Krojcberg je nekadašnje selo koje je doživelo sudbinu mnogih sela koje su progutali gradovi tokom njihovog širenja. Nekada je bio industrijski kvart Berlina koji je gotovo potpuno uništen tokom Drugog svetskog rata.
Nakon rata, Krojcberg je bio nepopularan za investicije, pa je kvalitet izgradnje bio loš a neposredna blizina Berlinskog zida uticala je na nisku cenu stanova. Zato je za imigrante koji su od kraja '60. godina XX veka počeli da dolaze u Nemačku, ovaj deo Berlina bio veoma popularan.
Kako je Krojcberg bio okružen zidom sa tri strane, postao je poznat po alternativnom načinu života i skvoterima.
Od 1987. godine u ovom delu grada česte su nasilne demonstracije za vreme 1. maja. Takode, Krojcberg je bio mesto pank pokreta, kao i mnogih drugih alternativnih subkulturnih pokreta.
Danas je to jedan od najsiromašnijih delova Berlina, u kome žive mnogobrojni imigrant, a oko 30 odsto stanovnika nema nemačko državljanstvo.
U Krojcbergu vlada velika nezaposlenost, a prosečna mesečna primanja su veoma niska.
U Berlin sam stigao rano ujutru 1. maja. Od Kajzerdama do Alexsander platza me je delilo 20 minuta metroom (17 stanica).
Tu me je čekala moja lepša polovina, koju pre toga nisam video puna dva meseca.
Više umoran od vugljenja torbi nego od puta, po dolasku u stan samo sam se istuširao, odspavao sat i po, pa opet na noge lagane. Uputili smo se na Oranien strasse, centar Krojcberga.
Kako smo se približavali, na svakom ćošku stajalo je nekoliko policijskih kola i marica.
Prolaze mladići sa crvenim zastavama i dele nam letke. Ulica je puna ljudi. Na svakom koraku štandovi sa klopom ("tradicionalna" jamajčanska, trinidadska...), bašte turskih, indijskih, kineskih, marokanskih i drugih restorana.
Nedaleko odatle, park prepun štandova političkih i nevladinih organizacija (od "čegevarista" do Levice, Narodne solidarnosti (delovalo mi je poput PUPS-a) i Zelenih).
Primećujem da su retke zgrade okrečene, ali po višim delovima fasada mogu se videti fleke od kesa sa farbom.
Objašnjavaju mi da to rade samo onim zgradama čiji stanari uredno kreče donji deo fasade, jer ukoliko je fasada ružnija, cena nekretnina u njima pada.
Na svakom ćošku nalazi se bina na kojoj se održava neka svirka. Pored nas prolaze likovi sa zastavama Piratske partije (Piraten partei). Valjda se zalažu za pirateriju?!
Kako sam ožedneo od falafela kupio sam mineralnu vodu (i to baš "Vujić vodu").
Pored nas prolaze likovi iz obezbeđenja (Anti-konflikt tim).
Kao što ću kasnije videti u Potsdamu, gde je držanje rasnog psa statusni simbol, tako je u Krojcbergu statusni simbol imati na uzici dodža. Svi ih grle, maze, češkaju...
Statistika kaže da na jednog stanovnika Berlina dođu dva psa. Nije ni čudo što sam tokom boravka u Berlinu video samo jednu mačku, i to u prozoru prizemnog stana jedne zgrade.
Na Kottbuser toru održavaju se glavne demonstracije antifašista. Kolona polako kreće u marš.
Za to veče planirani su sukobi sa nacistima.
Drugim danima Krojcberg je miran kraj. Samozaposleni sakupljaju flaše po ulicama grada. Svi recikliraju. Odvaja se plastika, staklo, papir i "ostalo".
Zgrade u kojima se primeti da neko krši proceduru, plaćaju skuplje komunalne usluge. Jedna ulica mi neverovatno liči na Vojvođansku ulicu u Novom Sadu.
Drugi dan posete Berlinu koristim za obilazak centra grada. Zahvaljujuci Ðoletu ulazimo na službena vrata Bundestaga. Nemački parlament, tj. prostorija gde su zasedanja, jedina je zgrada takve namene u kojoj nema veštačkog osvetljenja.
Kroz staklenu kupolu, preko ogledala smeštenih u njenoj sredini, dnevno svetlo ulazi u salu za zasedanja.
Ova kupola otvorena je za posetioce tako da svako, nakon što satima čeka u redu ispred zgrade, može uživo da prati sednice parlamenta. Iza zgrade, uz samu reku nalazi se jedva uočljivo obeležje koje svedoči kojom trasom je prolazio Berlinski zid.
Na nekoliko metara odatle je i spomen-obeležje onima koji su poginuli pokušavajuci da na tom mestu pređu iz Istočnog u Zapadni Berlin.
Posle posete Branderburškoj kapiji obišli smo i Muzej posvecen Holokaustu tokom Drugog svetskog rata.
Između ostalog, jedan deo postavke obrađuje svaku evropsku zemlju posebno, pa se tako posetilac može upoznati i sa sudbinom Jevreja u Srbiji kao i sa sudbinom članova porodice Demajo u Beogradu tokom Drugog svetskog rata.
Prolazeći gradom ne mogu da primetim gde je nekada bio Istočni a gde Zapadni deo Berlina. Na poslednjem "check pointu Chraley" koji je sada turistička atrakcija stoji granični stub DDR-a i parče zida. Nedaleko odatle je izložba na otvorenom. Na panoima se može pročitati celokupna priča o Berlinskom zidu.
Nezaboravan doživljaj bilo je điranje bajsovima oko Grebnickog jezera, kako smo ga nazvali, inače u nemačkom narodu "Griebnitzsee", ka Potsdamu.
Potsdam se nalazi izvan Berlina i glavni je grad pokrajine Branderburg. Simpatican gradić uz koji je tokom XVIII veka pruski kralj Fridrih Veliki naselio Ruse, koji su tu osnovali koloniju "Alexandrowka".
Tu je i dvorac Sanssouci čija bašta mi je više delovala kao neki memorijalni spomenik NOP-u.
Potsdam je zanimljiva varoš. Jedan deo grada sagrađen je potpuno po ugledu na holandske gradske četvrti.
Poslednji dan sam iskoristio za obilazak Museumsinsela. Idući ka njemu ulicom Unter den Linden opuštencija je zapaliti cigaretu u bašti Staadtbibliotheke gde se još uvek vide tragovi kuršuma iz '45.
Tu je i Humboldt Universitet i Deutsche Geschichte Museum. To je i ujedno i jedini muzej koji sam posetio jer me je stalna postavka zadržala nekoliko sati. Tu je i je i poslednji primer "nacističke" arhitekture koji danas služi kao javni WC.
Na Museumsinselu mogu se videti neverovatne građevine: Bode Museum, Neues Museum, Alte Nationalgalerie, Pergamon Museum i neverovatni Berliner Dom, luteranska katedrala koja dominira svim ostalim gradevinama.
Tu sam naišao na jednu grupu turista iz Engleske koje je vodio Free tour guide koji me je svojom pričom o padu Berlinskog zida zaokupio punih sat vremena.
Najviše mi je bilo žao što sam tek poslednje veceri otkrio marokanski restoran "Kod Rosanija" gde sam prvi put u životu probao schwarmu.

Ostale vestiArhiva