Kada je početkom 19. veka hadži Melentije, tadašnji iguman manastira Rače kraj Bajine Bašte, otišao u Stambol da od Porte izmoli dozvolu za obnovu crkve, ujedno je tražio da se manastirskom imanju pripoji i jedan potez pod nazivom Bare. Verujući da je reč o bezvrednom, močvarnom zemljištu, carski velikodostojnici su mu rado izašli u susret. Međutim, kada su užički Turci saznali za sadržinu carskog fermana, nastala je prava panika. Naime, Bare su obuhvatale ogromno prostranstvo na Tari, pa su Osmanlije tražile da se ovaj ukaz poništi. Ne želeći da prizna da je prevarena, Porta je zahtev odbila uz obrazloženje da se "carska ne poriče".
Time su Srbi, makar i na ovaj način, povratili jedan od najlepših dragulja naše zemlje, a naziv Kaluđerske bare zadržao se do današnjih dana. Ipak, običnom svetu ova planinska lepotica dugo je bila nedostupna. Posle Drugog svetskog rata vojska je ovde izgradila nekoliko hotela, a mogućnost da u njima uživaju imali su samo odabrani. Srećom, poslednjih godina se štošta promenilo, pa je Tara u međuvremenu postala jedno od najposećenijih mesta za odmor.
Treba, međutim, reći da ova planina nikada nije bila klasični zimski centar. Za tako nešto, doduše, nije ni bilo preteranih uslova, počev od potrebne nadmorske visine, pa sve do nedostatka ozbiljnih skijaških terena. Ali, vremenom se to pretvorilo u svojevrsnu prednost, jer su se domaćini svojski potrudili da različitim turističkim sadržajima ublaže uočene nedostatke. Rezultat svega jeste da sezona sada praktično traje preko cele godine, a gostiju ne manjka ni onda kada se u drugim centrima, po pravilu, zatvaraju vrata.
Umesto preporuke šta obavezno videti, možda je dovoljno samo nabrojati: prelepe pešačke i trim staze, sportski tereni, zatvoreni bazen, ergela sa konjima ili fijaker, koji će vas neosetno povesti u neka davna, verujemo srećnija vremena. Tu su i brojna izletišta, jezera na Perućcu ili Zaovinama, i reka Drina kojoj je Tara, baš ovde, podarila neobični pastelni kolorit, koji je, svakako, čini jednom od najlepših reka u Srbiji. Ljubitelji istorije neće propustiti da svrate u već pomenuti manastir Raču, zadužbinu kralja Dragutina, u kome se i danas čuva deo ruke ovog značajnog srpskog vladara. Tu je i rečica Vrelo, za koju će mnogi u šali reći da je najduža reka na svetu. Dugačka je, kažu, tačno godinu dana, odnosno 365 metara. Sem prelepe boje, posetioce će najviše, verujemo, oduševiti pogled na jata pastrmki koja se u njoj izazovno šepure.
Tara je odavno proglašena nacionalnim parkom, pa samim tim na njoj nećete sresti ružne građevine i druge oblike divlje gradnje. Ako putujete automobilom, nisu vam daleki ni Zlatibor, Mokra Gora i Šarganska osmica, a šta tek reći za proslavljene proroke Tarabiće i mistična Kremna, do kojih ćete stići za svega dvadesetak minuta. Do Tare saobraća i redovna autobuska linija, a možete putovati preko Užica i Kremana (oko 250 kilometara) ili znatno kraće, preko Valjeva i Debelog brda (oko 170). Smeštaj možete dobiti u hotelima "Omorika" i Beli bor, depadansa "Javor", ali i sve većem broju privatnih apartmana ili pansiona. Dakle, ako ste ljubitelj proleća, buđenja prirode na planini, mira i tišine, Tara je, možda, idealno mesto za vaš godišnji odmor ili, barem, produženi vikend.

Ostale vestiArhiva