Tako danas izgleda jedan od najslavnijih arheoloških lokaliteta na svetu. Gomila turista seva blicevima, gomila lokalaca sa očima iscrtanim crnim prahom koji ih štiti od pustinjskog sunca jurca sa suvenirima i „antikvitetima“. Svi se cenkaju, ali je svima na neki način lepo. I dobro je dok je tako, ma koliko neko bio gadljiv na masovni turizam. Turizam u svojoj najpozitivnijoj strani nikome zla nije doneo, šta više, valjda je to jedan od najboljih načina da upoznate ljude i život drugačiji od onog na koji ste navikli.
A Jordan ili Hašemitsko kraljevstvo, kako je njegovo puno ime, zemlja je koju neizostavno treba da posetite. Bar jednom u životu. Razlozi su nebrojeni - od najklasičnijeg letnjeg turizma na obali Crvenog mora, do najluđe avanture po planinskim gudurama i vrelom pesku. Jordan je kao stvoren za turiste.
Neko ga s pravom zove biblijskom zemljom, neko je fasciniran čudesnim pejzažima, neko uživa u druženju s beduinima, a opet neko dane provede na mestima poput Petre ili Amana.
Nekome se čini kao da je vreme stalo, ali Jordan grabi napred, poput Kraljevskog autoputa dugog 355 kilometara, koji se, naravno, u malo drugačijem obliku prvi put pominje u Bibliji. Mojsije je navodno njim želeo da prođe vodeći svoj narod ka severu. Naše kratko putovanje kroz Jordan počinjemo od Akabe, na šta su naši turisti koji su boravili na Sinajskom poluostrvu navikli, s obzirom da su najčešće pravljene ture od Kaira, preko popularnog Šarma el Šeika do Petre i Amana. Nekome se posrećilo da svrati i do Mrtvog mora.
Akaba je jedina jordanska luka i letovalište koje je popularno po jedinstvenom morskom životu. Zato grad vrvi od strastvenih ronilaca. Akaba je poznata i po tvrđavi Mameluk iz 16. veka u kojoj se nalaze i veličanstvene građevine iz sedmog veka.
Putovanje kroz Jordan nastavljamo ka severu čuvenim autoputem koji prosto tutnji kroz arabijsko bespuće. Sve do Amana nalaze se brojna blaga prirode i civilizacije, a sledeća stanica je Mesečeva dolina, mnogo poznatija po egzotičnom imenu Vadi Rum. Prvi kontakt sa ovom pustinjom, od čijih prizora zastaje dah i najravnodušnijima, nagoveštava da nas u Jordanu očekuju mnogo veće atrakcije od ronjenja i brčkanja. Baš tu je snimljen 1962. godine „Lorens od Arabije“ s Piterom O’Tulom u glavnoj ulozi. Lavirint kamenih monolita, koji se nad peščanim bespućem uzdižu i preko 1.700 metara visine, bio je u Prvom svetskom ratu sedište štaba princa Fejsela bin Huseina i britanskog potpukovnika Tomasa Edvarda Lorensa, koji je u toku pobune protiv otomanske imperije dobio slavni nadimak Lorens od Arabije. Za obilazak Vadi Ruma najbolje je iznajmiti džip ili kamilu, a noći su posebno fascinantne uz logorsku vatru, mansaf i beduinsku muziku.
Na obodima Vadi Ruma nalazi se i skriveni put za do pre 200 godina izgubljenog grada Nabatejaca. Do Petre zapravo može da se stigne na dva načina - uskim klancem dugim kilometar i po ili brdskom stazom sa severozapada, što je mnogo manje privlačno, ali je i jeftinije.
Petra je od Amana udaljena dva i po sata vožnje. Skrivena u stenama, gotovo da je bila neosvojiva, a opstala je zahvaljujući svojim žiteljima koji su uspešno trgovali dodvoravajući se Egipćanima s jedne, i Persijancima s druge strane. Inače, po izlasku iz klanca pred vama se otvara trg na kojem se nalazi i simbol grada - Khazna al Firaun, po beduinima - faraonska riznica, a po nekima, opet, samo grobnica, u svakom slučaju monumentalna i najoslikanija građevina uklesana u stenu. U Petri se nalazi i amfiteatar iz prvog veka, Kraljevski zid s grobnicama i često fotografisana grobnica Ad Deir, nazvana samostan.
Severno od Petre, prema granici sa Izraelom, nalazi se jezero ispod kojeg su, po verovanju, zatrpani ostaci Sodome i Gomore. Nazvano je Mrtvo more i toliko je poslednjih godina postalo popularno kao banjsko lečilište da su na njegovoj obali nikli neki od najskupljih rizorta na svetu. Na jordanskoj strani je i planina Nebo gde je Mojsije, navodno, izveo svoj narod iz Egipta, a na samom vrhu u franjevačkoj crkvi je i njegov grob. Da su sva ta mesta masovno posećena, suvišno je i spominjati.
Što se prestonice tiče, ona se nalazi na nekih pedesetak kilometara istočno od obala Mrtvog mora. Aman je danas moderan grad podignut na čak 19 brda. S obzirom da su kroz njega protutnjali mnogi osvajači, ne čudi što obiluje kontrastima (pogledati info). Tridesetak kilometara severnije od njegovog centra je još jedna omiljena destinacija turista - grad Džeraš, s tradicijom dugom šest i po milenijuma, a da je procvat doživeo u vreme Rimskog carstva svedoče ostaci popločanih ulica, hramova, pozorišta, trgova i tržnica. Bio je skoro savršen spoj Mediterana i Istoka.
Na ovom kratkom putu nalaze se brojni pustinjski zamkovi čiji mozaici, freske, rezbarije u drvetu i kamenu, inspirisane grčko-rimskom i persijskom tradicijom, pričaju svakakve legende. I njih je osvojio moderni turizam poslednjih godina, ali su koliko-toliko skriveniji od masovnih poseta. Da su Ajnini baba i deda početkom šezdesetih gledali „Lorensa od Arabije“ verovatno bi i oni negde u okolini Akabe ili po bespuću Vadi Ruma prodavali suvenire koji asociraju na ovaj epski spektakl. No, kome se ne sviđa, neka ne gunđa.

Ostale vestiArhiva