Osim što je u industrijskom smislu Inđija postala metafora uspešne opštine, ovaj grad i njegova okolina imaju sve predispozicije da postanu i značajna turistička destinacija. Obale Dunava, brojne čarde, izvanredan ambijent za foto-safari, ostaci rimskih i turskih tvrđava samo su deo bogate ponude za dušu i oko namernika.
Kultno mesto dobrog provoda, riblje čorbe i tamburaša na teritoriji inđijske opštine već godinama neprikosnoveno pripada restoranu „Sidro“ na Dunavu, koji se smestio tik ispod beščanskog mosta na pola puta između Beograda i Novog Sada, a do njega je i hotel „Božić“ sa etno čardom. Inače, najviše smeštajnih kapaciteta u inđijskoj opštini ima Beška, koja se poslednjih nekoliko godina prepoznaje po nautičkom turizmu, posmatranju ptica i foto-safariju, „Zlatnom kotliću“, a ovde već decenijama vlada najveće interesovanje za kupovinu vikendica. Zavičajno društvo „Stara Beška“ ima i legat prvih knjižara u Sremu, braće Ležimirac, a redovno se održava i likovna kolonija posvećena Danici Jovanović, prvoj akademskoj slikarki Srema, rođenoj Beščanki.
U blizini je i Krčedin, koji ima bogatu šumsku adu, najplodniju u Evropi, a tu su i prirodna mrestilišta Dunava. Pravo mesto za odmor je u Starom Slankamenu, čiji predeli podsećaju na pozorišne kulise neke istorijske predstave zbog ostataka rimskog naselja, turske tvrđave, crkve stare više od pet vekova, koju je sagradio despot Vuk Branković. Slankamen je, ipak, najpoznatiji po banji lečilištu i lekovitim termalno-slanim vodama i ružama vetrova, kao i najkompletnijim lesnim sedimentima u Evropi. Univerzitetski profesor dr Slobodan Marković kaže da su oni stari oko 800.000 godina i jedni su od tri u svetu „koji čuvaju tajnu ledenog doba“, pa su punih 280 godina predmet istraživanja domaćih i stranih naučnika. Da bi se pospešio turizam u Slankamenu, pokrajinska vlada će finansirati izgradnju marina, rekonstrukciju jedne od najstarijih vojvođanskih crkava, a nedavno su postavljeni i turistički putokazi.
Po dobrom grožđu, alasima i ribljim specijalitetima, kao i po izletištu „Kozarica“, Čortanovci su svojim bogatim šumama prepoznatljivi mnogim izletnicima. Turiste posebno privlači prelepo zdanje arhitekte Dragiše Brašovana u lombardijskom stilu, vila „Stanković“ iz 1930. godine. Ovo zdanje dr Radenka Stankovića, kardiologa i namesnika kralja Petra, podignuto u čortanovačkoj šumi, krije veliki broj tajni još iz vremena kada je konfiskovano posle Drugog svetskog rata. Svojevremeno je bila rezidencija Aleksandra Rankovića, Slobodana Penezića Krcuna i Tita, a danas u blagodetima ove fruškogorske lepotice uživa pokrajinska vrhuška. Za obične građane donedavno ovde nije bilo mesta, a letos je bila otkriće pozorišnim glumcima kada je u njoj održana premijera Šekspirovog komada „Nenagrađeni ljubavni trud“.
U Novim Karlovcima ljubitelje pozorišne umetnosti čeka i Prvi romski teatar „Suno e romengo“, a svakako treba probati sremački fruštuk u etno kući u Maradiku, staroj 150 godina, zidanoj od blata „iz inata“. Dah tradicije se oseti i na Sajmu vina i „Danima meda i starih zanata“ u Inđiji, dok urbani duh vlada na Moto-festu koji je letos posetilo 2.500 bajkera iz zemlje i sveta, kao i Scena festu koji obeležava kulturno leto, a tu je i neizbežni foto-safari Dunavom, dok su Jarkovačko i jezero Šelevrenac pravi raj za pecaroše.

Ostale vestiArhiva