Za Banju Vrujci, znamo, lekovita voda i ostalo. Tek se za nju zna otkad su tu fabrike „Voda voda“ i „Sinalko“, otkad je onaj Čutović počeo gradi spa centar. A tek će se za nju bude zna, jerbo tu veliki resursi, prirodni i ljudski. Manje se zna da banja pripada Gornjoj Toplici, opština Mionica, da su ponad nje Velike livade, Gunjica, jedna velika, neka bude najveća, kruška, ispod koje se već 25 godina okupljaju Gornjotopličani, e da bi se prisetili kako je nekad bilo, e da bi se dosetili kako bi trebalo da bude.
Piše: Otim poslom reporter krene na taj mnogo specijalni zadatak. Domaćin 25, i mnogo jubilarnog druženja, Krstivoje - Aca Popović, sačeka reportera dole u Toplici. Popnemo se uzbrdo, do kafane „Gunjički vis“, koja se zove i „Kod Belog“, uz put prema Ljigu. Stigosmo, velika terasa, trem, ljudi se već okupljaju, Aca nas vodi pravo za sto za kojim jedan mnogo krupan sitno mezi špricer. To je, kaže Aca, glumac Petar Božović, koji otkad sebe svraća u tu kafanu, i što ti je sudbina, uz piće dođu do toga da su familija, Acin očuh od Božovića, dogur’o do generala. Glumac Božović se slaže, hvali blizinu, hvali i daljinu, Aca zatraži jedno slikanje sa glumcem, jer valja videti krušku, koja na drugom brdu, ove godine sastanak u kafani, jerbo vreme nije kak’o bi trebalo biti. Pozdravi se sa glumcem koga čekaju Guča, festival u Vrnjačkoj Banji, glumac pozdravljajući Acu reče jednu mnogo dobru i poučnu, da se zapiše: Život je skup rastanaka i sastanaka.
Pravac kruška, nizbrdo, pa uzbrdo, Velike livade, i eto kruške. Kakva je to kruška, velika kruška, kruška k’o iz priče, krušketina. Pod njom već nekoliko ljudi, Aca nas upoznaje sa Stojadinom Kovačevićem, čija kruška, ispod koje su pre 25 godina počeli druženje. U međuvremenu neki u umrli, ali oni nastavljaju. Dolaze tu mnogi iz ovog kraja, potežu i iz inostranstva, dođe i bivši izvršni sekretar CK Stepanović, dođe i advokat Tapušković... Da se slika kruška, uslikamo, da se slika i mnogo dobar pogled na banju, i to se uslika. Aca još reče da je to tako, Stojadin Kovačević dopuni da su to počeli kad kop’o temelj za vikendicu, dogovorili se, i sad se sastaju svake godine oko Ilindana.
Nazad u kafanu, stolovi spojeni, gosti zauzeli mesta, predjelo posluženo. Milivoje Savčić, zajedno sa Acom, domaćin druženja. Šta da se kaže, policijski službenik u penziji, zar se ne vidi, tera kosu napred k’o Dačić, njegove su i one žute, i crvene, ljute papričice, to doneo zbog te koalicije, zbog to pomirenje.
Bi i pečenje, praseće i jagnjeće, pred Stojadinom Kovačevićem, koji u čelu stola, praseća glava. Aca dvori goste, ko je za pivo, ko je za špricer, hvali prasetinu, prase iz voća, bilo masnije, ali ga je dobro ocedio. Preko radija se ču „Polomiću čaše od kristala“, sestre Ružica i Mira Josić, koje došle sa komšijom Mićom, k’o da živnuše, Mića zatraži za dame nov oval pečenja, Ružica ga pohvali sa svaka čast. Gostima se priključi gazda kafane, Slobodan Vujčić, ali svi ga znaju, svi ga zovu Beli. Beli reče svoje iskustvo, da se najveći poslovi završavaju u kafani, jedan do njega se složi, pohvali rakiju koja bolja od vinjaka.
Sve pređe u sitan razgovor i ostalo raspoloženje, Aca stade, zove predsednika opštine Šljapu, ovaj zaboravio, preko onaj radio bi „Ja i deda, oba smo u snazi/ Ko nam nešto sprema neka se pripazi“, Aca uze sve ‘oda i pita, treba li kome šta, Savo Josić, iz Batajnice, koji sa sestrama kupio kuću u banji, kaže da ovde mnogo dobar narod, zanimljiv i drag, a što je voda, a što je priroda, tišina takva da ne može da se spava od tišine. Bi još tog pečenja, stigoše i do baklava, direktor hotela „Vrujci“ nam otkri da Rumuni, koji kupili hotel, i ostalo, planiraju investicije, žičaru od Vrujaca do Ravne gore, a druženje, druženje odlično, razmenjuju se mišljenja, ima tu neke vajde, sve dobro da ne može bolje.

Ostale vestiArhiva