Bukurešt je prekrasan, velik i monumentalan grad, koji bi, da ima novca kao ostali veliki gradovi, bio posle Pariza najlepši evropski grad. Bez obzira što već aerodromska zgrada ostavlja utisak da ste došli u veliki evropski grad, i dalje sam očekivala da se iza ugla ukaže komunističko sivilo. Bukurešt je veličanstven grad parkova, velikih avenija i lepe arhitekture koju su mahom izgradili francuske i italijanske arhitekte. Čak ima i svoju Trijumfalnu kapiju, nešto manju nego što je ona u Parizu, ali podjednako lepu. Dok sam se vozila prema hotelu nisam mogla da sakrijem oduševljenje zgradama pored kojih smo prolazili. U kom god smeru pogledate sve ima smisla. Nijedna građevina ne štrči i estetski ne smeta, a interpolacije su tako napravljene da se savršeno uklapaju u okolinu.Evo primera: na ostacima zgrade bivše tajne obaveštajne službe Securitatea, razrušene u revolucionarnom prevratu 1989. kada je svrgnut Nicolae Ceausescu, izgrađena je moderna građevina od tamnozelenog stakla i to jednostavno odgovara, ne bode oči. Ono što bode oči su prljave ulice i automobili. Navodno, na ulicama nema dovoljno odvoda za vodu pa grad nije lako oprati. A šta je s automobilima?
Grad je prepun hotela, butika svetskih modnih marki i raznih lanaca američke brze hrane. U gradu ima 69 hotela, od čega 12 sa pet zvezdica.
I dok sam se vozeći prema hotelu divila gradu, nisam ni slutila šta me iza ugla čeka. Palata parlamenta. Kad sam je ugledala ostala sam bez daha. Dakle, to veličanstveno zdanje ne možete ni da zamislite koliko je veliko, a ja vam ga rečima ne mogu ni opisati. Palata parlamenta je posle Pentagona druga najveća zgrada na svetu! Navodno ima 1.100 soba, a koliko je velika iznad zemlje, toliko isto je velika i ispod. Ceausescu je dozvolio da se sravni sa zemljom ceo jedan istorijski kvart kuća i verskih zdanja, da bi na tom mestu 1983. počela izgradnja Palate. Navodno je na njoj radilo 700 arhitekata, a gradila se 24 sata na dan u tri smene. Ispod zgrade se nalazio bunker koji je bio tako opskrbljen da je cela porodica Ceausescu mogla u njemu da živi 100 godina. Da ti mozak stane. Napokon sam došla do hotela i još jednom ostala bez daha. JW Marriott Bucharest Grand hotel je jedan od najlepših hotela koje sam do sada videla. Prekrasan, velik, raskošan, s ogromnim sobama. U njemu se osećate, onako, baš gospodski. Hotel ima nekoliko restorana raznih kuhinja i mali šoping mol sa luksuznim brendovima - Louis Vuitton, Bang & Olufsen, zlatare, prodavnice krzna ... Prekrasno. Kao što sam već rekla, Ceausescu je sravnio sa zemljom istorijski deo grada, tako da što se tiče dalje istorije nema bogzna šta da se vidi. Ono što je meni bilo posebno zanimljivo jeste da je Bukurešt utemeljio Vlad Dracula, koji je rođen u mestu Trgovište, istom tom u kojem je Ceausescu pogubljen!
Na Trgu Revolucije videla sam balkon zgrade CK KPR s kojeg se Ceausescu poslednji put obratio narodu i u neverici gledao svoju ženu kad je video reakciju naroda. S krova te zgrade su u belom helikopteru pobegli iz grada. Vodič mi je ispričao kako je posle toga došlo do pucnjave između naroda i pripadnika tajne policije, čija je zgrada odmah tu. Kako je naroda bilo puno više, policija se dala u beg, ali - pod zemlju! Kaže mi da su svi bili šokirani jer su ovi nestajali u zemlji. Ono što ljudi nisu znali bilo je da pod Bukureštom postoje tuneli koji datiraju još iz doba Turaka, i da se kroz njih na konju može izaći i do 50 kilometara izvan grada! Sama Palata je iznutra, baš kao i spolja, totalno van pameti. Unutra je kompletno urađena u mermeru, a tavanica je ukrašena zlatom. Za pola sata, koliko traje razgledanje u pratnji njihovog vodiča, možete da vidite oko dva odsto zgrade! Tačnije, uspela sam da vidim dva hodnika, jedno stepenište i 3 sobe. Unutra je sve predimenzionirano. Nijedan hodnik nije kraći od 150 metara, a tolike su otprilike i sobe. U najlepšoj od te tri koje sam videla danas se održavaju koncerti, a u stvari je bila namenjena za potpisivanje međunarodnih ugovora. S prozora te pregoleme sobe je pogled na možda najlepši bulevar koji sam u životu videla, bulevar Unirii. Dugačak je do horizonta, a po sredini su fontane s vodoskocima. Veličanstven prizor.
Razgledavanje smo završili u restoranu Jaristea, gde sam se osećala kao da sam negde početkom prošlog veka došla nekome u goste. Naime, restoran je uređen kao nečija soba za primanje, na zidovima vise stare slike, oko vas su stari kredenci, sve je puno cveća, a vaš pribor za jelo od srebra stoji na malim, preslatkim, srebrnim postoljima. Dok vam poslužuju hranu, lagano se priguše svetla i konobari izlaze noseći u jednoj ruci baklju, a u drugoj delicije u postoljima na tri sprata.Hrana je jako fina. Iako su bazično glavni sastojci isti kao kod nas, poput sira, povrća, mesa, sve ima nekako drugačiji ukus. Večera traje nekoliko sati, jer u međuvremenu imate program. Prvo pijanista lagano svira, onda ide red opere, pa red baleta, a na kraju red narodnih pesama i plesova. Sve u svemu vrlo lep i zabavan restoran koji bih svima preporučila.
Da rezimiram. Bukurešt je jedan od najlepših gradova koje sam videla i koji me je naučio da odbacim sve predrasude o bilo čemu. Od sada idem na putovanja otvorenog srca. Bukurešt, obožavam te.

Ostale vestiArhiva