Posle dva-tri veka oko jezera će biti bezbroj gradova i sela... Brzoplovi će zaploviti u svim pravcima drevne Lihnide, zapisao je o Ohridu 1886. godine ruski slavista arhimandrit Antonin. Nije prošlo ni nekoliko decenija, a oko Ohrida zaista iznikoše sela i gradići, sam grad postade moderna turistička luka, a po jezeru plove lađe i brodovi.
Ohridsko jezero, dragulj Balkanskog poluostrva, na nadmorskoj visini od 700 metara, okružen čempresima, može se komotno nazvati i „morem među planinama". Na severoistočnoj strani nalazi se čudnovati grad Ohrid, najatraktivnije turističko mesto u Makedoniji. Drevna istorija i bogato kulturno i istorijski nasleđe čine ovaj grad muzejom na otvorenom, a cela regija je od 1980. godine na Uneskovoj listi svetske baštine.

Belo jezero postade grad na hridi
Ohrid je stari antički grad. Spominje se još u 3. veku p. n. e pod imenom Lihnidos (Belo jezero). Iz tog perioda datira antički amfiteatar koji se u istoriji koristio i kao mesto za gladijato rske borbe i pogubljenja hrišćana, a danas je letnja pozornica u kojoj se održavaju koncerti i kulturne manifestacije.
U centralnom delu grada, pak, poviše visokih hridina koje izviru iz jezera, nalazi se najstariji deo grada, Samuilova tvrđava iz rimsko-vizantijskog vremena. U tvrđavu, za vreme Rimskog carstva, nije moglo da se ulazi bez prethodnog karantina od tri dana, a to je istovremeno i prvi zabeležen karantin u istoriji. Na taj način Ohrid se sačuvao od epidemija koje su u to vreme odnosile cele gradove.
Od 9. veka grad postaje veliki centar širenja hrišćanstva, pa je tako poznat i kao grad manastira i crkava. Ima ih, kažu, koliko i dana u godini, a 70 je otvoreno za javnost. Iz tog vremena i potiče ime grada. Ohrid, naime, leži na brdu iznad jezera, na samoj hridi, što bi Makedonci rekli - vo hrid, pa je tako i nastalo ime Ohrid.
Sveti Naum, prvi slovenski monah, i sveti Kliment, prvi slovenski episkop, učenici Ćirila i Metodija, radili su na hrišćanskom opismenjavanju tadašnjih stanovnika u duhovnom sedištu, crkvi Sveta Sofija, sagrađenoj na temeljima rane hrišćanske bazilike, i Svetoj Bogorodici Perivlepti, baš iz Ohrida. Ove dve crkve nezaobilazne su prilikom obilaska Ohrida. Ipak, manastir Svetog Nauma iz 900. godine, na ušću Crnog Drima u jezero i nadomak albanske granice, ono je na šta su domaćini posebno ponosni. Tu se nalazi grob slovenskog prosvetitelja Nauma Ohridskog, učenika Ćirila i Metodija i saradnika Klimenta Ohridskog. Razaran je on i obnavljan kroz vekove, a današnje zdanje podignuto je na razmeđi 16. i 17. veka. Sagrađen na steni iznad jezera, odakle se pruža nezaboravan pogled na jezero, idealan je za izlete brodićem, što turisti, naravno, mahom koriste. Tu ima još veoma značajnih zdanja - crkva Svetog Klimenta (na naslovnoj) u kojoj se čuva bogata kolekcija grčkih i slovenskih ikona i rukopisa, crkva Svetog Jovana Bogoslova Kanea...
Arhitektura građevina u Ohridu zauzima posebno mesto u kulturnom nasleđu. Ovde, više nego u bilo kom drugom makedonskom gradu, očuvan je specifičan tip orijentalnih kuća, izgrađenih u periodu između 19. i 20. veka. Pojedini domovi u centru grada prava su remek-dela, a većina očuvanih prodavnica i nekadašnjih radionica koje su pripadale ohridskim trgovcima i zanatlijama izgrađena je od klesanog kamena.

Lude letnje žurke
Ono što, ipak, ovu destinaciju čini tako posebnom i idealnom za letnji godišnji odmor jeste Ohridsko jezero. Okruženo sa svih strana visokim planinama, očarava lepotom, a nezaboravan utisak ostavlja i zbog boje koja se od izlaska do zalaska sunca stalno menja. Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 695 metara i kada je sunčan dan, prozirnost jezerske vode doseže do dubine od 22 metra. Ohridsko jezero dobija vodu iz brojnih podvodnih izvora kod manastira Sveti Naum, kao i poznatih Biljaninih izvora. Prosečna temperatura vode u julu je 22 stepena Celzijusa, a u avgustu i 23.
Najlepše plaže na Ohridskom jezeru nalaze se na potezu od centra grada ka Svetom Naumu, a tu se nalaze i najuređeniji ohridski hoteli, čije su plaže otvorene za javnost. Na plažama se obično organizuju letnje žurke, koje, kako kažu, traju i po dva, tri dana bez prestanka. Trpejca, Peštani, Lagadin, Sveti Stefan jesu manja mesta sa, takođe, veoma popularnim plažama. Osim automobilom, do ovih plaža može da se stigne i mini-busom ili kombijem, po ceni od jednog evra po osobi.
Atrakcija Ohrida je i nacionalna kuhinja, te čuveni restorani koji su smešteni uglavnom u uskim ulicama starog grada, ali i na obali jezera i u novom delu grada. Ovde ne bi trebalo da propustite čuven makedonske specijalitete - pastrmku, belvicu, jegulju..., naravno u kombinaciji sa tradicionalnim makedonskim vinima. Gostoljubivost je ovde pitanje časti i tradicije, a srpski turisti su posebno dobrodošli gosti.
Ako se gosti odluče za noćni provod, veliki broj lokala u starom gradu biće pravi izbor jer ulice vrve od modernih kafića i klubova. Lako se može naći mesto po ukusu, bilo da su u pitanju izgled, muzika ili cene. Kafići i barovi rade do jedan sat posle ponoći, posle čega turisti odlaze u noćne klubove i žurke na plažama.
I ovde ima šoping centara i bazara, ali najzanimljivije su svakako lokalne zanatlije koje nude razne proizvode poput vezane odeće, filigrana, ručno rađenih predmeta od kože, grnčarije i zlatnog i srebrnog nakita.

Ohridski biseri
U uskim uličicama u kojima su smeštene stare zanatske radnje, kao i u hotelskim suvenirnicama, videćete karakterističan nakit, ohridske bisere, napravljen od krljušti ohridske ribe plasice. Tajnu pravljenja bisera čuvaju samo dve porodica - Talev i Filev. Ohridski biseri jedinstveni su u svetu i po načinu izrade i dizajnu.

Naučni fenomen
Ohridsko jezero jedinstven je naučni fenomen. Nastalo pre četiri miliona godina, ono spada u jedno od najstarijih jezera na svetu. Prva istraživanja počela su jos u 19. veku i tada je otkriveno da se u jezeru nalazi više životinjskih oblika, endemskih i potpuno nepoznatih. Dokazano je tako da je ono jedinstven prirodni rezervat u Evropi i da u njemu postoji svet koji je u drugim delovima Evrope davno odumro. Danas je, pak, za naučnike glavno pitanje kako je tako veliki broj izumrlih vrsta opstao samo u Ohridskom jezeru?!

Vožnja s legendama
Plovidba po Ohridskom jezeru neizostavni je izbor turista prilikom boravka u ovom makedonskom letovalištu. Sa pristaništa veliki broj brodića vozi putnike na krstarenje jezerom ili do poznatih plaža. Vožnja od centra Ohrida do Svetog Nauma i nazad košta do 10 evra, a sa meštanima koji prevoze čamcima lako je ugovoriti nižu cenu od pet evra. Najzanimljivije je svakako čuti legende i najlepše priče o zanimljivim sudbinama stanovnika ovog grada, koje će vam biti ispričane u toku u vožnje.

Kulturno leto
Ohridsko leto je tradicionalni festival koji počinje baš sada, početkom jula, i traje dva meseca, u kom se smenjuju gosti iz celog sveta. Zbog jedinstvene akustičnosti program se uglavnom odvija u crkvi Sv. Sofije. Ipak, u poslednje vreme koncerti u ovoj svetinji sve su ređi zbog straha od ugrožavanja veoma vrednih fresaka koje se nalaze u unutrašnjosti crkve.

Ne može bez pastrmke
Makedonska kuhinja mešavina je grčke, turske i bliskoistočne kulinarske tradicije. To je i kuhinja u kojoj su, zbog klimatskih uslova, više zastupljena jela od povrća sa mnogo začina i umaka. Doći na Ohrid, a ne probati specijalitete kao što su pastrmka na ohridski način, specijaliteti od paprika, sirevi, te dobro makedonsko vino i mastiku, domaćini kažu, greh je!
Uspeli smo zato da za čitaoce Kofera zabeležimo tradicionalni recept za pripremu pastrmke.

Bakina pastrmka na ohridski način
Sastojci: 1 kg pastrmke (pet manjih), 4 glavice crnog luka, 2 čena belog luka, 250 gr pirinča, 3 sveže crvene paprike, 2 sveža paradajza, 1 limun, veza peršuna, so, biber, maslinovo ulje, 0,5 l belog vina, 0,25 l vode
Priprema:Propržiti crni luk iseckan na kolutove zajedno sa sitno sečenom paprikom. Kada postane staklasto, dodati začine i pirinač. Smesu staviti u veći pleh, poređati očišćene i usoljene pastrmke zajedno sa paradajzom isečenim na kolutove, pa sve naliti vodom i 0,25 l vina. U toku pečenja dodavati ostatak vina. Kada je riba pečena, prelijte je smesom iseckanog peršuna, maslinovog ulja i limuna.

Info:
Stanovništvo: 60.000, većina Makedonci, ali ima i Albanaca (oko 20 odsto), Turaka, Srba, Vlaha i Roma
Položaj: na severoistoku Ohridskog jezera
Klima: izmenjeno mediteranska, noći mogu biti veoma sveže, prosečna temperatura u julu i avgustu je 23oC
Jezik: makedonski
Valuta: denar, 1 evro je 60 denara
Kako stići: kolima ili autobusom, cena karte je oko 3.000 dinara, a putuje se oko 11 sati. Avionom se leti preko Skoplja, cena je oko 115 evra, a put traje oko sat i po

Ostale vestiArhiva