Dugo sam sebi mantrala onu: "Svi putevi vode u Rim!". I tako sam putovala, putovala, putovala... i konačno sam se našla na stradi koja vodi u Večni grad. Oh, te radosti!
Rim – izazov za sva čula. Izazov za oko posmatrača, ali i izazov za noge šetača!
Mislim da nema nijednog posetioca ove italijanske prestonice koji se tamo našao a da nije skoknuo i do susednog grada-države, do Vatikana. Iako je najmanja država na svetu po svojoj površini (0,44 km2), nije tako mala kada je u pitanju njen verski, istorijski, kulturni, pa čak i politički uticaj. Osnovana je 1929. godine, a priča je počela daleko pre..."Ti si Petar i nta toj ću steni sazidati crkvu svoju i tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskog"... u Bibliji je zapisano.
Još dok sam bila dete, skupljala sam poštanske markice i salvete. Istina, danas posedujem krnju kolekciju, ali je i dalje čuvam u svojoj fioci (ne)zaborava. Među mnogim markicama koje sam želela da imam, bila je i iz Vatikana. Tako je moja poseta ovoj mikro državi dobila još jednu dimenziju. Domaći zadatak: poslati sebi razglednicu sa poštanskom markicom Vatikana!
Do tog grada-države lako je doći. Ali, nameće se pitanje koliko vremena tamo provesti.
Ja sam u jednoj od svojih poseta odvojila jedan dan. Možda malo?! Možda previše?! Sasvim dovoljno.
Iako reka Tibar i nije najlepša reka, jedan od mostova koji spaja njene obale, Anđeoski most (Ponte s. Angelo), sigurno se može uvrstiti u najuži izbor najlepših mostova. S leve i s desne strane figure anđela, iako barokni simboli, deluju skroz skladno i elegantno. Ispred mene grandiozna Anđeoska tvrđava (Castel s. Angelo) sa kipom anđela na vrhu. Uz zid sa desne strane i Tibar sa leve, polako sam došla na početak Via della Conciliazione, ulice pomirenja.To je široka ulica u kojoj se nalaze brojne ambasade.

Trg sv. Petra (Piazza San Pietro)
Širom raširenih ruku, domaćinski i prisno, dočekale su me i požele mi dobrodošlicu Berninijeve kolonade. Svaka ruka (polukrug) ima po četiri reda stubova u dorskom stilu, a na njima su kipovi 140 svetaca. Ovaj trg je srce Vatikanskog grada. Ne samo da je najveći trg u Rimu, već je i najslavniji trg hrišćanstva.
Na sredini je obelisk bez hijeroglifa, na čijem vrhu je deo u kojem se čuvaju ostaci krsta na kojem je razapet Isus Hrist, a koji je pronašla sveta Jelena, majka cara Konstantina. Oko njega je venac kamenih ploča na kojima su obeleženi nazivi svih vetrova i horoskop. Tu su i dve fontane, kao i okrugli kamen, koji označava centar kolonada; i sa ovog mesta, kada se gleda prema njima, stubovi se poklapaju. Od silnog mravinjaka ljudi, ja sam samo primetila obelisk, a za ovaj podatak saznala sam tek kasnije.
Retko kada se ovaj trg može videti prazan, jer tu uvek vrvi od hodočasnika i turista. Za Božić, za Uskrs, za razne crkvene praznike... Svake srede, papa ima audijenciju na trgu, te pozdravlja sve prisutne s prozora (sa desne strane, poslednji sprat, drugi prozor s kraja). Isto tako, svake nedelje, tačno u podne, pozdravlja sve okupljene vernike..."Urbi et orbi", papin je govor gradu i svetu.
Takođe, sa desne strane su i prozori čuvene Sikstinske kapele, koja nema samo umetnički značaj. U njoj se održavaju konklave, a to je izbor novog pape, poglavara Rimokatoličke crkve. Ne tako davno, 2005, nakon smrti pape Ivana Pavla II, mogli smo pratiti izbor sadašnjeg pape Benedikta XVI. Svi kardinali se zatvore u Sikstinsku kapelu, potom tajno glasaju na papirićima, i - kada se prebroje glasovi - ako je izabran novi papa, to javlja beli dim... narod se okuplja i ubrzo nakon toga se sa lože blagoslova, iznad ulaza u baziliku sv. Petra, novoizabrani poglavar po prvi put obraća vernicima.

Crkva sv. Petra (Basilica di S. Pietro)
Ovo je nekad bio prostor Kaligulinog, pa Neronovog cirkusa. Neron, koji je najpoznatiji po svojoj ludosti kada je iz hira zapalio i spalio Rim; on je i naredio da se apostol Petar raspne na krstu, naglavačke. 326. godine, na mestu njegovog groba, car Konstantin je sagradio prvobitnu crkvu, koja je kasnije srušena. Na njenim temeljima, 1506. godine otpočela je izgradnja najveće crkve na svetu, pa me i ne čudi podatak da je građena punih 120 godina!
Iznad ulaza je predivan reljefni mozaik, a u predvorju se nalaze petora vrata. Ona sasvim desno su Sveta Vrata (Porta Santa), koja lično otvara i zatvara papa, ali samo u godini jubileja, kao što je bila 2000. godina.
Kada sam ušla u baziliku, iako sam bila upoznata sa podatkom o veličini crkve, nisam imala taj utisak. Možda i zbog toga što su u Rimu sve značajnije građevine extra large, king size. Čak i označene dimenzije (u podu srednje lađe) nekih drugih, takođe grandioznih crkava, a ipak manjih od ove (kao Sv. Pavle u Londonu, Milanska katedrala, Sv. Sofija u Carigradu...), bile su mi samo brojke.
Na sredini se nalazi Papin oltar natkriven Baldahinom – ovo je još jedno remek delo Berninija. Inače, izgrađen je od bronze koja je skinuta sa predvorja Panteona. Tu, ispod oltara je grob sv. Petra, prvog pape; a iznad se ponosno uzdiže (pre)golema Mikelanđelova kupola. Tu se odigrao moj prvi "a-ha trenutak", momenat prepoznavanja veličine. Samo sam stala, podigla glavu i kupola je gotovo bestežinski lebdela iznad mene.
Oltari, kapelice, kipovi, freske, mozaici, grbovi i grobovi, relikvije... bronza, mermer, zlato... vrsni umetnici i njihova čuvena dela... Puno je toga u ovoj crkvi, te za detaljno razgledanje nije potrebno samo vreme, već i dobro poznavanje umetnosti, kao i istorije katoličke crkve i Biblije.
Ono što ne treba propustiti su:
Michelangelova Pietà – u desnoj lađi, odmah pri ulasku. Zaštićena je specijalnim staklom, jer je bila teško oštećena čekićem od strane jednog hodočasnika i ponovo se morala restaurirati. To prelepo umetničko delo je jedinstveno i po tome, jer se jedino na njemu Michelangelo potpisao!
Kip sv. Petra – blizu baldahina s desne strane, sa izlizanom nogom usled doticanja rukom miliona i miliona turista.
Lađa Petrove stolice - iza oltara. U prozoru je vitraž, simbol Svetog Duha.U toj bronzanoj Berninijevoj stolici, koja je i pozlaćena, nalazi se i druga, drvena, za koju se verovalo da je pripadala sv. Petru, ali je dokazano da je pripadala Karlu Velikom.
S leve strane, u levoj lađi, nalazi se ulaz koji vodi na kupolu. Do krova bazilike postoji lift, ali se dalje može samo pešice, spiralnim stepenicama na sam vrh.
A sa vrha puca neviđen i nezaboravan pogled na Rim. Rim na dlanu. Bello! Bellissimo! S druge strane su Vatikanski vrtovi. Fontane, vodoskoci, bašte... ogromni grb – ukršteni ključevi – napravljen od rastinja... Ovo nikako ne sme da se propusti!
Memorijska kartica fotoaparata mi se napunila. Sve sam htela da snimim i samo sam škljocala. Grandioznost ove građevine tek je tada dobila svoje utelovljenje u mojoj imaginaciji.
Sa kupole, spustila sam se na zemlju. Otišla sam i na grob Ivana Pavla II.
Pre odlaska u Vatikanske palate, ušla sam u poštu (ispod desne kolonade) da obavim svoj domaći zadatak. Na razglednici sam napisala svoje ime i svoju adresu... Saluti di bellissima città...

Vatikanske palate (Palazzi Vaticani)
Na kraju desne kolonade su bronzana vrata, gde stoje stražari Švajcarska garda u svojim živopisnim odelima. To je vojska koja služi u protokolarne svrhe, a za red i mir su zaduženi italijanski karabinjeri i vojska.
Tu se nalaze brojne biblioteke, uredi, čuvena restauratorska škola... a red koji se čeka, dobar je znak da su tu i Vatikanski muzeji.

Vatikanski muzeji (Musei Vaticani)
I sam naziv kaže - muzeji, dakle, množina - kompleksi zgrada sa preko 1400 soba i 20 dvorišta. Više miliona turista godišnje ih poseti, te je od ove godine produženo njihovo radno vreme. Stari su preko 500 godina i tu se mnogo toga može videti. Od antikviteta, najdragocenijih slika i skulptura, galerije geografskih karata, sale životinja, pa čak i kamenčića sa Meseca.
Ako vam kažem da sam u njima provela čak 5 sati (zatvarali su se, pa sam morala van) i da sam ih samo "preletela", da li ćete mi verovati?!
Nemoguće je postupno i polako razgledati i upoznati sve, jer se tu ipak nalazi najdragocenija kolekcija umetnina na svetu.
Ono što ne smete propusti su:
Pinacoteka (galerija slika) – tu su čuvena dela čuvenih slikara i prosto me je obuzeo umetnički zanos. Giotto, Caravaggio, Tiziano, Melozzo da Forli (meni jako dragi anđelčići što pevaju i sviraju), Leonardo da Vinci (slika sv. Jeronima)...
Museo Pio Clementino – u njemu je smeštena sala Muza i filozofa, gde se nalazi torzo na kojem se Mikelanđelo inspirisao i učio anatomiju pri izradi svojih kipova i slika.Takođe, u ovom delu je i dvorište Cortile del Belvedere i u njemu skulptura Laokona i njegova dva sina (iz I veka pre nove ere).
Museo Chiaramonti - ovde je figura Nila (golemi kip čoveka u ležećem položaju (Nil) oko kojeg poskakuje 16 dečaćića – delte Nila), iz IV veka p.n.e.
Ali su ipak glavni junaci posete Vatikanskim muzejima Rafaelove sobe i Sikstinska kapela.

Sikstinska kapela (Cappella Sistina)
To je najslavnija katolička kapelica na svetu, što zbog umetničkog dela, što zbog konklava. Čitava je prekrivena renesansnim freskama. To je remek delo koje je Mikelanđelo oslikao u ležaćem položaju za 4 godine, po želji pape Julija II.
Levo i desno su scene iz Starog i Novog zaveta. U sredini je istorija stvaranja sveta u 9 slika, a posebno se ističe Stvaranje Adama... čuvena slika koju je pozajmila Nokia.
Iza oltara je Strašni sud. Veličanstvena scena dolazi do svoje pune dramske izražajnosti, kada se zna da je Mikelanđelov autoportret zapravo ona smežurana koža koju drži Bartolomej.
Zabranjeno je fotografisanje, ali ja (kao i svi!) nisam se obazirala na to. Malo bezobrazno, znam!

Rafaelove sobe (Stanze di Raffaello)
Četiri ogromne prostorije, od poda do plafona oslikane, oborile su me s nogu.
Rafaelo je na njima radio od 1508. do 1520, kada je umro, a čak su jednu sobu (Konstantinovu) oslikali njegovi učenici.
U Stanza della Segnatura je Atinska škola, trijumf filozofije.
Ako ste ikada bili u Rimu, sigurno ste posetili i Vatikan. Ako ste bili u Vatikanu, verovatno ste posetili i Vatikanske muzeje. Ako ste videli Rafaelove sobe i Sikstinsku kapelu, sigurno to nikada nećete zaboraviti! Za mene je to umetnost na licu mesta!
Danas, u "mom muzeju uspomena", gomila fotografija i jedna razglednica s poštanskom markicom Vatikana, vraćaju me na to putovanje i pozivaju u čulno sećanje!

Korisne informacije:
Do Vatikana se, osim pešice, može doći i crvenim metroom, stanica Ottaviano-San Pietro, kao i brojnim autobusima.
Radno vreme muzeja je od ponedeljka do subote od 8.30 do 18.00.
Nedeljom (sem poslednje nedelje u mesecu), kao i crkvenim praznicima, Vatikan je zatvoren.
Cena ulaznica je 14 evra, ali za organizovane grupe, kao i za studente, postoje i popusti.
Na Internet stranici http://mv.vatican.va mogu se naći informacije, a i vizuelno se prošetati po Vatikanu.

Ostale vestiArhiva