Do pre desetak godina kontinentalni deo Istre bio je osuđen na tiho umiranje. Kuće i vinogradi su prodavani u bescenje, ljudi su odlazili, putevi su zamirali... A onda se dogodilo čudo! Bolje rečeno, dogodio se turizam. U potrazi za aktivnijim odmorom i nekim drugačijim sadržajima, turisti su počeli da obilaze i ona mesta do kojih ranije nisu stizali. Dolaze više puta tokom godine, borave četiri do pet dana, a ono što ih ovde najviše privlači doprinelo je da potpuno zanemare sunčanje i morsku obalu.
- Agroturizam u celoj Hrvatskoj, a posebno kod nas u Istri, doživljava pravi procvat - kaže za Kofer Tomislav Popović, direktor Turističke zajednice Istre.
Najčešći gosti seoskih imanja su Austrijanci, Nemci, Italijani i Slovenci, a s ponosom mogu reći da je sve više i turista iz Srbije. Reč je o ljudima koji uživaju u sportu i rekreaciji, biciklizmu, planinarenju i dugim šetnjama, a pre svega u vrhunskom vinu i kvalitetnoj hrani, koja se i danas spravlja po recepturi naših baka i dedova. Koliko je zanimanje za ovu vrstu turizma kod nas u porastu, možda najbolje ilustruje podatak da smo krajem prošlog veka imali oko 500 ležajeva, a danas raspolažemo sa nešto više od 7.000 kreveta.
Hoteli i apartmani, kuće za odmor, etnosela i konobe sa prenoćištem otvaraju se širom Istre, od Pazina i Motovuna (naslovna strana), pa sve do Buzeta i Buja. Uporedo s tim, sve je više i zasejanih vinograda i obnovljenih maslinjaka, vinskih podruma i seoskih domaćinstva u kojima se mogu probati istarska pršuta i pašta, sir, kačkavalj, organsko voće i povrće... Dakle, sve ono na čemu insistiraju savremeni gosti.
U Istri se pesticidi i herbicidi ni ranije nisu previše koristili, tim pre što je reč o nekada zaostalom i veoma siromašnom području. Danas još manje, jer svi insistiraju na zdravom proizvodu, lišenom svakog konzervansa i nepotrebnih aditiva - kaže Moreno Koronika, jedan od najvećih proizvođača istarske „malvazije".
Koronika je vlasnik plantaža vinograda površine dvadesetak hektara. U svojoj vinariji proizvodi autohtona vina, ponajviše „malvaziju" i crni „teran", a godišnja proizvodnja iznosi oko 140.000 boca. S ponosom ističe da svu količinu izvozi, iako retko koja boca ode daleko od kuće. Naime, njegova vina su u ponudi najekskluzivnijih hotela i restorana u samoj Istri, a puno je stranaca koji se i lično upute ka nekada zabitom selu u planinskom delu poluostrva.
Dovde stižu biciklom ili pešice, a odavde ih turističkim vozićem sa traktorskom vučom vodim kroz moje plantaže - kaže Moreno. - Zanima ih sorta, način sadnje i obrezivanja vinograda, ali ponajviše postupak kako se dolazi do vrhunskog kvaliteta vina. Degustaciju vršimo u mom vinskom podrumu, ali i ispred kuće, pod velikim maslinovim drvetom, gde se na stolu obično nađu i drugi istarski specijaliteti.
Koronika uveliko razmišlja o izgradnji apartmana za smeštaj gostiju, a to je davno pre njega već učinio Gvido Švengersbaer, vlasnik hotela „La Parenzana". Više od deset godina je ovaj uvaženi istarski ugostitelj dočekivao goste u svojoj konobi, a smeštajni deo je nastao upravo na njihov zahtev.
Hotel je od Umaga i morske obale udaljen svega desetak kilometara, ali se moji gosti retko upućuju ka moru - kaže Švengersbaer. - Najradije biciklima idu u suprotnom pravcu, ka unutrašnjosti Istre, gde ih čekaju brojne „stanice" u vidu prirodnih znamenitosti, vinskih podruma, konoba sa vrhunskim ribljim specijalitetima, ali i mogućnost da sa lokalnim vodičima krenu u potragu za tartufima.
Raj za bicikliste
Koliko se u Istri trude da ugode turistima „na dva točka", možda najbolje ilustruje podatak da je poslednjih godina izgrađeno više od 250 kilometara biciklističkih staza. Najatraktivnija ide trasom nekadašnje železničke pruge, koja je početkom prošlog veka povezivala Trst i Poreč.
„Ćira" više ovuda ne tutnji, davno su skinute i železničke šine, ali su na deonici dugoj oko 140 kilometara ostali mostovi, tuneli, prevoji i vijadukti... Idealna trasa za one koji najviše vole da jezde terenima koji su i danas teško pristupačni ljudskoj nozi.
Da bi boravak biciklistima u Istri bio što prijatniji, vlasnici hotela su preuzeli obavezu da prtljag iz jednog objekta prenose u drugi, kako bi njihovi gosti što „rasterećeniji" išli u osvajanje terena. Drugim rečima, u jednom hotelu se ujutro bude, a uveče u drugom zanoće.
U Istri su na najbolji način povezali dva jedina aduta koja imaju - poljoprivedu i turizam. Savremeni gosti sve više izbegavaju gužvu i buku, žele mir, tišinu i opuštenu atmosferu. Uživaju u nekim novim predelima, ukusima, bojama i aromi, žele da se kreću, da nešto novo vide i nauče, i da to nešto ponesu kući. Hrvati su na vreme to prepoznali, dobro se pripremili i već sada ubiru plodove svoga rada. Logično je, međutim, pitanje da li će to učiniti i naši turistički radnici. Ako smo zbog nedostatka mora dugo bili turistički autstajderi, novi trendovi nam, svakako, idu naruku. Da li ćemo događajima ići u susret ili ćemo, po navici, čekati da nam stranci ukažu na ono što imamo u izobilju, ostaje da se vidi.

Ostale vestiArhiva