Čuvena Republika na reci Arno još uvek je autentična po pitanju izgleda. U dve reči to je - povratak renesansi. I mada je Firenca mozaični miks kultura, tradicija i jezika, budući da ugošćuje puno stranaca, ipak je inficirana italijanskim šmekom.
Kao što je nekad bila magnet za umetnike, bogataše i turiste tako je i danas. Usput će hrana, piće i dobri sladoledi dočarati svakom posetiocu atmosferu grada u kom se živi do daske punim plućima. Za početak imajte na umu da je skroz pogrešno doživeti Firencu kroz imućnu porodicu Mediči, pošto su oni samo istorija koja se čita, a u sadašnjost morate sami uplivati. I zar nije dosadno stalno veličati vladare, kad se oni menjaju a grad ostaje.
Iz vremena kada je Italija bila u punom sjaju sačuvana je Katedrala Duomo (Santa Maria del Fiore), koja je stvarno nešto posebno. Ogromna kupola, zagledana u nebo, sastoji se iz 3,5 milona cigala.
Moguće je popeti se na nju i izviditi gotovo celu Firencu. Beli, zeleni i roze mermer pričaju specifičnu arhitektomsku priču. Ovaj deo grada je neobično živ, pogotovo u vreme ručka, kad restorani i parkovi vrve od turista i stanovnika.
Gradska skupština (Palazzo Vecchio) i galerija Uffizi nalaze se u blizini trga Piazza della Signoria. Tu se nalazi Neptunova fontana i kopija Mikelanđelovog Davida. Međutim, pravi David se čuva u galeriji Akademija. On često ostavlja najefektiniji utisak turistima koji pri povratka kućama pričaju o tome kako su "videli Davida" zaboravljajući na ostale stvari.
Ali on i jeste spektakl koji se doživljava u punoj vrednosti samo golim okom. Nešto postoji u njemu, neka tajna, koja ga bez sumnje izdvaja od ostalih remek dela. Nije to ni perfekcija linije ni veličina, već nešto deseto. Prosto, kao da je u pitanju neki sveti kip.
Uffizi je jedan od najstarijih muzeja u Evropi (star oko 400 godina). Tu je skoro cela riznica raskalašnih Medičija. Leonardo, Mikelanđelo, Đoto, Botičeli, ma svi su tu. A naravno da dominira Botičelijeva "Venera". Venera je devojka, muza, božanstvo ili šta već ali je često bila inspiracija ovom slikaru. Na jednoj od slika predstavlja simbol istine.
Uglavnom, ona meni liči na nekakvu šumsku vilu sa određenim uticajem u prirodi. I kad saznate da je to toliko snažna žena, njena lepota postaje sve veća, čak do mere da je se plašite. Za ovaj muzej morate imati strpljenja, jer se nakon ulaza imate penjati ogromnim stepenica a potom ići kroz još ogromnije holove. Za detaljiste je najbolje da krenu što ranije, ali uvek će propustiti nešto.
Prava atrakcija reke Arno je morst Ponte Vecchio. Za njega kažu da je postojao još u 10. veku. On vrvi od zlatara i prodavnica koje su kroz vekove menjale vlasnike i izgled. Naime, postoji mit o dve bogate zlatarske porodice koje imaju izloge jedni preko puta drugih pa su u večnoj svađi oko prestiža i klijentele (ko će pre prodati zlato kupcu). Ali naravno postoji mnogo zanimljive istorije vezane za ovih 30 dužnih metara prostora, koliko je most dugačak.
Smeštaj se može naći za, što kažu, jeftine pare. Na primer, u dvokrevetnoj hotelskoj sobi lošeg hotela možete se odsesti za tridesetak evra, dok se za hotel zadovoljavajućih normi potroši od 70 do 100 evra. Međutim, i u objektima blizu centru postoji dosta hostela gde možete proći bez dranja po ušima. Ipak, ko hoće da se oseća kraljevski Firenci, može birati u pateli dobrih hotela onaj koji ima najbolji pogled na Toskanu, Arno ili Duomu. Ja sam izabrao srednju varijantu i odseo u hotelu od 80 evra po sobi kod železničke stanice. Nisam se pokajao.
Šoping zona je od Duomo katedrale nastavljajući u pravcu ka mostu Ponte Vecchio. Načičkane su tu Valentino, D&G i svi ostali. Meni se svidela ulica Via del Corso pošto se u njoj nalazi more butika sa dosta povoljnom a opet kvalitetnom robom. Onaj ko ne bi da se zeza sa ozbiljnim, fensičnim markama neka ovde šopinguje, a ostatak para bolje nek potroši na sladolede pošto jedna kugla u velikom kornetu košta čak 10 evra (tu su ga baš preterali, iako sladža razbija od ukusa).
A sad nešto u vezi prevoza. Ovde se najlakše i najbrže vozi autobusima. Karte se kupuju na kiosku, traju 70 minuta i koštaju oko jednog evra. Može se kupiti i karta za deset vožnji koja košta više, naravno. U zavisnosti od dužine ostanka možete kupiti, takođe dnevnu i trodnevnu kartu za bus. Kada je u pitanju taksi on je prilično skup, pogotovo noćna tarifa. Ali treba memorisati njegov pozivni broj, za svaki slučaj.
Pušači treba da znaju da će im u Firenci rado naplatiti kaznu zbog strogog EU standarda. Jedina nada je da se daju u potragu za pušačkim sobama, kojih ima u pojedinim kafeima i restoranima. Čak i u hotelu treba biti oprezan pre nego što se "pripali".
Ako ćete se ponašati u skladu sa okolinom pijte pravu italijansku kafu do 11 sati, a posle toga se konzumira samo espresso. Čuvajte se sindroma zvanog "coperto". To je cena za sedenje u nekim restoranima. Na primer, dok stojite za barom ne plaćate ništa ali čim sednete u cenu će vam biti "umuvan" i coperto.
Da biste šmugnuli od najezde turista potrebno je zaći u male ulice, izdvojene od gradske vreve, gde se na elegantan način može jesti i osetiti pravi italijanski duh. Naravno, obratite pažnju na cene. Na gradskim trgovima, pak, izbegavajte centraške kafane i lokale jer su preskupi. Potražite mesto poput "Tavola calda" gde se može jeftino i brzo jesti.
Aranžmani za obilazak okoline grada koštaju od 20 do 30 evra, ali nedvosmisleno tvrdim da za tako nešto vredi dati i više. Ako možete vozite se malo rekom Arno, taj doživljaj je potpuni spekltakl budući da imate utisak vraćanja kroz vreme. Sve odiše nekom uzbudljivom istorijom. Firenca ima veliku dušu.

Ostale vestiArhiva