Čile nije zemlja kontrasta - Čile je zemlja ekstrema u pravom smislu te reči. U uskom pojasu juga Južne Amerike, ova najduža zemlja na svetu je istovremeno i planinska i ravničarska, i pustinjska i mediteranska. Zamislite mesto gde možete stajati u najsuvljoj pustinji na svetu - Atakami, a u podnožju snežnih vrhova Anda, pa onda okrenuti glavu i uživati u pogledu na nepreglednu obalu Pacifika i njegova ostrva.
A tu su i plodne visoravni s poljima, voćnjacima, vinogradima i pašnjacima, slana jezera i fjordovi, brojni aktivni vulkani, šume i neprohodne prašume, te snegom i ledom okovane planine.

Plaže, pustinja, planine...
Glavni grad je Santjago de Čile, dok se skupština sastaje u obližnjem Valparaisu. U Santjagu živi 40 odsto stanovništva Čilea. Ostali veći gradovi su: Valparaiso, Antofagasta, Punta Arenas, Ikike i drugi.
Pustinja Atakama na severu je bogata mineralima, naročito bakra, i nitratima. Nevelika Centralna dolina, u kojoj se nalazi Santjago, istorijski je, poljoprivredni i demografski najvažniji deo zemlje. Jug zemlje je bogat šumom i pašnjacima, ali ima i vulkana, jezera, fjordova i ostrva. Pod čileanskim suverenitetom su Uskršnje ostrvo i ostrva Sala i Gomez, najistočnija ostrva Polinezije. Deo Čilea je i ostrvo Robinzon Kruso, kao i deo teritorije Antarktika.

Od Indijanaca do komunista
Pre dolaska španskih osvajača, koji su polovinom 16. veka osnovali naselje Santiago de Chile, na području Čilea živeli su domoroci Indijanci Mapučea, koji su u 15. veku potpali pod vlast peruanskih Inka.
Nakon što je Napoleon osvojio Španiju, 1818, doseljenici su proglasili nezavisnu državu Čile, koja se sve do 1914. privredno snažno razvijala.
Levičar i marksista Salvador Aljende postao je predsednik Čilea na izborima 1970. Tokom svoje vladavine proširio je agrarnu reformu, nacionalizovao rudnike bakra i banke. Drugim merama nameravao je da poboljša položaj siromašnih u Čileu. Zbog ovih mera došao je u sukob sa bogatim slojevima društva i katoličkom crkvom. Čileanska armija, pod vođstvom generala Augusta Pinočea, 11. septembra1973, uz podršku CIA-e, izvršila je državni udar i preuzela vlast. Istog dana Salvador Aljende je ubijen ili je izvršio samoubistvo (ovo nikada nije do kraja razjašnjeno).
Pinoče je vladao kao diktator do 1990, kada se povukao sa vlasti. Period njegove vladavine ostao je zapamćen po uspešnom privrednom rastu, ekonomski liberalnoj desničarskoj politici bliskoj SAD-u, ali i po brojnim ubistvima (procenjuje se na 3.000), hapšenjima i proganjanju političkih protivnika. Čile je sada predsednička republika.
Među različitim jelima od mesa, povrća, ribe i plodova mora, koja dominiraju u južnom delu Čilea, jeste i neobično jelo od piletine, dimljenih kobasica i školjki - polo marinero, a vrlo su popularne i roštiljade - parrillads. Na roštilju ili na ražnju se najčešće spremaju govedina, ovčetina i losos, a uz meso koje se aromatizuje uljem sa začinskim biljem, uglavnom se služi krompir - papas, salata od zelja - repollo i sos od artičoka - alcachofa. Među brojnim specijalitetima od ribe i plodova mora nude supu od jegulje - caldillo de congrio, jegulju na žaru - congrio frito i račiće pržene u ulju aromatizovanom belim lukom, koji se služe s čili paprikama i svežim korijanderom - camarones al piri piri.
Kulinarska ponuda u srediŠnjem delu Čilea, gde je i glavni grad Santjago, pod snažnim je uticajem španske, meksičke i mediteranske kuhinje, pa su vrlo popularni punjeni jastučići od testa - empanadas, punjeni mlevenim mesom, lukom i suvim grožđem - empanadas de pino ili s mesom živine - empanadas de pato, kao i različita mala jela, odnosno predjela - tapas od mesa, plodova mora i povrća. Na jelovniku su i raznovrsna pečenja servirana sa sosom od pečenja i pireom od krompira - plateada, tradicionalne supe, od kukuruza - crema de choclos i plodova mora - paila marina i čileanska salata od paradajza, luka, maslinovog ulja, origana i soka limete - ensalada chilena.

Ostale vestiArhiva