Ono što je za Beograđane sastajalište „Kod konja”, za Kraljevčane su to susreti kod „Milutina”. Grad na Ibru prepoznatljiv je po kružnom trgu u centru, s ulicama koje odatle polaze i seku se pod pravim uglom. Trgom dominira simbol Kraljeva, spomenik posvećen ratnicima palim u oba balkanska i Prvom svetskom ratu, koji iz milošte zovu „Milutin“. Kod „Milutina“ se sastaju mladi, tu bračni parovi dovode decu, šetaju se penzioneri, mitinguje se i zabavlja...
Kraljevčanima bi na glavnoj štrafti, koju je u drugoj polovini 19. veka projektovao arhitekta Laza Zuban, pozavideli i stanovnici glavnog grada: šetalište prolazi popločanom dugom i širokom Omladinskom ulicom koja se „uliva” u kružni, centralni gradski trg Srpskih ratnika, pa nastavlja Ulicom Miloša Velikog. Nedaleko odatle, pored Ibra, nalazi se kraljevački kej sa uređenom gradskom plažom, bazenima, fudbalskim i teniskim terenima, splavovima i kafićima. Od keja preko Ibra puca pogled na vrhove Goča i obronke Kopaonika.
Pored Ibra je niklo novo, moderno i, rekli bismo, luksuzno naselje. Iako je bilo zalaganja da se grade niže, dvospratne zgrade, radi boljeg provetravanja grada, investitori su se više rukovodili profitom, pa su uz reku nikle četvorospratnice.

Kolevka paraglajdinga
Pored starog mosta preko Ibra, na putu do Žiče i Mataruške Banje, izgrađen je i novi, što je znatno smanjilo saobraćajne gužve. Grad i dalje kuburi sa viškom automobila na ulicama, naročito pazarnim danima i praznicima. Taj manjak uličnog prostora oseća se već godinama, od kada se u administrativni centar Raškog okruga doselilo 25.000 izbeglica, mahom sa Kosmeta, što je, kako su izračunali, povećalo i broj automobila za više od sedam hiljada.
Brzi Ibar, autodrom u Beranovcu (gde se u avgustu održavaju auto-moto i karting trke), kao i okolne planine, pružaju Kraljevčanima mnogo mogućnosti da se bave ekstremnim sportovima, pa ovaj kraj postaje stecište avanturista koji žude za adrenalinom.
Kraljevo nazivaju i kolevkom paraglajdinga, zbog blizine planine Stolovi, koja se nalazi u neposrednoj blizini Goča i može se, takođe, videti sa ibarskog keja. Za nju kažu da ima najbolje poletište za paraglajdere u zemlji. Udaljena je od Kraljeva petnaestak kilometara, a jedan od onih Kraljevčana koji najčešće tamo odlaze jeste Zoran Petrović Gugi, višestruki državni prvak u ovom ekstremnom sportu, koji je uz to i osnivač „Eola“, prvog paraglajding kluba u Srbiji.
„Eol“ organizuje i letove za sve zainteresovane. Tako paraglajderom dvosedom može da se stigne čak do Novog Pazara, Raške i Kruševca, sve zavisi od pravca vetrova koji duvaju, a i od cene: kraći letovi su hiljadu i po dinara, a oni od dva-tri sata su od šest do sedam hiljada dinara.
Osim paraglajdera, organizuju se speleolozi (njihov klub je u formiranju), pa maunt-bajkeri, planinari... U neposrednoj blizini Kraljeva puno je lepih planina za koje šira javnost gotovo da i ne zna: Troglav, Čemerno, Željin, Kotlenik.
U Kraljevu je poniklo dosta pisaca, među kojima je najpoznatiji Goran Petrović. Književne večeri su po tradiciji dobro posećene, kraljevačka biblioteka jedna je od najboljih, ali kuriozitet je da ovaj grad godinama nije imao knjižaru! Tek kad su građani počeli da pišu peticije našlo se načina da se, uz „urgencije odozgo“, pre manje od mesec dana u tržnom centru nađe mesta i za prodavnicu knjiga, pored kineske robe, kafića i kockarnica.

Veseli spust
Kraljevo nema hotel, tako da gosti spavaju u Mataruškoj Banji, ili čak odlaze do Vrnjačke Banje. Amatersko pozorište je bilo najbolje u Srbiji do pre pet godina, ali sada je poprilično zamrlo, s osiromašenim programom.
Ali zato je, ispričao nam je Miroljub Dugalić, dopisnik „Politike” iz Kraljeva, u gradu otvoren jedan od najlepših bioskopa u zemlji, luksuzno opremljen, sa modernim foteljama, stočićima za piće i bifeom. I repertoar je u trendu, posle „Čarlstona za Ognjenku“ Kraljevčani su među prvima mogli da vide i „Čitulju za Eskobara“, odmah posle premijere u Beogradu. Vlasnik Miloš Radenković uložio je dosta para u renoviranje bioskopa „Ibar“ tako da je, kažu posetioci, i ozvučenje poslednja reč tehnologije.
I Zdravstveni centar „Studenica” prednjači u inovacijama. Ovde je, prema rečima direktora Dragana Arsića, započeo pilot-projekat „izabrani lekar” koji se sada primenjuje i u drugim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Ko nema mesta u bioskopu, naći će ga u nekom od brojnih kafića: „Golub“, „Hag“, „Rio“, „Palermo“, „Leonardo“, „Egzit“. Interesantni su i nazivi kafana, jedna od najpoznatijih je „Pariz“ , bivši hotel, gde se nekada odvijao zabavni život predratne gospode, priređivali se balovi i bioskopske projekcije. Malo dalje je „Jugoslavija“, uz Karađorđevu ulicu je „Ženeva“, između „London“, pa „Atina“… Od novih, najpoznatija je „Lepi Boro“ gde se dobro jede, a da je tako vidi se već na ulazu gde gazda Boro Šakotić, bivši konobar, posluži goste pićem ili promeni piksle. Na ulazu u kafanu su fotografije poznatih umetnika, zabavljača, sportista i političara koji su ovde navraćali – Vojislava Koštunice, Bore Đorđevića, Lepe Lukić...
Proslavljeni Kraljevčani su košarkaši Divac, Todorić , Duci Simonović, muzičari braća Jelić iz „Ju grupe“, Tozovac i pokojni Lazar Ristovski, glumac Nebojša Dugalić...
I Predrag Blažić Gale, koga smo zatekli u subotnje jutro pored Ibra sa štapom za pecanje, mogao bi se svrstati u poznate Kraljevčane. Radio je svojevremeno za Minimaksa, smišljao viceve za radio-emisiju „Tup tup“, i kao priznatog u svojoj branši zvali su ga i na Čkaljine prvoaprilske rođendane.
Gale s ponosom ističe da je Kraljevo grad na tri reke, pored Ibra tu su i Zapadna Morava i Ribnica.
– Odrastao sam na Moravi, a osedeo na Ibru – kaže ovaj pecaroš i dodaje da su se mnogi njegovi poznanici i prijatelji odselili u Beograd.
A kad se u Kraljevu povede razgovor o rekama, uvek se završi pričom o „veselom spustu” niz Ibar. Svake prve nedelje jula regata čamaca, brodića, splavova od dasaka, stiropora ili naduvanih guma kreće od srednjovekovne tvrđave Maglič a završava u Mataruškoj Banji. Manifestacija okupi više hiljada učesnika, a glavno pravilo je – da nije važno ko prvi stigne. Važno je da je veselo!

Osam vekova Žiče
Manastir Žiča, koji ove godine obeležava osam vekova od početka izgradnje, nalazi se na samo četiri kilometra od Kraljeva prema Mataruškoj Banji. Kada smo je posetili moglo se videti puno sveta koji je tu došao, čak i nekoliko vojnih džipova se zaustavilo da bi se pripadnici Žandarmerije pomolili u zadužbini kralja Stefana Prvovenčanog i njegovog sina kralja Radoslava. Za kratko vreme našeg boravka smenile su se dve grupe turista, a u isto vreme održano je i krštenje u crkvi.
Sveti Sava je Žiču izabrao za sedište srpske arhiepiskopije i mesto gde će se krunisati srpski kraljevi i ustoličavati crkveni velikodostojnici. U manastiru je krunisano sedam srpskih kraljeva pa se u narodu zove i „sedmovrata Žiča”. To su Stefan Prvovenčani, Radoslav, Vladislav, Uroš, Dragutin, Milutin i Stefan Dečanski.
Od manastirskog kompleksa do danas je sačuvana glavna crkva Svetog spasa posvećena vaznesenju Hristovom i crkva Sv. Petra i Pavla.
Uprava manastira je u proteklih deset godina u velikoj meri obnovila glavnu crkvu, izgradila novi konak, ogradni zid oko imanja, uvedena je voda, uređena crkvena porta, a završena je i obilaznica oko manastira čime je saobraćaj pomeren da ne bi ugrožavao manastirska zdanja.

Uroš Prvi i Jelena
Osim Žiče, u Ibarskoj klisuri nalaze se brojni spomenici srednjovekovne raške države iz doba Nemanjića (1169–1371) kao što su tvrđava Maglič i manastiri Studenica, Gradac, Đurđevi stupovi, Sopoćani. Blizu su i manastir Ljubostinja i ovčarsko-kablarski manastiri. Zato dolinu Ibra od Kraljeva pa uzvodno do Sopoćana nazivaju „dolina vekova”, ali i „dolina jorgovana”. Po legendi, kralj Uroš Prvi je, kad se ženio francuskom princezom Jelenom Anžujskom, zasadio jorgovanima obalu Ibra do Raške da bi svojoj budućoj ženi ulepšao prvi utisak o novoj domovini i kako bi je podsećala na rodnu Provansu.
Njima u čast početkom maja ovde se tradicionalno održava manifestacija „Dani jorgovana”.
Planinski centar „Goč” udaljen je tridesetak kilometara, a Kopaonik 90 kilometara od Kraljeva. Od banja gradu je najbliža Mataruška, a u okolini su i Bogutovačka i Vrnjačka banja.

Gradske znamenitosti
Poznavaoci grada kažu da obavezno treba videti crkvu Svete trojice, Gospodar-Vasin konak iz 1831. godine, Narodni muzej (1873) i zgradu bivšeg Okružnog načelstva (1860) u kojoj je danas smešten Okružni sud. Na brojnim mestima u najužem centru grada ostali su reprezentativni primerci građanske arhitekture između dva svetska rata – kuće nekadašnjih bogataša Bogavca, Kneževića, Švapčića, Adžića, Petrovića.
U gradu, kojem je ime dao kralj Milan 1862. godine, danas živi oko 70.000 stanovnika, u opštini više od 120.000.

Ostale vestiArhiva