Peking, glavni grad Narodne Republike Kine i nekadašnja prestonica Kublaj-kana danas je moderan grad sa više od 17 miliona stanovnika, drugi najveći grad u Kini posle Šangaja i politički, kulturni i obrazovni centar zemlje.
Avantura počinje sletanjem na aerodrom. U ovom čudesnom gradu koji odiše mirom i organizacijom u toku je make-over kojim se megalopolis priprema za Olimpijske igre.
Prizor koji Evropljane ostavlja bez daha je jutarnja slika mnoštva ljudi koji u gradskim parkovima vežbaju tai-chi, jogu i zajedno meditiraju.
Neverovatno je da i danas u tom megalopolisu, šetajući hutonzima, gde veoma retko visina kuća
prelazi dva sprata, imate osećaj da ste u raju zemaljskom, gde je sve skrojeno po meri čoveka.

Hram neba
Peking je poznat po tri kompleksa hramova koji predstavljaju najveće znamenitosti grada.
Hram neba je kompleks u široj okolini središta grada, okružen paviljonima i baštama u kojima se, za vreme letnjeg i zimskog solsticija, car molio Bogu neba kako bi ga umilostivio za dobru žetvu sledeće godine. Postavljen je na najpovoljnijoj tački gde se ukrštaju ruže vetrova. Savršen je primer arhitekture Ming, a u njemu su podjednako impozantne kreacije čoveka, građevine, i čuda prirode, drveće i bašte.
Na tom prostoru je, naime, zasađeno 10.000 stabala među kojim su mnoga stara između 300 i 400 godina. U prošlosti hram nisu mogli da posećuju obični ljudi. Bio je namenjen bogovima, za koje se smatralo da su delomično utelovljeni u pripadnicima carske dinastije, tako da su pristup hramu su imali car, carica i njihova svita. Prema centralnom objektu vodi ogromni most koji ima tri trake. Središnju, kojom su smeli da idu samo bogovi, desnu, kojom su išli car i carica i levu, za njihove podanike.
Prostor se sastoji iz tri dela: u prvom delu je palata namenjena molitvama, u drugom je palata nebeskog svoda sa eho zidom. Malter je napravljen od jaja i pirinča koji se koristio i pri građenju Kineskog zida. Na ulazu su tri stepenika. Eho na prvom odjeknuće jednom, na drugom dva, a na trećem stepeniku tri puta. Tako je i sa zidom. Kažu, a mi smo proveravali, da se izgovorena reč čuje s jedne na drugu stranu. I treća je najvažnija tačka, kružni oltar koji se smatra direktnim kontaktom sa univerzumom.

Mistični boj devet
Sve je izgrađeno u znaku broja devet zbog drevnih numeroloških uverenja o svetosti tog broja i astronomskog učenja o devet zvezda prema kojima se svačiji život odvija u devet ključnih ciklusa. Hramom dominira plava boja, obrubljen je stepenicama u devet krugova, razlika između pojedinih nivoa je devet stepenica... Sve odiše mirom i mistikom.
Ovde i najveći broj penzionera za 50 juana godišnje (pet evra) provodi dane. Bave se rekreacijom, igraju različite igre i druže se jer je uvreženo misljenje da boravak u ovom kompleksu donosi mir i duhovnu ravnotežu.
Druga znamenitost je misteriozni Zabranjeni grad, carska palata i sedište 24 kineska cara. Izgradnja
Zabranjenog grada počela 1406. u vreme dinastije Ming i posle pet vekova završena 1420. godine. Reč je o kompleksu koji prema predanju sadrži 9.999 soba u koje je smeo ući samo car i njegova pratnja, dakle evnusi i visoki državni činovnici, mandarini. Sastoji se od spoljašnje i unutrašnje palate. Svaka ima po tri dvorane. U prednjem delu carevi su održavali parade, a u unutrašnjem je živela carska porodica.
Unutrašnji dvor ima 12 dvorišta i tu su živele carske konkubine. Oblici, boje i nameštaj oličenje su hijerarhije i snage vladara. Žuta boja predstavlja zemlju, a crvena je simbol napretka, dok ždral i kornjača simbolizuju dugovečnost. Samo car je mogao da na krovu, kao statusni simbol, ima devet zmajeva.
Sredinom dvorišta carica je mogla da prođe samo jednom i to kada se udavala.
Među mnogobrojnim atrakcijama nalaze se Dvorana najviše harmonije, Dvorana potpune harmonije i Dvorana očuvanja harmonije, te carska bašta. Ekipi filma "Poslednji kineski car" snimanje je bilo dozvoljeno samo 11 minuta.
Nad ulazom u Zabranjeni grad visi čuveni bezizražajni Maov portret ogromnih dimenzija.

Kapija nebeskog mira
Ispred Carske palate smešten je Tjenanmen – Kapija nebeskog mira, najveći trg na svetu na koji, odjednom, može stati milion ljudi. Na trgu se nalaze prepoznatljivi nacionalni simboli, svakodnevno se smenjuje straža, podiže i spušta zastava.
Crvena boja je simbol revolucije i, naravno, nalazi se i na samoj zastavi, uz pet žutih zvezdica: najveća predstavlja Komunističku partiju, a ostale četiri snagu Kine: studente, radnike, poljoprivrednike i biznismene.
Na Trgu se nalaze Nacionalni muzej (na kojem se sada nalazi displej na kojem se odbrojavaju dani do početka Olimpijskih igara) i mauzolej Mao Cetunga. Još i danas morate čekati u redu dva ili tri sata da biste prošli pored njegovog kovčega.
Ne naplaćuju se ulaznice, ali nije dopušteno zaustavljanje, zadržavanje niti fotografisanje. Mao je celoga dana izložen u kristalnom kovčegu, a preko noći se kovček sa njegovim telom spušta u prostoriju gde se drži u ledu.
Treća legendarna znamenitost grada je rezidencija carske porodice, Letnja palata, koja očarava paviljonima s raznolikim botaničkim vrstama.
Najveća je imperijalna palata u zemlji (četiri puta veća od Zabranjenog grada). Uz palatu se prostire veliki kanal, a plovidba njim traje ceo dan – uz njega su predivna šetalista, a najpoznatije je Painting Galery u obliku 728 metara dugog hodnika, čiji je plafon oslikan slikama cveća i bisera, simbola Kine. Još jedan od simbola palate je svakako Marble boat, brod od belog mermera u obliku zmaja.

Najduže groblje na svetu
U neposrednoj blizini Pekinga, svega šezdesetak kilometara severno, dolazi se do najbližih delova bedema Kineskog zida, do mesta Badaling.
Veliki Kineski zid danas je jedno od novih sedam svetskih čuda, a njegova ukupna dužina (sa svim ograncima) iznosi oko 6.000 kilometara.
Najveća građevina je ujedno i najduža na svetu, dužina Kineskog zida jednaka je udaljenosti između Moskve i Londona.
Kažu da ko se nije popeo na Kineski zid nije video svet. I stvarno je tako. Teško je da se popnete, a
još teže da siđete. Zid prelazi preko najrazličitijih terena – pustinja, stepa, nizina, strmih uspona i reka, i pored 11 gradova. Na istočnom delu ide preko brda i do 1.350 metara visine, a na zapadu, blizu granice sa Tibetom, do visine od oko 1.800 metara.
Visina samog zida nije svuda jednaka. Ona iznosi od 4,5 do 12 metara. Maksimalna širina zida je 9,8 metara, s tim da je u temeljima uvek širi nego pri vrhu.
Dobrim delom Zid je izgrađen tako da se gornjom površinom mogu kretati ljudi i kola. Duž njega je izgrađeno približno 25.000 kula. Osnovna trasa je završena u roku od deset godina.
U jednom dokumentu piše da je na radu (bez mašina, ručno, samo uz pomoć konja) umrlo 400.000 ljudi, te da Zid predstavlja "najduže groblje na svetu".
Dinastija Ming imala je 16 careva, a na ovom prostoru, u neposrednoj blizini Kineskog zida, postoji 13 grobnica ove dinastije. Do grobnica vodi Sveti put. Sa jedne i sa druge strane stražu čuvaju velike statue životinja i vojnika od kamena. Na kraju Svetog puta je ogromna kornjača za koju kažu da je zmajev sin i, prema legendi, treba je tri puta pomilovati za sreću i uspeh.
Središnja grobnica je duboka između 17 i 20 metara. U njoj se nalaze, po drevnom običaju, car s dve carice.
Jednom caru pripadalo je oko 3.000 sluškinja, od kojih je dobar deo išao u smrt zajedno s njim. U grobnice se ulazilo kroz troje vrata: središnjim je prolazio car, desnim oficiri, a levim sluge.
Za dinastiju Ming značajna je činjenica da je jedan od careva preselio glavni grad u Peking, odnosno učinio ga severnom prestonicom. Simboli koji dominiraju prostorom grobnica su zmaj i tigar, a posebno su impozantni takvi likovi izrađeni od jednog komada drveta.

Žad - dragi kamen kraljeva
Danas je Peking metropola koja raste koracima od sedam milja, pa se od Kulturne revolucije grad povećao neverovatnih 15 puta. Iako je gradski prečnik 180 kilometara, Peking nije vrsta modernog lavirinta – ovde se svako može vrlo lako snaći, dovoljno je samo da imate mapu grada.
Peking je građen u prstenovima. Danas ih ima pet, a centralni deo grada su Zabranjeni grad i Tjenanmen. Ceo poslovni deo se nalazi u drugom i trećem prstenu gde je nikao najveći broj modernih višespratnica. Ovde su ne samo sedišta svih većih kineskih firmi i banaka, već i predstavništva najvećih svetksih kompanija, kao i brojni luksuzni hoteli.
Iako je gužva na ulicama često nesnosna, taksija ima na svakom ćošku. Vožnja taksijem nije mnogo skupa, tako na primer relacija od 12 kilometara košta oko tri evra. Vozači uglavnom ne govore engleski, niti bilo koji drugi strani jezik, ali - umeju da voze. Drugi vid prevoza je gradski, u kojem je uvek velika gužva, a i teško je snaći se jer Peking ima mnoštvo autobuskih linija. Treći i mozda najkonvencionalniji i najbrži način prevoza je metro, dok bicikli polako postaju deo istorije.
Odmah posle obilaska atrakcija turisti hrle u markete. Wangfujing je najveća pešačka zona u gradu i nalazi se nedaleko od Zabranjenog grada. Veliki tržni centri nalaze se duž ulice, uličnih pijaca i prodavaca skoro da više nema, svi marketi su na zatvorenom.
Najčuveniji su Svilena pijaca, Biserna pijaca i Jaksju. Ovde može veoma dobro da se pazari, a osnovno pravilo kupovine na bazaru jeste cenkanje – cena se, zavisno od predmeta koji kupujete, može spustiti i na petinu! Za strance je ona često i do deset puta veća. Košulje, jakne, majice, farmerke, nakit, tehniku, bukvalno sve se može naći na jednom mestu.
Zlatno pravilo je da budete uporni i za prilično malu svotu dobićete ono što želite. A ono što nikako ne treba propustiti je prilika da se kupi žad za koji Kinezi veruju da je živ jer je kristalizovan oko biljke ili životinje, pa zato služi za izradu amajlija i talismana.
Žad je u Kini još od trećeg milenijuma pre nove ere cenjen kao kraljevski dragi kamen "ju". Stavljan je u grobnice careva jer se verovalo da telo održava posle smrti.
U neposrednoj blizimi marketa smeštene su "tezge brze hrane" sa specijalnom ponudom za Evropljane: ražnjićima od zmijskog mesa, žaba, guštera, kao i raznorazne bube. Sigurnija varijanta je poseta restoranima kineske kuhinje koja je prilično začinjena, a ima i kombinacije slatkog i ljutog, slatkog i kiselog. U većini restorana hrana je za naše prilike izuzetno jeftina, a kompletan obrok može da se dobije za šest do deset evra. Na pravu kinesku gozbu – pekinšku patku, treba otići u čuveni restoran "Quanjude Roast Duck" koji ugošćava čuvene svetske državnike.
Pekinški noćni život je nekada bio prilično inferioran u odnosu na velikog rivala Šangaj, ali situacija se promenila. Novi restorani, barovi i klubovi samo su deo onoga što Peking danas može da ponudi noću. Najpoznatiji pekinški lounge bar je "Lan", a u novom fancy restoranu "People 8" možete uživati u pažljivo odabranom miksu japanske i kineske kuhinje. Dugo očekivani kompleks mondenskih barova, prodavnica i restorana u blizini Zabranjenog grada, pod nazivom "The Legation" upravo je otvoren.

Ostale vestiArhiva