Srpski turisti se ove godine, uprkos finansijskoj krizi, ne odriču letovanja, najviše putuju u Grčku, a u turističkim agencijama navode da je prodaja turističkih aranžmana na nivou prošle godine.
Građani više traže jeftinije aranžmane, dok je potražnja smanjena za dalekim, egzotičnim i skupljim destinacijama, kažu u agencijama.
Prema rezulatima ankete koje je sprovela Nacionalna asocijacija turističkih agencija (YUTA) na oko 22.000 ispitanika, 40 odsto građana Srbije letovaće ove godine u Grčkoj.
Drugo mesto dele Turska i Bugarska, za koje se opredelilo oko 19 odsto građana. Prema podacima Jute, građani Srbije retko putuju u Crnu Goru preko turističkih agencija i to čine uglavnom u privatnoj režiji, tako da je teško proceniti kolika je zainteresovanost srpskih turista za crnogorsko primorje.
Tražnja za letovanjem u Hrvatskoj nije povećana, uprkos jakoj kampanji na srpskom tržistu, a razlog su, kako navode u Juti, visoke cene u poređenju sa Grčkom, Bugarskom i Turskom.
U turističkim agencijama Kontiki i Džoli travel (Jolly) kažu da su aražmani ove godine jeftiniji u odnosu na prošlu i da su neki hotelijeri spustili cene, u zavisnosti od destinacije.
Najveći popust nude hotelijeri u Turskoj, i to i do 800 evra u hotelima sa pet zvezdica, dok su popusti za druge destinacije manji, kažu u Kontikiju. Letovanje je ove godine jeftinije i u Grčkoj, Turskoj, Egiptu, Španiji i Italiji, a u zavisnosti od destinacije popusti se kreću od 50 do 200 evra.
Za letovanje u Srbiji, uprkos ekonomskoj krizi, opredeljuje se mali broj građana.
Zvaničnici ipak tvrde da srpski turizam nije u problemu, iako je u prva četiri meseca broj turista opao za osam odsto, što je, kako navode, malo u poređenju sa drugim zemljama. Padu turistickog prometa u Srbiji najviše su doprineli domaći turisti, čiji je broj opao čak za 12 odsto, dok je broj stranih turista povećan za dva odsto.
Kako bi podstakla razvoj domaćeg turizma, Vlada Srbije je odlučila da subvencioniše turističke kredite za letovanje u Srbiji, što treba da doprinese domaćoj turističkoj privredi, očuvanju zaposlenosti, smanjenju deviznog odliva zbog putovanja u inostranstvo i povećanju priliva u budžet Srbije.
Ta mera nije, međutim, naišla na veliku zainteresovanost građana i do juna je odobreno svega šest subvencionisanih turističkih kredita u iznosu od ukupno 2.619 evra.
Plan za spas srpskog turizma ipak je okrenut ka domaćim gostima i turistima iz regiona, kraćim putovanjima, izletima i češćim boravcima.
Iako svi turistički centri u svetu pokušavaju da u vreme krize turiste privuku popustima i nižim cenama turističkih usluga, Srbija ne planira da se odluči na takav korak.
Razlog je, kako navode nadležni, što će kasnije biti teško vratiti cene na prethodni nivo, a turiste treba privlačiti uvođenjem dodatnih usluga koje bi bile uključne u trenutnu cenu.
Predstavnik turističke agencije "Magelan" Branka Marčeta kaže da se građani Srbije retko opredeljuju za letovanje u zemlji, zbog visokih cena turističkih usluga.
Prema njenim rečima, u Srbiji su hoteli skuplji nego u zemljama u okruženju, a usluga i kvalitet su lošiji. Ipak, neki hoteli u Srbiji, koji su cenu prilagodili ekonomskoj krizi i tržišnim uslovima, beleže porast poseta.
Očekivanja Srbije su da će ove godine turisticki promet biti na nivou prošlogodisnjeg, kada je Srbiju posetilo 2,2 miliona gostiju, i kada je devizni priliv od turizma iznosio 944,2 miliona dolara.

Ostale vestiArhiva