Gradić Alanja na jugoistoku Turske podno planine Taurus, a nadomak velike Antalije, bila je rimska, vizantijska, seldžučka, osmanlijska, gusarska i ko zna čija sve utvrda. Danas je to pak moderno tursko letovalište sa beskrajno dugim šljunkovitim plažama, veoma toplim morem, mnoštvom hotela i odličnim provodom. Ipak, zahvaljujući raskošnoj istoriji, ovo i kod Srba sve popularnije letovalište nudi i nešto više od svakidašnjeg odmora.

Nekad je Alanja bila Božija
Alanja je u antičko vreme bila pomorska baza poznata pod imenom Coracesium. Grad je osnovan još u IV veku p. n. e, a za vreme vladavine Seldžuka ovaj grad menja ime u Alainye ili Božija. Ipak, nije Alanja ostala Božija. Početkom prošlog veka, otac svih Turaka Mustafa Kemal Ataturk (koji baš kao i u ostalim turskim gradovima, mestima i selima u centru ima dva spomenika i "svega" jedan muzej), dodao je gradu slovo "n" (u originalu se piše Alanya), samo da bi uklonio prizvuk religioznosti iz imena grada.
Međutim, osvajanje Seldžuka i godina 1226. veoma su važne za Alanju. Tada su, po naređenju sultana Kejkubada, izgrađene Crvena kula i Kale, jedna od najimpozantnijih tvrđava u ovom delu Mediterana, dugačka sedam kilometara i sa preko stotinu kula koje su danas zaštitni znak Alanje i, naravno, mesta koje turisti ne zaobilaze. U Crvenoj kuli nalazi se Etnografski muzej, a centralni deo tvrđave zauzima poznata Sulejmanova džamija. Tu je naravno i zabava za turiste - u okviru tvrđave nalazi se originalno uređen prostor gde se održavaju tradicionalne turske večeri sa trbušnim plesačicama. Pored Sulejmanove palate nalazi se poznata crkva iz 11. veka - Crkva svetog Jovana koja je izuzetno očuvana.

Pećina koja plače
Stari deo Alanje nalazi se na rtu u čijem je središtu pećina Damlataš (u prevodu: kamen koji kaplje ili, slobodnije, plače) sa višebojnim stalaktitima i stalagmitima. Zbog vlage koja je viša od 80 odsto u njoj se leče astmatičari i bronhitičari. U blizini se nalaze još tri pitoreskne pećine: fosforna (sa svetlucavim stenama omiljena je meta ronilaca), gusarska (neki je zovu i devojačka zbog toga što su gusari u njoj držali robinje) i ljubavna pećina. Ona je još jedna od atrakcija Alanje jer ima ulaz na jednom kraju rta, a izlaz je na drugom, odnosno moguć je prolaz kroz tunel dug oko 45 metara. Potom sledi skok u penušave talase sa desetak metara visine. Prilaz pećinama je moguć samo s mora, najbolje manjim čamcem koji može da se zavuče u unutrašnjost rta.
U blizini je i najčuvenija - Kleopatrina plaža. Istorija veli da je 34. godine pre nove ere Marko Antonije svojoj velikoj ljubavi, egipatskoj kraljici Kleopatri poklonio deo Kilikije (čija morska kapija je bio Korakesijum, kako se nekad zvala Alanja), a legenda kaže da je Marko na plažu dovukao tone sitnog peska kako bi njegova voljena uživala u blagodetima kupanja. Danas su na toj, sada veoma dugačkoj plaži, desetine luksuznih hotela.

Akvaparkovi i antički gradovi
Alanju kao i ostala turska mesta odlikuju odlični hoteli sa izuzetnom uslugom kako u gradu tako i u okolini. Grad ima sve - od beskrajnih nizova trgovina, kafića, restorana, noćnih klubova, do skrivenih turskih kafana u koje uglavnom zalaze samo Turci. Ipak, svaki zalutali turista biće zatečen sjajnom atmosferom koja je podosta nalik našoj kafanskoj i činjenicom da na prve taktove lokalne tradicionalne muzike gosti ustaju i igraju do zore.
A u okolini, uz, sada već standardne (vrhunske!) akvaparkove, hamame, izlete "gusarskim" drvenim brodovima, safari džipovima, splavarenje i slično, nalaze se brojna arheološka nalazišta. Tu su Kilikija, Pamfilija, Likija, Pisidija... Popularan je izlet Perge (ostaci jednog od najstarijih antičkih gradova) - Asenidos (antičko pozorište u kome se danas održavaju koncerti klasične muzike) - Side (gde se nalaze ostaci Apolonovog hrama) te i tura Keokva - Derme - Crkva svetog Nikole, potopljeni grad i antički grad Myra.
Iako u ovom delu Turske kiša leti gotovo nikad ne pada, oblast nije siromašna vodom, pa čak ni vodopadima, gotovo svaka reka koja polazi sa Taurusa ih ima i svi su, naravno, lepi.
Na okolnim, dobro navodnjavanim poljima, vide se gusto posađena stabla banana, pomorandži i drugih, kako egzotičnih, tako i nama poznatih sadnica.

Info
Stanovnika: 135.000 (oko 10.000 evropski doseljenici, najviše Nemci i Danci)
Kako stići: postoje direktni čarter letovi do Antalije, sledi vožnja autobusom do Alanje koja je udaljena oko 135 km
Viza: dobija se na aerodromu po sletanju u Tursku i košta 10 dolara
Valuta: turska lira
Zdravlje: voda nije preporučljiva za piće i bolje ju je kupovati flaširanu. Ni sami lokalci ne piju česmovaču. Hrana kod uličnih prodavaca je jestiva, ali treba pripaziti gde je kupujete. Medicinska pomoć i lekovi nisu baš na visokom nivou, pa se preporučuje privatno zdravstveno osiguranje
Bakšiš: način života u Turskoj, uobičajeno je da se ostavi 10 do 15 odsto računa
Komunikacije: internacionalni kod turske je +90. Izlazni je 00381. Gsm 900 i 1.800 mreže pokrivaju čitavu zemlju

Ostale vestiArhiva