Taksistima i vozačima rikši je zabranjeno da voze putnike iz Agre u Faterpur Sikri ali niko to ne proverava. Cena vožnje je od 800 rupija. Sa autobuske stanice autobusi polaze na svakih pola sata, a cena karte je 18 rupija. Autobus je bio iz edicije Krstić i Sin samo što nije imao „vurunu“. Pored mene je seo gospodin koji je živeo u Švajcarskoj. Vratio se u rodnu Indiju da, kako je rekao, umre. On mi je između ostalog pričao o gradu u koji sam išao. Prolazeći kroz mala mesta video sam neobičnu scenu dok je autobus zastao da bi se mimoišao sa kamionom. Jedan omanji indijac je ušao u ukopanu betonsku kanalizaciju jer je verovatno došlo do zagušenja. Neko je morao to da očisti. Mislim da jačinu smrada nije potrebno opisivati. Pored svega on je bio nasmejan...... Posle 55 minuta truckanja sam stigao u Fatepur Sikri. Iz autobusa sam izašao pre nego što je ušao u ulicu koja je bila preplavljena ljudima. Nisam mogao da se otarasim dvadesetogodišnjeg momka koji je tvrdio da je zaposlen tu i da je njegova dužnost da mi pomogne. Iako sam govorio da mi njegova pomoć nije potrebna u stopu me je pratio i objašnjavao namene prelepih zdanja. Džamija Džama Masdžid (Jama Masjid) završena je 1571.godine. Sadrži motive persijskog i indjiskog stila gradnje. Buland Darwaza (Kapija Pobede) je visoka 54 metara. Napravljena je u čast pobede Akbarove vojske u Gudžaratu. U blizini je grobnica od belog mermera Šaik Salim Kristia (Shaikh salim Christi) a odmah do nje je još jedan grob Islam Khan-a. Oko celog platoa su prodavci suvenira. Dosadni vodič me je na kraju ture tokom koje je stalno tvrdio da sve radi besplatno insistirao da kupim nekim suvenir kako bih pomogao čitav kompleks. To je naravno priča za malu decu. Ipak toliko je bio dosadan da sam odlučio da kupim nešto. Njegov prijatelj mi je ponudio svećnjak od belog mermera sa urezanim slonovima za 700 rupija. Posle dugog pregovaranja sam dobio taj i još jedan, drugačiji svećanjak za 220 rupija.
Uputio sam se u palatu. Upoznao sam kineze koji nisu mogli da se otarase dosadne dece koja su im nudila razglednice. Ulaz u palatni kompleks je 260 rupija. Prvo sam posetio palatu Džod Baia (Jodh Bai) napravljenu oko dvorišta sa divnim tradicionalnim indijskim stubovima koji nose kupole u islamskom stilu. Sledeću palatu je koristila Mariam, supruga Akbar Goan Kristiana (Akbar Goan Christian). Mogu se videti ostaci slika koje su prekrivale zidove palate. Kraj nje je Lower Haramsara prostorija u kojoj su bile smeštene sluge a više podseća na štalu za konje, kamile i slonove. Posetio sam i Diwan-i-Khas (u slobodnom prevodu "prostor za odabranu publiku" i Diwan-i-Am ("prostor za javnost") Svi objekti su restauirani pre dvadesetak godina te su u solidnom stanju ali na žalost, nema posetilaca. To mi je omogućilo da lagano obiđem sve zgrade. Od stranaca sam bio samo ja a kasnije mi se pridružila grupica iz Amerike. Neverovatno je koliko su se drali i dovikivali.....
Zaprepastio sam se kada sam sa jednog platoa ugledao mladića kako pliva u bazenu koji pripada palati. On se kupao u vodi koja je bila potpuno zelena od nekih biljaka ili algi koje su prekrile celu površnu bazena. Ta se voda verovatno koristi za navodnjavanje zelenih površina.Iznenađenjima nikad kraja.
Direktno sam se spustio do autobuske stanice. Nekoliko žena sa decom mi je tražilo novac ali sam uspeo da se dokopam autobusa sa kojim sam se vratio u Agru.
Sa velikim brojem detalja su svi objekti napravljeni. Dobrim planiranjem se može pored Agre posetiti i Fatepur Sikri u jednom danu. Pre podne je dovoljno da se poseti tvrđava i Tadž Mahal u Agri. Rikša do autobuske stanice košta 30 rupija. Potrbno je dva sata za odlazak i povratak, a najviše tri sata za obilazak palate u Fatepur Sikriju. Tako ste nazad u Agri u 19h a polazak voza je u 20:30.

Ostale vestiArhiva