Znala sam da je u Škotskoj hladno i da kiša uvek pada, da ljudi govore "svojim" jezikom čak i kada pričaju engleski, da muškarci umesto pantalona nose kiltove ispod kojih su kao od majke rođeni, da su gajde nacionalni instrument, da je škotski viski najbolji, a trava najzelenija…
Ipak, posle samo par dana provedenih u ovoj zemlji, shvatih da o Škotskoj znam tek koliko iz vica…
"Tata, kad će ta Amerika", pita sin, a otac, Škot, mrtav hladan, odgovara: "Ćuti, sine, i plivaj."
U potrazi za neobičnim, odlučih da posetim najveću tradicionalnu manifestaciju u ovoj zemlji sivog neba i kasnog zalaska sunca World Pipe Band Championship, odnosno Svetsko takmičenje gajdaša.
Ispostavilo se da je to događaj koji se ne sme propustiti.
Ulice Glazgova su i ove godine u avgustu bile potpuno preplavljene šarenim kiltovima, ozvučene gajdama i u znaku najveće svetske predstave u Glasgow Green parku.
Pajperske grupe iz celog sveta, u tradicionalnim crnim jaknama, kiltovima, torbicama okićeni čak i onim najsitnijim detaljima raskošne nošnje kojom se ponose, takmičili su se u više kategorija, na pet velikih bina, priželjkujući najviše ocene koje bi im obezbedile mesto u finalu, na centralnoj bini…
Gajde su nacionalni instrument ne samo u Škotskoj, ali umetnost sviranja na ovom instrumentu gotovo fanatično se u ovoj zemlji prenosi sa kolena na koleno, uz postojanje čitavih klanova sa stoletnom tradicijom.
Zgodni, mladi gajdaši, ali i oni manje stasiti i mnogo vremešniji došli su u Glazgov iz celog sveta, od Amerike do zemalja Srednjeg Istoka kako bi na jednom mestu pokazali svu raskoš i lepotu keltske muzike i plesa.
"Učestvujemo na ovakvim takmičenjima još od detinjstva. To je deo naše tradicije i želja nam je da se ovakve manifestacije održavaju širom sveta, a ne samo u Škotskoj", kažu za MONDO članovi gajdaškog orkestra Pakistanske nacionalne garde. Oni su inače, uz Australijance, imali najzapaženije "uniforme".
Sad mi je jasno zašto su Škoti tako ponosni - ova zemlja je, kada su gajde u pitanju, centar sveta.
"Jako sam ponosan na škotsku tradiciju i sliku koju naša zemlja ove godine šalje u svet. Keltska muzika je deo naše tradicije, ona je naš život i zato mnogi Škoti prenose svoju ljubav prema ovoj vrsti muzike na mlađe generacije", kaže gajdaš Bil Kejn.
Čitava manifestacija podseća na "zvuke rodnog kraja", veliko narodno veselje sa mnoštvom ljudi, neizbežnim šatrama, obiljem ića i pića...
Ipak, radni, takmičarski deo je vrlo ozbiljan. Od desetina grupa sa po više hiljada pajpera, nije lako izabrati najbolje, i sudije su imale težak zadatak.
Grupice od po troje sudija obilazile su svaki orkestar na sceni i marljivo bodujući ne samo kvalitet muziciranja, nego i nastup, preciznost prestrojavanja u hodu i u mestu, izgled i držanje članova orkestra, lepotu kitnjastih kiltova, majstorstvo bubnjara, čije udaraljke u vazduhu opisuju najneobičnije figure...
Ove godine briljirali su kanadski gajdaši "Simon Fraser", dok je drugo mesto zaslužno pripalo razigranim Ircima "Field Marshal Montgomeri", prošlogodišnjim pobednicima.
Jedinstven prizor oduševljava neobičnim blještavilom boja, majstorskom uigranošću, a neupućeni turisti možda će u prvi mah biti zbunjeni, ali "ponositi" gajdaši sa fešte u Glazgovu ostaju u sećanju, čak i kada druge uspomene izblede…

Ostale vestiArhiva