Dugo sam razmišljala da li je umesno da napišem nešto o mom putovanju u Đavolju varoš, pored ovoliko divnih putopisa iz inostranstva, ali sam shvatila da nije bitno gde si bio, nego kako si se proveo :)
Elem, naše društvo se svake godine okuplja prvog maja, a 2008. smo rešili da odemo negde na dva dana (okupljanje povodom godišnjice mature - svi smo otprilike ista generacija). Pošto imamo druga iz Kuršumlije, on je preporučio da se smestimo u Prolom banji i da obiđemo Đavolju varoš. Bila sam malo skeptična (mislim, banja!), ali nas je on uveravao da je OK, i mi pođosmo...
Došli smo 30.04. i smestili se - spolja banja izgleda divno, uređena, sva u cveću. Sobe su malo “tanje” što se smeštaja tiče, ali su besprekorno čiste, svaka sa TV, frižiderom, telefonom. A da, voda Prolom je u svim kupatilima, bazenima i slično. Restoran: sve čestitke, sređen, švedski sto za sva tri obroka, osoblje profesionalno, ljubazno. Bazen radi do kasno uveče, imaju i wellness centar - sauna, đakuzi, tople klupe, masaže... Uveče u restoranu muzika, narodnjaci, ali izgleda da narod to voli.

Božanstvena priroda
E sad, ujutru je bio popriličan problem probuditi mene - komira me taj čisti planinski vazduh, a i 'ne vidim šta dišem' - ali dogovor je bio da stvarno upriličimo uranak u Đavoljoj varoši.
Posle dvadesetak kilometara asfalta, dočeka nas makadam, ostaci nekog prastarog puta, užas (čitala sam u novinama da su jesenas asfaltirali i taj deo). A automobili, autobusi, motori - kolone!
Stigosmo do ulaza u lokalitet: priroda božanstvena, sa obe strane staze se nadvijaju grane drveća, hladovina i po najvećoj vrućini. Na ulazu suvenirnica, čovek naplaćuje ulaznice i prodaje džidžabodže: šolje, čaše, majice, kačkete... Nudi vodiča (pošto nas ima dvadesetak), samo moramo da sačekamo, ima ih nekoliko.
Prva stanica: ostaci saskog rudnika. Zatim Crveno vrelo: voda izbija i razliva se formirajući crvenkaste naslage.

Legende i šerpe sa muškatlama
Zatim ostaci crkve Svete Petke sa čudno iskićenim granama drveća - ljudi vezuju maramice kojima su prethodno protrljali bolno mesto i ostavljaju svoj problem u Đavoljoj varoši - još jedna od legendi vezana za ovo mesto, a postoji ih milion. Neki čak dođu i da prenoće kod ovih ostataka crkve!
Vraćamo se lagano niz stazu, pored Žutog potoka. Gužva je sve veća, narod u grupama nailazi i dobro je da smo pošli rano, jer se to pretvara kasnije niz put u reku automobila, a autobusi mile…
Vraćamo se u Prolom banju i bacamo se u bazene i bazenčiće - uživancija. U banji vri kao u kotlu, hotel pun, a i restorani i barovi, narod obilazi Đavolju varoš i svi svrate i do banje.
Posle ručka obilazimo crkvu Lazaricu u samoj banji - brvnara na temeljima crkve iz 13. veka. Opet legende: knez Lazar je ovde pričestio deo vojske na putu za Kosovo, okretali su se oko crkve i drveće se okretalo za njima. I stvarno, u porti crkve postoji šest stabala neobjašnjivo uvijenih šljiva.
Pri povratku svraćamo u Etno kuću - ima finu postavku predmeta iz seoskih domaćinstava. Pored reke drvene klupe i stolovi, konobari u narodnoj nošnji i naravno: projice, kajmak, pogača pod sačem, jagnjetina i teletina, pasulj prebranac i sitni slavski kolači! I svuda ambari, volujska kola ili kako se već to zove, crvene šerpe sa belim tufnama i muškatle u njima!
Nadam se da sam nekom dala ideju kako da na nekoliko sati vožnje dođe i doživi nešto interesantno!

Ostale vestiArhiva