Specijalni rezervat prirode „Stari Begej-Carska bara“, oaza netaknute prirode u kojoj suvereno caruju orao belorepan i proždrljivi crni kormoran, ušuškan je u međurečju Begeja i Tise. Na oko 1.700 hektara plodonosne vojvođanske ravnice prepliću se reke i bare sa močvarama i slatinama, a u rezervatu, koji obuhvata staro korito Begeja i Perlesku baru, Tiganjicu i Carsku baru, uživa na stotine biljnih i životinjskih vrsta.

Čaplja - zaštitni znak Carske bare
Zaštitni znak Carske bare je čaplja, jer se se svih osam vrsta evropskih čaplji gnezdi baš na obalama rezervata, a tu je još 250 vrsta ptica, od kojih su mnoge upisane u Crvenu knjigu svetskih i evropskih ugroženih vrsta. Zbog svog izuzetnog značaja, rezervat je proglašen za ramsarsko i IBA područje i pod zaštitom je UNESKO, a 2004. godine odato mu je priznanje kao jednom od 10 savršenih mesta na Koridoru 10.
„Banatska Amazonija“, kako ovu prirodnu lepoticu zovu, uglavnom zbog toga što se nijedno srušeno drvo odavde ne pomera, pored šetnji četiri kilometara dugom Stazom zdravlja kojom se stiže do vidikovca s kog se mogu posmatrati ptice, nudi i obilazak rezervata vozom na električni pogon, ali i preletanje motornim zmajem.
Možete Carsku baru posmatrati šetajući ili se vozeći biciklom duž 21 kilometar dugog nasipa koji opasuje rezervat, ali, ako je verovati Milivoju Putiću, ovdašnjem menadžeru turizma, najbolji način da se ovo mesto doživi je vožnja brodom. Brodić, iz milošte nazvan „Titanik“, prima oko 50 putnika i vozi u obilazak mrtvaje Starog Begeja i Carske bare.
- Trudimo se da sve sadržaje organizujemo po principu ekoodrživog turizma, da ne bi došlo do gubitka turističkog proizvoda, pa smo broj posetilaca ograničili na 20.000 godišnje. Ove godine već smo imali oko 16.000 gostiju, znači skoro da smo ispunili bonus-priča Putić, dodajući da su na Carsku baru već počele da pristižu ptice selice, koje se na svom putu ka toplijim krajevima, ovde odmaraju do kraja decembra.
Foto sačekuše za orla belorepana
Za one naoružane posebnim strpljenjem, a posebno zaljubljene u ptičji rod, na bari Tiganjici organizuju se foto-sačekuše.
Uz stazu oko jezera, čija se gradnja privodi kraju, planirana je i gradnja mostića preko Starog Begeja, a u blizini rezervata uskoro će biti otvoren i muzej.
- Ovo nije zoološki vrt, nego rezervat, pa čovek pri obilasku nikad ne zna na koju će životinju naići. Samo ovde vam se, recimo, može desiti da ugledate sve ptice grabljivice Srbije u samo jednom danu. Zato planiramo da, uz preparirane životinje, za turiste organizujemo i kraću video-projekciju, kako bi se što bolje upoznali sa biljnim i životinjskim vrstama koje na ovom prostoru obitavaju. Plan je da potom vozićem krenemo do izletišta, pa preko novog mostića do desne obale Starog Begeja, gde bi nas čekao brodić. Takođe, moguće je, čamcem na vesla obići i rukavac Turski Begej-priča Putić, dodajući da je, pored postojećeg, u planu izgradnja još jednog vidikovca, do koga bi posetioci lakše stizali.
Za sportske ribolovce ovaj deo toka Begeja pravi je raj, a i za lovce se, uz tolike divlje svinje, pronađe poneka zanimacija. Nadomak rezervata nalazi se i ribnjak „Ečka“, kako tvrde meštani, jedini veštački ribnjak koji se vidi s Meseca, te je ucrtan u sve geografske karte sveta.
Priča nas navodi i na izvesnog Jermenina Lukača Lazara, koji je davne 1782. godine na licitaciji u Beču kupio 300.000 hektara zemlje oko Carske bare. Predanje kaže da je u selu Ečka sagradio kaštel, u kom je 1820. godine napravio veliki bal, na čijem je otvaranju, u čast tadašnjeg austrougarskog cara Rudolfa, svirao tadašnji vunderkind Franc List.
- Od tada su ovde često organizovani lovovi, ali se niko od poznatih lovaca ovde nije dobro proveo. Tako je, recimo, Rudolf izvršio samoubistvo, a Janoš Lazaro, sin Lukačev, „romantično izgubio život u dvoboju na dvoru u Elemiru“„, braneći čast jedne dame. A, lovili su ovde i kralj Aleksandar Karađorđević, pa Franc Ferdinand...
Cena ulaznice u rezervat Carska bara ove godine je iznosila 250, a od sledeće godine biće 300 dinara, ali su, kako tvrde u Carskoj bari, svi ponuđeni sadržaji uračunati u nju. Ako planirate da se u rezervatu zadržite koji dan duže, na raspolaganju vam je hotel „Sibila“, u kome prenoćište sa doručkom košta 1.800 dinara.

Ostale vestiArhiva