Prvobitno ribarsko naselje iz 12. veka, nastalo oko nasipa na reci Amstel, prekršteno je u „Amsterdam“ i razvilo se kao grad otet od vode. Zahvaljujući marljivosti žitelja i neprekinutoj sili vetrenjača, ova naseobina nikla je na polderima, pobedivši geografsku depresiju. Danas, na 750,000 stanovnika, grad broji 175 različitih nacija, potomstvo brojnih pripadnika holandskih kolonija sa egzotičnih ostrva, kao i silnih doseljenika privučenih tolerantnom lokalnom politikom. Pored poznate liberalnosti, drugo ime ovog grada je umetnost, transponovana kroz 42 muzeja, genijalnost Van Goga i Rembranta, kroz živopisnu arhitekturu, holandski talenat za elektronsku muziku...
Poštujući tradiciju, zajedno sa pola Evrope koja se ovde sjati da dotakne Raj i Pakao, stižemo na početak produženog vikenda i injekcija odmah počinje da deluje.
Veče počinje na Dam-u, centralnom gradskom trgu i stalnom orijentiru za sve pravce. Masivna Kraljevska palata sa oksidirano zelenom kupolom uvek izazove nevericu da je pobodena na 13 659 drvenih kolaca! Tik do nje je Nova crkva, prepoznatljiva gotska građevina, na koju je nemoguće ostati ravnodušan. Kod obeliska - simbola nacionalne borbe za slobodu, skupljaju se grupice maloletnika u šuškavcima, iza ćoška sijaju crvene reklame lokala i ulični ukrasi, kroz uske ulice slivaju se reke turista... Osmeh i ... počelo je.
Krenuvši „negde na klopu“, prolazimo carstvo voska, muzej Madame Tussaud, pa levo kroz autentični deo centra koji vodi do Leidseplein-a, drugog poznatog trga; prvo kroz Kalverstraat –glavnu šoping ulicu, onda preko mostova, malih trgova i tramvajskih šina, kroz buljuke ljudi i biciklista. Smestivši drugare u stylish Thai restoran, stajem za metalni pult u omiljenom Maoz-u, veganskom fast foodu-u gde vredni Indijci služe falafele sa psihodelično šarenim salatama.
Sledeća destinacija je Red Lights District, jasno je... Izbegavajući prebrze bicikliste i tramvaje koji idu po sred Leidsestraat, uz utiske drugara o umiljatoj azijskoj lepotici koja služi kokosovu supu, vraćamo se istim putem do Dam-a. Warmoesstraat prolazi tik pored luksuznog hotela Krasnapolsky i vodi do jezgra marginalnog ali privlačnog sveta poroka. Prolazimo izloge gej i strejt sex shop-ova sa perverznim kožnim igračkama, dimove što kuljaju iza svakog ćoška, stakla coffee-shop-ova koji razotkrivaju inverzni svet u kome i kratkovide štreberke rolaju rame uz rame sa sređenim cicama, iskrivljene ulične dilere koji mumlaju nazive ilegalnih supstanci... Mrak ulice, kao mrak svesti, vodi do kultne Babe koja je, kao i uvek, krcata. Malo niže je Hunters Bar, miran lokal sa dobrom muzikom i akvarijumima umesto prozora! Pola ekipe je za šankom sa avganistanskim i nepalskim derivatima, ostali su za stolom ispod fluo ribica koje kao da su iz projekcije „Opstanka“ na trance platnu. Gde ćemo za vikend? U Panama klub, 15 minuta udaljen od našeg hostela.
Nekadašnja elektrana, sada rejverska Meka na jezeru Ij, nalazi se u industrijskoj zoni grada u koju nas, sutradan ujutro, tera paranoja da će nestati karata. Kvart je kontrast Red Lights crtanom filmu od prethodne noći. Od hostela u Zeeburg-u vode idilični prizori mirne površine kanala i kućica na njihovim obodima, sa retkom zimskom travicom ispred i ptičjim gnezdima na olucima... do sivih kubičnih zgrada sa okruglim otvorima, čudnih figura po ulici nalik džinovskim stolicama, pa do prizemne zgrade od crvene cigle koja je danju fini restoran a noću jezgro ludog provoda. Subotnja noć rezervisana je za Dig Deeper party. Pokušaj da se napravimo VIP i sredimo ulaz na spisak nije uspeo, pa tramvajem br 10 odlazimo do Centraal Station, a odatle trčimo do Leidseplein-a, gde u bilet servisu kupujemo karte za žurku.
Taj opušteni dan u gradu jedan je važnijih momenata koji izazivaju zaborav stvarnosti, lekoviti osmeh pri pogledu na svakakve prolaznike, istinski krive kućice, unakrsne mostove i kanale. Šetnja i uživanje, poseta holandskim prijateljima u prodavnici ploča i hedonistički raj u poslastičarnici Australians, gde su najbolji vafli – toplo parče testa preliveno vrelim višnjama i čokoladom ili karamelom i šlagom... Ni nalik noći koja sledi, u jednom od, zvanično, najboljih klubova sveta!
U polumračnoj prostoriji gde raznobojna svetla presecaju dim iz mašina, gde zarazni dj Danny Howells pomera čitav klub, gde nad našim glavama đuskaju prelepe Marije Antoanete, gde se ljubav raspršuje u svakoj čestici... Plesni podijum je postao zemlja čuda gde je poljuljana pamet na putu topljenja, gde emocije pršte pod srebrnom kišom, na nečijem ramenu, uz energičnu muziku i fenomenalnu atmosferu...
...Posle dva sata spavanja i bauljanja do busa, budim se u Ševeningenu. Hladni morski vetar, loš za sinuse ali dobar za prizivanje pameti, onemogućava šetnju peščanom plažom i tera nas da uđemo u svemirsko pristanište. U džinovskoj lopti metalno-staklene konstrukcije, na visini od desetak metara nalazi se prijatan kafić. Pogled na ustalasano more, sivo i mutno od peska sa dna, na sunce i dugačku plažu u sred zime, slab su parametar realnosti, pa je buđenje u toj slici diskutabilno... kao i sve u Holandiji, uostalom... Posle šetnje po predivnom elegantnom Hagu i bajkovitom starom Delftu, sa prvim mrakom ulazimo u Roterdam!
Najveći grad Severne Holandije, do 2004. bio je najveća svetska luka, kada mesto ustupa Šangaju. Rekonstrukcija posle fatalnog bombardovanja u II svetskom ratu donela je ambicioznu novu arhitekturu, ogromne spejsi nebodere i savremen dizajn. Busom prolazimo grad koji je šokantni antipod retro – Amsterdamu! Stepenasti stakleni kolosi u centru, sjaj silnih neonskih reklama duginih boja... Kompjuterska igrica savršene grafike! Malo dalje od centra su Kijk Kubus, set sivo-žutih kocki za stanovanje okrenutih na spoljni ugao! Stanari su se iselili zbog originalnih, ali neprirodnih uslova života, zbog zidova i prozora pod uglom od 45 stepeni... a i zbog stranaca koji su im svakodnevno zavirivali u sobe. Da bi se dočarao život ukrivo, jedna od njih radi kao muzej.
Najviši neboder u državi, Montevideo sa ogromnim M na vrhu, blizu je mosta nalik na Golden Gate sa fluo ljubičastom ogradom! Erazmov most poznat kao Labud, spaja delove grada odvojene rekom Nieuwe Maas. Halucinogeno osvetljenje podstiče ludost kojoj je onaj po kom je most nazvan, napisao pohvalu!
I highlight, nivo bliže nebu - Euromast! Multifunkcionalni toranj sa nezamislivim pogledom na grad, na čijih 100 metara su moderni objekti gde je moguće iznajmiti luksuzni apartman, organizovati događaj, ručati u udobnom restoranu sa belim sofama... Posle prvih 100m izlazimo iz zone udobnosti na spoljnu platformu sa prejakim i smrzavajućim vetrom, kom smo bespoštedno izloženi čekajući lift za dalje! Euroscoop, kosmička stanica, poslednji nivo igrice! Okrugla rotirajuća kapsula na 185 metara! Sedamo ukrug na sedišta udaljena 1m od providnog zida kapsule i... počinje rotacija oko samog vrha tornja! Letilica se lagano kreće oko svoje ose, muški glas priča o Roterdamu, duboko ispod su milioni šljaštećih raznobojnih tačkica, sjajna linija reke, minijaturni brodići. Ustali sa sedišta, fiksirani smo nogama za pod a licima za zid, hipnotisani prizorom 3D slike zbog koje svaka dosadašnja percepcija deluje kao laž! Mirna lebdeća sfera i ukinuto vreme, inspiracija za beg s planete.
...Posle još dva dana u Amsterdamu, javlja se i nemir...hoćemo li doći još neki put?

Ostale vestiArhiva