Živopisna kanadska provincija Kvebek u svojim prirodnim i kulturnim lepotama krije kosmopolitski duh, veštu kombinaciju starih vremena i moderne epohe, odličnu kuhinju i najstarije gradove na tlu Severne Amerike.
Kad smo prešli granicu koja odvaja Sjedinjene Američke Države od Kanade i ušli u Ontario, shvatili smo da je razlika između tih zemalja više nego očigledna.
Rekom Sen Lorens, koja na dva govorna područja deli Otavu, glavni grad druge najveće zemlje na globusu, putovali smo živopisnim obalama provincije Kvebek na kojima su raspoređeni lepi dvorci i vetrenjače kakve nećete videti više nigde na ovom kontinentu.
Sen Lorens nas je doveo do prvog od dva očaravajuća kanadska blaga, sagrađena u evropsko-romantičarskom stilu u duhu starog sveta.
Francusko nasledstvo čini dobar deo te samo naizgled hladne severne romantike. Jezik ljubavi u Kvebeku je zvanični jezik i ako na ulicama Montreala slučajno čujete neku englesku reč, budite sigurni da je mogao da je izgovori samo neki turista.
Tu su toliko ponosni na svoje francusko poreklo da je pre nekoliko godina Kvebek zamalo postao sasvim druga država.
Zaista, retko ćete videti kanadsku zastavu s javorovim listom. Ona se vijori samo na administrativnim zgradama jer je ceo sistem te provincije potpuno samostalan i francuskog uređenja, bez obzira na to što je Kanada danas važna članica Komonvelta.
Za razliku od reke Sen Lorens, Montreal nije tako miran. Protegnut na ostrvu dugom 50 kilometara, biser Kvebeka, sa 2,5 miliona stanovnika, najveći je frankofoni grad na svetu, posle Pariza. Verovatno će vas zbog toga obuzeti osećanje da ste se našli usred Evrope, na primer u Provansi.
Pored modernih, tipično američkih solitera, videćete i prelepe zgrade koje tu stoje bar dva-tri veka.
Montreal se, u vreme stogodišnjeg rata, kada je Francuska morala da prepusti Englezima svoju jedinu koloniju u severnoj Americi, zvao Vil Mari.
Tako i danas zovu stari deo grada, inače nekadašnje utvrđenje, gde možete šetati uskim ulicama s kaldrmom u mediteranskom stilu. Ako je na vreme rezervišete, čekaće vas i kočija, koja će vas voziti brojnim živopisnim parkovima.
Kosmopolitski duh, i pored izraženog nacionalizma, samouvereno održava ravnotežu između vekova, na raskršću između starog evropskog i modernog sveta.
Šarmantni trgovi i veličanstvena romaničko-gotička arhitektura savršeno se dopunjavaju neizbežnim kafeima, iz kojih se u svako doba čuju zvuci džiga, lokalne folk muzike.
Ni u Nju Orleansu nismo videli toliko džez klubova kao tu, na krajnjem severu kontinenta – upravo je Montreal jedan od najvećih centara te muzike.
Panoramu najstarijeg grada na severnoameričkom kontinentu možete posmatrati iz šarenog parka Mont Rojal, ili sa opservacionog pulta u Olimpijskom parku.
Za potrebe Olimpijade 1976. godine izgrađeni su interesantan stadion, za to vreme svojevrsno arhitektonsko čudo, i olimpijsko selo, koje je posle Igara pretvoreno u stambeni kompleks.
A iz podmlađene stare luke Vju Port možete uživati u pogledu na dugi Sen Lorens, koji, dalje na severu, završava svoj put u Atlantskom okeanu.
Svake zime zaleđena reka se pretvara u veliko klizalište. Na jednoj njenoj obali nalazi se Biodom, jedinstveni prirodnjački muzej, u kojem su zastupljeni svi ekosistemi – od polarnog leda do tropskih vrućina. Impresivna je i botanička bašta, čiji insektarijum ima najveću kolekciju buba na svetu.
Ogromni aluminijumski mehur, nazvan Biosfera, koji se izdiže nad ostrvom Sen Elen, izgrađen je za potrebe Ekspo izložbe i služi za proučavanje vodenog sveta. To malo ostrvo je podvodnom železnicom, ispod luke, spojeno sa svojim blizancem Notr-Damom.
Latinska četvrt počinje bistroima ulice Sen-Deni. Zanimljiva je i obližnja Sen Katrin, u koju je smešteno čak 1.200 različitih prodavnica - od butika do robnih kuća.
Kasnije se možete opustiti u elegantnoj aveniji Šerbruk, samom centru kulturnih dešavanja u kojem se nalaze Muzej lepe umetnosti, galerije, hoteli, restorani...
Podzemni svet je najviše posećen zimi - to je veliki trgovački centar ispod grada u čijem se sastavu nalazi nekoliko hiljada radnji. A najveća katedrala u Montrealu, bazilika Notr-Dam, preslikana je pariska Bogorodičina crkva. U toj lepoj građevini čuvaju se najveće orgulje na kontinentu.
Stanovnici Montreala ponosni su i na pistu Žil Vilnev, kojom se vozi formula 1. Ali, to nije najpopularniji sport – ovdašnji zagriženi ljubitelji hokeja najviše vole da se potuku sa navijačima timova iz anglosaksonskog dela zemlje, a posebno sa kolegama iz Sjedinjenih Država!
U okolini grada rođen je i najveći kanadski izvozni proizvod - muzička zvezda Selin Dion, na koju su Kvebečani neopisivo ponosni.
Dalje, nekih 500 kilometara severoistočno, Sen Lorensom smo doplovili do Kvebek Sitija, koji nas je odmah osvojio briljantnom arhitekturom.
Uz miris dimljenog mesa, dočekao nas je čudesni zamak Frontenak, izgrađen za vreme stogodišnjeg rata na samom vrhu litice nad rekom. Taj dvorac, koji je služio kao odbrambeni bedem od Indijanaca i Engleza, pretvoren je u jedan od najoriginalnijih hotela na svetu.
Prelepi cvetni park Jovanka Orleanka nalazi se u istorijskom Betlfildu. Možete zakoračiti i nekoliko vekova unazad turom na ostrvo Orlean, živi primer starinskih kuća i crkava.
Ne propustite nezaboravnu panoramu sa terase Diferon, pored Frontenaka. U tom traperskom gradiću sa 700.000 stanovnika 1608. godine osnovan je najstariji trgovački kvart u Severnoj Americi - Kartije Pti Šamplon.
Najstariji hotel u Montrealu je Pjerova kuća, koja ima samo devet soba, različito uređenih po epohama umetnosti. To je pravi raj za romantične dušice. Dvokrevetna soba košta 150 američkih dolara. A u luksuznom Ric Karltonu jednokrevetna sa doručkom je najmanje 160 dolara.
Postoje, naravno, i dostupniji hoteli, i to u centru, u kojima sobu možete naći za pedesetak zelenih novčanica.
Ni hrana nije mnogo skupa - ručak, u koji su uključene sve lokalne đakonije, stajaće vas između 12 i 30, a večera najviše 75 dolara.
Zime su oštre i nemilosrdne. Ledene oluje još uvek znaju da iznenade stanovnike Kvebeka, a kad takve nepogode donesu i temperaturu od minus 40, čak i metropola poput Montreala može da ostane bez električne energije, danima odsečena od ostatka sveta.
Tu se sve zabeli već u novembru, a sneg počinje da se topi tek početkom aprila. Zimi skala na termometru nikad ne prelazi nulti stepen, dok leti klima odlazi u drugu krajnost.
Zabeleženo je da u Kvebeku nikad nije toliko ljudi umrlo od hladnoće, jer su na nju verovatno već genetski naviknuti, koliko od velikih vrućina, koje u izuzetnim situacijama mogu dostići i 40 stepeni.
Kvebek se s pravom može ponositi izvrsnom kuhinjom. Čuveno dimljeno meso i vrlo ukusni kolači (posebno od čokolade) tamo su svakodnevni deo trpeze. Sirup od javora je prava poslastica, ali i lek za mnoge bolesti.
Kad, teška srca, budete napuštali najromantičniji deo Amerike, ponesite neku lepu drvenu skulpturicu, ručno izrađeno staklo ili šareni pleteni džemper. Tek da ne zaboravite da tim hladnim severom sa drugog kraja sveta vlada duh stare Evrope.

Ostale vestiArhiva