Kada je bivša lovačka kuća Luja XIII preuređena u dvorac, postala je uzor svim kraljevskim porodicama širom Evrope. Ali, raskoš francuskog dvorca Versaj niko nije dostigao. Ovaj čuveni dvorac godišnje poseti oko 3,2 miliona turista, koji ostaju zadivljeni velelepnim dekorom u kom je Luj XIV (i njegovi naslednici) sa svojom svitom živeo u atmosferi intriga, skandala, ljubavnih spletki i sličnih dvorskih aktivnosti.

Dom za plemiće
Najfascinantnija kraljevska nekretnina na evropskom kontinentu počela je da dobija kraljevsko lice 1661. godine, za vreme vladavine Luja XIV. Na mestu gde se nalazi Versaj ranije su bile šume i močvare u kojima su se kralj i društvo bavili lovom. Kruna Luja XIV stajala je na njegovoj glavi tada prilično klimavo, pa je kralj odlučio da svo uticajno plemstvo stavi pod kontrolu tako što će živeti na dvoru. Kako tako velikog prostora nije bilo, odlučio da ga izgradi. Odabran je Versaj, koji je bio izvan tadašnjih granica Pariza.
Pretpostavlja se da je na izgradnji Versaja radilo između 35.000 i 45.000 ljudi - od seljaka koji su krčili šumu i isušivali močvare, do vrhunskih majstora štukature i pozlate. Nakon što je veliki kompleks dovršen, Luj XIV nagovorio je, što milom što silom, francusko plemstvo da se doseli u Versaj. Nasledio ga je Luj XV, poznat po izjavi "Posle mene potop!". Luj XV bacio se na dodatno ukrašavanje Versaja, a svote koje su se trošile danas bi postidele i raskalašne ruske milijardere, a orgijanja u odajama Versaja tada su prenerazila ne baš čedne evropske dvorove. Posle njega na presto je seo Luj XVI, a njegova supruga kraljica Marija Antoaneta postavila je nove rekorde u rasipanju. Razbacivanjem novca njih dvoje su finansijski dotukli Francusku. Na vrhuncu vladavine kralj i kraljica su, zajedno s plemstvom koje je živelo s njima, uživali u 1.400 fontana u parkovima Versaja. Posle buržoaske revolucije 1789. monarhija je srušena, a Luj XVI i Marija Antoaneta su pogubljeni 1793.

Muzej Francuske
Naslednik kraljevske porodice u Versaju na kratko je bio Napoleon, ali "kuća" ljudi koji su neslavno završili pod giljotinom nije mu se previše svidela i brzo ju je napustio. U dvorac niko nije želeo da se useli i započelo je njegovo propadanje. Za vreme kratkotrajne obnove monarhije kralj Luj Filip I napravio je samo jedan potez kojim je zadužio buduće generacije - pretvorio je Versaj u muzej otvoren javnosti, a posvećen slavi i veličini Francuske. U današnjem kompleksu nalazi se i avenija Rokfeler, koja je ime dobila po Ameriakncu koji je donirao velike iznose za obnovu Versaja. Dvorac se stalno obnavlja. Nakon što se završi jedna faza obnove, počinje druga. Sledeća faza obnove trajaće 17 godina i koštaće 341 milion evra.

Ostale vestiArhiva