Najveća evropska kontinentalna peščara nalazi se u jugoistočnom delu Vojvodine, u južnom Banatu, na teritoriji pet opština: Pančeva, Kovina, Bele Crkve, Alibunara i Vršca. Moćne naslage eolskog peska i izražen dinski reljef rezultat su geoloških procesa koji su se događali tokom pleistocena. Mase „živog“ peska nekada su predstavljale veliki problem jer ga je košava razvejavala širom prostrane Panonske nizije, sve dok joj zeleni pokrivač nije stao na put. Zalud danas duva uraganskom snagom i do 180 kilometara na sat, pesak vejanac više ne „igra” uz njenu muziku. Reljef je dobio trajnu formu.
Na davna vremena podsećaju dine prosečne nadmorske visine od 70 do 200 metra, a Deliblatska peščara je postala omiljeno izletište i lovište, posebno lokalitet Devojački bunar u opštini Alibunar.
- U vreme Marije Terezije započeto je pošumljavanje peščare. Pre podizanja zaštitnog pojasa iskopano je osam bunara. Po jednom od njih ime je dobilo i naselje Devojački bunar. Priča se da su devojke tu dolazile da zahvate vodu, i da se sretnu sa momcima. Bilo je to mesto ljubavnih uzdaha, a danas je stecište izletnika -objašnjava Željko Đorović, direktor Turističke organizacije opštine Alibunar.

Dolina božura
U Devojačkom bunaru je i jedinstvena crkva brvnara u Vojvodini, posvećena Ognjenoj Mariji, zaštitnici od požara. Tuje i više vikend naselja s oko 1.400 kuća, a neke su prave vile.
- Nekada su ovde, obodom peščare, Nemci gajili lozu. Onda su došli kolonisti. Da bi se prehranili, iskrčili su čokote i na pesku zasejali kukuruz, suncokret, pšenicu... Zahvaljujući pomoći države ponovo se podižu vinogradi -dodaje Željko.
U gustoj borovoj šumi je bazen sa termalnom vodom temperature 38 stepeni koja se pojavila iz bušotine umesto zemnog gasa. Kako smo saznali od radnika, ovde se leti u jednom danu sjati i preko hiljadu posetilaca.
Polustepska klima, izražen nedostatak površinskih voda i peskovito tle doprineli su da bogat biljni svet ima i relikte i endeme kao što su banatski božur, Pančićev pelen, šerpet, bademić, peščarsko smilje i kleka - jedini samonikli četinar Panonske nizije. Svoje stanište je ovde našlo oko 20 vrsta orhideja. Više od šezdeset odsto površine je pod šumama hrastova, lipa, topola, borova, ali je najviše bagrema.
Oko 40 biljnih vrsta (od ukupno 900) i preko 200 životinjskih imaju status prirodnih retkosti, za čija se staništa propisuje najstroži režim zaštite.

Šumska avantura
U želji da bolje upoznamo predeo, da vidimo Dolinu božura, a malo i zbog avanturističkog duha,uputili smo se,umesto asfaltnim, zemljanim putem obodom peščare, u pravcu Šušare i Zagajičkih brda.
Izgledalo je jednostavno i zabavno „jahati” po dinama obraslim stepskim travama sve dok nismo stigli do prve raskrsnice, i od pet pravaca izabrali, nasumice, najprohodniji. Međutim, ubrzo smo se našli u tunelu od rastinja. Tragovi guma na putu.Neko je ovom nedođijom prošao pre nas! Ubrzo će se ispostaviti da nismo usamljeni: novinarska ekipa iz Mađarske se takođe uputila u nedra peščare. Tumaranje sad već gustom šumom postajalo je sve neprijatnije. Posebno ako se zna da je ovde carstvo jelena, srna, ali i divljih svinja,vukova, šakala, stepskih smukova... Lepo nas jeMiodrag Mitrović Beli, iz Turističke organizacije Alibunar, upozorio da ne idemo bez vodiča. Ali to onda ne bi bio izazov.
Prošla je, činilo nam se,čitava večnost dok nismo izašli na asfaltni put. Krenuli smo ka Beloj Crkvi, ali smo se našli na suprotnoj strani, nadomak Kovina. Zato, ukoliko poželite sličnu avanturu, prvo napunite rezervoar gorivom i flaše s vodom - nikad se ne zna iz kog ćete pokušaja uspeti da izađete iz lavirinta zemljanih puteva Deliblatske peščare koja se prostire na preko 30.000 hektara. Ne nazivaju je uzalud Evropskom Saharom: pesak tokom leta dostigne temperaturu i do 70 stepeni, a temperaturna kolebanja u toku noći i dana su prava pustinjska.
Što se nas tiče, više s puta nismo silazili.

Gnezda u pesku
Između dobrog asfaltnog puta Kovin-Bela Crkva i Dunava na pašnjacima svinje mangulice, stada ovaca, goveda raznih rasa, ali i kamioni puni košnica.
- Bagrem je dobro cvetao, biće nektara za vredne pčele! - rekao nam je medar Janoš Seke iz Korenovca kod Kovina.
U granicama zaštićenog prirodnog dobra nalazi se i deo Dunava na koji se peščara naslanja. Zbog velikog broja ptica, od kojih su mnoge retke i ugrožene, ovo područje je uvršćeno u najznačajnija njihova zaštićena staništa u Evropi. Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela čaplja, žuta čaplja, ibis i lasta bregunica, mali kormoran.
Od grabljivica, koje su najugroženije, nebom se viju banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš. A ne bi ih bilo da nije tekunica, koje predstavljaju osnov njihove ishrane.
Usput smo naišli i na stado goveda retke rase - buša. Jožef Filadi se pohvalio da pored 60 gazdinih čuva i 10 svojih grla. Dok razgovara sa nama, dovikuje pulinima Lutki i Dečku da vrate stado. Zadivljeni smo kako se naredba u trku izvršava bez pogovora.
Peščara je, zaista, puna iznenađenja.

Ostale vestiArhiva