Planinsko polje u centralnom delu Maljena je prava vazdušna banja, prirodno lečilište i idealno mesto za odmor i rekreaciju. Legenda kaže da su u davna vremena moćni divovi stvarali brda i doline, pa su neplanirano naišli na nekakve bare. Neznajući šta će s njima, bacili su ih visoko preko sebe i tako nastadoše Divčibare, prelepa visoravan na 980 metara visine. Ovaj predeo se pruža od Crnog vrha, Paljbe i Golupca, pa sve do Velikog brda, pri čemu su je upravo ovi visovi zaštitili od vetrova, što im je dalo prijatnu i blagu klimu. Skoro 300 dana u godini nema padavina i vetrova, pa su privlačne i leti i zimi, a brojni posetioci kažu da je najlepše polovinom proleća i početkom jeseni, kada priroda menja ruho. Divčibare su staroslovenski izraz za „devojačke bare", a naziv je nastao u spomen na tragičnu smrt mlade devojke, koja se nesrećnim slučajem udavila u nabujaloj Crnoj Kamenici.
Divčibare se nalaze 38 kilometara jugoistočno od Valjeva i dobro su povezane sa svim delovima Srbije. Ako se iz Beograda ide Ibarskom magistralom, preko Divaca i Mionice, ima 117 kilometara, a pravcem preko Kaone i Valjeva - 128. Od Novog Sada ih deli 177 kilometara, ukoliko se koristi šabački put, a od Užica, preko Požege i Tometinskog polja treba preći 64 kilometra. Regionalni putevi su solidni, ali treba obratiti pažnju zbog iznenadnih odrona i radova na saobraćajnicama.
Boravak na Divčibarama je izuzetan doživljaj, a u prirodnim lepotama mogu da uživaju sva čula. Šume crnog i belog bora i smreče i kleke smenjuju se sa brezama, bukvama i drugim listopadnim drvećem, a između njih se talasaju nepregledne livade i pašnjaci. Narcisi, ljutići i drugo poljsko cveće zagospodari odmah s proleća, a kasnije ih smeni kantarion, majčina dušica, hajdučka trava i razni šumski plodovi. Na skrovitim mestima ima bezbroj izvora i svi negde hitaju, a Žujan, Hajdučka česma, Čubrica i Studenac ponekad znaju da odžubore i pokoju pesmu, u potpunoj tišini okolne prirode. Čarobni predeli se smenjuju i u okolini užurbanih vodotokova Crne reke, Kozlice, Krčmarske reke, Crne Kamenice i Bukovske reke.
Tek se u njihovoj okolini shvata nadahnuće anonimnog pesnika koji je napisao: „Opio me miris lekovitih trava, blagi odsjaj sunca, što u njima spava. Zato i odlučih da ću reći svima, najviše mi prija - divčibarska klima". Međutim, inspiraciju ovde mogu da nađu i ljudi u kojima ne čuči baš nikakav pesnički talenat, jer sve u okolini izazva veoma burne emocije, pogotovo ako se neko nađe na najvišem vrhu Maljena, na 1.103 metra nadmorske visine. On se zove Kraljev sto, jer je car Dušan tu slavio pobedu svoje vojske, a trag je ostavio i Kraljević Marko, načinivši izvor Markovi čanci. Uzbudljiv doživljaj garantuje i Prirodni rezervat „Divčibare", njegova stara šuma na Velikoj pleći, Vražji vir u Crnoj Kamenici, kanjon Crne reke i vodopad Skakalo na reci Manastirici.
Smeštaj na Divčibarama nije teško pronaći, jer ima tri hotela, bungalove i tridesetak kuća i vila za iznajmljivanje soba i apartmana, a tu su tri dečja odmarališta, pa se ne treba iznenaditi ako se naiđe na buljuke razdraganih mališana. Boravak podrazumeva i rekreaciju, a za to su namenjene pešačke i planinarske staze, duge nešto više od jednog kilometara. Sve počinju u centru naselja i idu do Golupca, Paljbe, Velike pleći i Crnog vrha, a vidno su obeležene posebnim znacima, tako da niko ne može da zaluta. Ljubitelji sportskih aktivnosti imaju na raspolaganju košarkaške, odbojkaške i teniske terene, mada je ovde više pobornika zdrave hrane i uživanja u nekom prijatnom restoranu ili kafanici. Inače, Divčibarci se ponose manifestacijama koje organizuju: - „Beli narcis" i „Dani pečurki", a hvale se i novom crkvom Svetog Pantelejmona, koju su podigli pre nekoliko godina.

Zimska Čarolija
Zima na Divčibarama je poseban doživljaj, jer snežni pokrivač daje magičnu lepotu prostranim proplancima i gustim šumama. Belo ruho potpuno menja izgled prirode, pa kako reče Goran Nedeljković, Beograđanin koji ovde često dolazi sa porodicom, Divčibare leti i Divčibare zimi su toliko različiti da se ne mogu ni prepoznati. Divčibare su ubrajaju i u naša skijališta, iako baš ne mogu da se pohvale kvalitetnom zimskom ponudom, kakva je uobičajena u savremenim ski-centrima. Na severnoj padini Crnog vrha je staza dužine 850 metara i nju opslužuje dvosedna žičara, kapaciteta 1.200 ljudi za jedan čas, a maksimalna visinska razlika je 195 metara. Postoje još dve manje staze, dužine 300 metara sa dečjim ski-liftovima, a u zimskoj sezoni radi i škola skijanja. Jedna se nalazi kod odmarališta „Stevan Filipović", a druga ide sa padine vrha Golubac. U pojedinim hotelima i odmaralištima može da se iznajmi ski-oprema, mada cene nisu u skladu sa njihovim kvalitetom.

Imanje kneza Miloša
Divčibare se spominju još davne 1476. godine u turskom popisu Smederevskog sandžaka. Posle Drugog srpskog ustanka, knez Miloš Obrenović je kupio od Deli-age čitavu visoravan, sa sve torovima i zidanim objektima, pa je često boravio u ovom kraju, obilazeći čobane i kontrolišući njihov rad. Naravno, umeo je i da se opusti, pa su mu sluge postavljale trpezu u prirodi, a on je uživao u slasnoj pogači, dobroj šljivovici i vrućem jagnjećem pečenju. Narod je izvor hladne planinske vode u blizini Gospodarskih koliba nazvao Knjaz Miloševa česma.

Ostale vestiArhiva