Opatija, onakva kakva je danas, nastala je uglavnom u svega tridesetak godina, od gradnje hotela "Kvarner" 1884. godine (najstariji hotel na hrvatskoj strani Jadrana), pa do Prvog svetskog rata. Ime grada pak potiče od jedine srednjovekovne građevine koja još stoji u centru grada - crkvice svetog Jakova, samostana benediktanskih opata. Danas je ova crkvica za koju se pretpostavlja da datira iz 12. veka restaurirana (poslednje intervencije rađene su 1930. za vreme "italijanske ere"), nenametljiva je, neupadljiva (ni nalik gradu u kom se zatekla), a od turističke Opatije odvojena je parkovima Sveti Jakov i Anđolina - već godinama najlepši u Hrvatskoj, a od prošle godine i treći najlepši park na svetu!
Tada krajem 19. veka Opatija je postala i jedno od omiljenih mesta za zimski odmor evropske bogate klijentele, pre svega Austrijanaca. Upravo njima duguje svoju sadašnju eleganciju i popularnost koja će trajati, eto, više od 100 godina.
Opatija se proteže duž šetališta Lungo mare dugog 12 km, sa puno hotela, velelepnih parkova, fontana, uređenih plaža (nema doduše peščanih!), starih vila i u pastelne boje obojenih restauriranih fasada koje gledaju ka pučini... Zaklonjena je od jakih vetrova ostrvima i planinom Učkom, tako da ima mediteransku klimu sa blagim zimama. Pogodna je za oporavak mnogih bolesnika, zahvaljujući atraktivnim srednjim sezonskim temperaturama, ali i glamuroznom izgledu, te luksuzu kao svojevrsnom leku. Tako su danas većina hotela i velnes centri, bogato opremljeni bazenima, saunama, fitnes salama, džakuzijima...
Opatiju u velikoj meri određuje baš vreme kada je nastajala. Jak uticaj Habzburgovaca, polako, ali sugurno razbarušili su Italijani, koji su joj doneli uzbuđenje i stil. Istovremeno, u drugoj polovini 19. veka među autohtone Hrvate, dolazili su i radnici iz okolnih zemalja i svako od njih je sa sobom donosio svoje navike, običaje, veru, jezik. Domaćini su ih primali s dobrodošlicom, pa je Opatija već tada zapatila epitet multikulturalne sredine.

Ostale vestiArhiva