisti su planirali da potpuno sklone, ali su stanovnici taj važan deo istorije grada referendumima odbranili od totalnog rušenja buldožerima.
Nakon ujedinjenja Nemačke, sudbina Drezdena nije bila ništa bolja od ostalih gradova Istočne Nemačke koje je pratila velika nezaposlenost. Ali, transformacija u poslednjih nekoliko godina je neverovatna. Zahvaljujući turizmu, porastu industrije visoke tehnologije i prodaji svih državnih stambenih zgrada jednoj privatnoj firmi, Drezden je danas jedini grad u celoj Nemačkoj kome je budžet u suficitu. Nezaposlenost je ispod nacionalnog proseka i gde god da se okrenete, primetićete barem jedno gradilište. Cene nekretnina su drastično porasle u poslednjih nekoliko godina, a gradske vlasti su odlučile da se otarase socijalističkog realizma iz centra grada i sve sovjetske "lego" zgrade su u roku od nekoliko meseci 2004. srušili. Ostavili su one na periferiji istorijskog centra koje su lepo renovirali i modernizovali. Npr. u klasičnoj pešačkoj šoping zoni koju nalazimo u svakom nemačkom gradu, odmah na izlazu sa glavne železničke stanice, prvo na što turisti nalete je najduža zgrada u Nemačkoj, ponos DDR i simbol "Pragerstrasse" stoji ponosno u redu sa ostalim pravougaonim konstrukcijama. Danas su sve te zgrade, sagrađene posle rata, renovirane i modernizovane na način kakav priliči 21. veku. Gradske vlasti jednostavno ne štede kad ulažu u estetiku i infrastrukturu. Po ceni od 250 miliona evra renovira se i glavna železnička stanica kombinujući moderan futuristički izgled sa baroknom arhitekturom, po projektu koji je dizajnirao čuveni engleski arhitekta Norman Foster.
Svetski poznata Frauenkirche, važan primerak arhitekture baroka koju je Johan Sebastijan Bah svečano otvorio pre skoro trista godina, danas je simbol Drezdena, čije je renoviranje koštalo 180 miliona evra. Ono što je fascinantno jeste da su izvođači radova iskoristili i veliki broj originalnih cigli i kamena i ugradili u zidove crkve. Crkvu sada okružuju potpuno nove kopije zgrada kakve su tu bile pre februara 1945. Umesto depresivnih betonskih konstrukcija, danas su u kućama veselih boja izgrađeni kafići, restorani, butici i luksuzni hoteli gde više od dva miliona turista godišnje prošeta uživajući u arhitekturi i opuštenoj atmosferi kakva više priliči nekom italijanskom gradu na obali Mediterana nego istoku Nemačke.
Smeštaj u strogom centru više je prilagođen onima sa dubljim džepom jer u hotelima Kempinksi, Hilton, Radisson SAS i sličnima teško da ćete naći sobu za manje od 150 evra za noć. Ali, u okolini i malo dalje od centra postoji veliki broj hotela srednje kategorije i privatnika gde u nekoj od mnogobrojnih vila može da se nađi povoljnija varijanta za noćenje.
Muzeja ima za svačiji ukus i skoro svi su u strogom centru grada. Da ne bih ulazio u detalje gde se šta nalazi, jer toga stvarno ima mnogo - izložbe se stalno menjaju, sve vredi i treba obići, opisaću samo jednu stalnu izložbu, povezanu za koga drugog nego za Augustusa Snažnog. Krajem 2006. posle mnogo godina veoma skupog renoviranja (posledice rata) ponovo su za javnost otvorene prostorije u palati Drezdena gde se nalazi najveća riznica blaga u Evropi (lokalni objektivni izvori informacija J). Poznata pod imenom Grünes Gewölbe ili Zeleni trezor, nju sačinjava kolekcija dragocenog kamenja, zlata, nakita i mnogobrojnih ukrasa za koju karte moraju da se naruče nedeljama unapred. Ali za one koji planiraju da posete Drezden i žele da obiđu ovu jedinstvenu kolekciju, karte od 15 evra mogu da se rezervišu preko interneta. Npr. samo jedan od izloženih eksponata, "minijatura indijske palate" na površini od jednog kvadratnog metra, koštala je u to vreme koliko i zidanje jedne prave kraljevske palate.
Odmah pored trezora, u sklopu palate Zwinger - koju je Augustus napravio kad se vratio iz posete Francuskoj početkom 18. veka - u jednom od 11 muzeja u palati je i izložba majstora klasične umetnosti. Slike umetnika kao što su Rembrant, Van Dajk, Van Ajk, Rubens, Kanaleto, El Greko i mnogi drugi, već dugo godina privlače ljubitelje umetnosti iz svih krajeva sveta. Čak i za one koji nisu zaljubljeni u slikarstvo, ta remek dela su nešto što će vas ostaviti bez daha, i to za mnogo manje para nego što bi koštala poseta sličnoj izložbi u Francuskoj ili Italiji.
Ako umetnost i skupoceni nakit nije dovoljan da vas očara, za zaljubljenike automobila i mehanike Drezden nudi nešto što se retko gde u svetu može naći. Samo nekoliko stanica tramvajem od centra grada nalazi se super moderna staklena fabrika VW u kojoj se sklapa luksuzni VW Phaeton, kao i neki delovi šasije za bentli. Dok čekate gradski prevoz na ulici ili prolazite tuda, možete da stanete sa strane i posmatrate kako radnici u belim radničkim odelima sa druge strane stakla ručno sklapaju Folsvagenov najskuplji model. A ako bas želite da sve to obiđete izbliza, možete slobodno da uđete unutra, platite kartu od nekoliko evra i prošetate se kroz fabriku koja je čistija od nekih bolnica, a radnici liče više na doktore, nego na mehaničare. Osim VW fabrike, nedaleko od Drezdena, petnaestak minuta lokalnim vozom od centra nalazi se i čuvena fabrika porcelana Meissen. Obilazak radionica gde se ručno pravi najskuplji porcelan na svetu u trajanju od oko sat vremena košta manje od deset evra, a posetioci mogu satima da se šetaju kroz izložbeni i prodajni prostor gde samo jedna obična šoljica za kafu može da košta oko hiljadu evra. Za cenu celog seta nisam nikad pitao.
Najbrži način da se obiđe Drezden, kao i u svim sličnim gradovima Evrope, jeste vožnja dvospratnim autobusima, koji za kartu od 15 do 25 evra (zavisno od dužine ture, sezone...) vode turiste kroz najatraktivnije delove grada, uključujući i kvartove sa najlepšim vilama. Ali za one koji žele nešto alternativnije, u Drezdenu kao i u Berlinu, možete da se opredelite da obiđete grad koristeći usluge firme Trabi safari. Pošto dosta istočnih Nemaca trenutno prolazi kroz neku fazu "ostalgije", tj, nostalgije za starim dobrim danima komunizma kad je sve bilo "bolje", turistima se nudi obilazak Drezdena u konvoju trabanta kabrioleta. Cene su malo više nego za obilazak autobusom, ali za one sa "zapada", izgleda da je vožnja trabantom doživljaj vredan tih para. Malo njih sa strane znaju da za cenu od tri karte mogu i da kupe jednog i vozaju ga do mile volje.
Međutim obilazak grada trabantima i autobusima samo su neke od mogućnosti koje se nude turistima. Kad god vremenske prilike dozvoljavaju, oni koji mogu da izdvoje 250 evra za nekoliko sati leta balonom iznad grada, kroz dolinu reke Elbe sa njenim vinogradima i iznad kvartova sa vilama, postoji i ta opcija. Jeste malo skuplja, ali koga god sam pitao o utiscima, niko nije žalio za parama.

Ostale vestiArhiva