Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u daleku prošlost, u vreme kada su ove prostore naseljavali keltski Skordisci. Koristili su ih i Rimljani, o čemu postoje pouzdani tragovi, Sloveni i Turci, a nakon oslobođenja od Turaka, knjaz Miloš je najmio saksonskog geologa, barona Herdera da ispita mineralnu izvore u Srbiji, a među njima i vrnjačku vodu.
Ipak, istorija moderne banje u Vrnjcima vezuje se za 1868. godinu kada je kruševački okružni načelnik Pavle Mutavdžić sa nekoliko viđenijih ljudi iz Kruševca, Kraljeva i Trstenika formirao „Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo-vruće vode u Vrnjcima“. Svoj nagli uspon Vrnjačka Banja doživljava pred Balkanske ratove, a vrhunac krajem tridesetih godina prošlog veka. Najviđeniji ljudi tadašnje države bili su redovni gosti Vrnjačke Banje koja se svrstavala u red evropskih mondenskih banja zajedno sa Karlovim Varima i Baden Badenom. Nakon Drugog svetskog rata, Vrnjačka Banja je, uglavnom, bila okrenuta zdravstvenom turizmu, a u poslednjih nekoliko godina strategija se menja.
- Sve više gostiju dolazi na produženi vikend i velnes programe. Trenutno imamo tri velnes centra, a tendencija je otvaranje novih. Sve je više mladih, porodičnih ljudi koji dolaze u Vrnjačku Banju da se rekreiraju i oslobode stresa - objašnjava Nebojša Bogićević iz Turističke organizacije „Vrnjačka Banja“.
Za mlade ljude neophodno je prirediti i odgovarajući program. Već nekoliko godina u Vrnjačkoj Banji organizuju kvalitetne i posećene festivale zabavne i narodne muzike, koncerte poznatih pevača, a centralna manifestacija jeste „Vrnjački karneval“ koji je vezan za 14. jul, Dan Vrnjačke Banje. Procenjuje se da je prošle godine, tokom osam dana karnevala, Vrnjačku Banju posetilo oko 300.000 gostiju.
- Kako je ova godina jubilarna, 140. godina od osnivanja banje, spremamo mnogo više aktivnosti i koncerata. U Vrnjačkoj Banji ima dosta etno restorana i kafana sa živom muzikom, a tu je i najveća diskoteka u ovom delu Srbije, „Podroom“, sa 2.000 mesta - dodaje Goran Karavesović iz Turističke organizacije.
Poznate su i „Vrnjačke kulturne svečanosti“ koje se održavaju pod geslom „100 dana - 100 priredbi“.
Neke od kulturnih priredbi, koncerti i izložbe, organizuju se u impresivnom letnjikovcu generala Jovana Belimarkovića, namesnika maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Podignut je na padini iznad toplog izvora, građen je po uzoru na severnoitalijansko-poljske dvorce tog vremena, a u njemu se danas nalazi Zavičajni muzej.
Zaštitni znak Vrnjačke Banje jeste i Festival filmskog scenarija u avgustu, u maju se tradicionalno organizuje Berza banja, a prepoznatljivi su i po kongresnom i sportskom turizmu. Kongresni centar u hotelu „Zvezda“ drugi je po veličini u Srbiji, odmah iza Centra „Sava“.
Kome dosadi Vrnjačka Banja, može da putuje po okolini koja je više nego zanimljiva. Za samo jedan dan mogu se obići najznačajniji sakralni objekti u Srbiji - manastiri Studenica, Žiča, Ljubostinja, crkva Lazarica. Za poklonike dobre kapljice organizuju se „vinske ture“ do Župe Aleksandrovačke, a ljubiteljima sporta, pre svega skijanja, na raspolaganju je ski-staza na Goču, 11 kilometra od centra grada.

Ostale vestiArhiva