Srbija ne samo da je dobro pozicionirana nego i u marketingškom smislu ima važnu komparativnu prednost, a to je pristupačnost. Do Srbije se lako može doći iz Evrope. Evropljani vole da putuju, imaju navike da uče, umeju da uživaju u hrani i prirodnim lepotama, i za njih je interesantno da dođu u Srbiju, što mi možemo da ostvarimo. Ovako je, obraćajući se studentima nekoliko fakulteta u okviru promocije Programa Ujedinjenih nacija za mlade volontere u turizmu, govorio Goran Petković, državni sekretar za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Pored pristupačnosti, istakao je da imamo i neke druge strateške prednosti, pre svega geografski dobro lociran Beograd koji se sam od sebe pozicionirao i kao glavni turistički, administrativni i sportski centar. Beograđani i ostali stanovnici Srbije su gostoprimljivi, vole i prave zabave zbog sebe što je odlična stvar, jer se tako stvara atmosfera kojoj se drugi lako priključe.
Deo te atmosfere su manifestacije, a Petković se prisetio da je dolazeći u državnu administraciju (pre dve godine), u kalendaru turističke organizacije u to vreme bilo 550 registrovanih manifestacija. Želja mu je u prvi mah bila da se to „pročisti” i broj značajno smanji, ali je ubrzo uvideo da je njegov tipičan akademski pogled na turizam, bio odvojen od stvarnosti.
Saseći manifestacije značilo bi saseći značajan deo ambijenta koji Srbija može da ponudi, kazao je Petković i povezao to sa emocijama, odnosno nematerijalnom efektu, uživanju i iskustvu koje posetilac ili turista ponese sa neke destinacije.
Slikovito objašnjenje usledilo je na primeru Guče iz koje se ljudi vraćaju opijeni, ne pićem, nego atmosferom koja ih je tamo zahvatila. Tu vrstu opijenosti oni nose sa sobom, prenose drugima i to je ona ključna strateška prednost koju ima srpski turizam.
Od nabrajanja svih prednosti Srbije, Petković je odustao jer je moglo da potraje, ali se osvrnuo na neke od nedostataka, a realno ima ih mnogo.
– Mi jesmo gostoprimljivi, ali ponekad nismo dovoljno servisno orijentisani. Volimo da ugostimo, ali ne volimo da uslužimo. A gosta morate da uslužite. Vrlo rado bismo nekog dočekali, spakovali mu teglu slatkog i ne bismo to naplatili, ali ako treba u ponoć da se probudimo, potrčimo do gosta, onda gunđamo i to nam ponekad ne prija. Moramo ovoj našoj gostoprimljivosti da dodamo profesionalizam, ali tako da taj profesionalizam ne ubije gostoprimljivost. Naprotiv, da mu bude dodatak i to je zadatak mladog sveta da kroz školovanje i sticanje profesionalnih znanja i navika, pomognu da srpski turizam sutra bude vodeća lokomotiva razvoja mnogih nerazvijenih regiona u Srbiji, reči su sekretara za turizam.
Vrlo značajan zadatak nekih novih generacija pre svega animiranje domaćeg, lokalnog tržišta, jer, kako smo čuli Srbi su zaboravili da putuju po sopstvenoj zemlji. Još ponekad odemo u Egipat ili u Tursku, ali po Srbiji smo zaboravili da putujemo i većina nikad nije bila u Resavskoj, Zlotskoj, Rajkovoj ili Stpića pećini, po našim manistarima...
Na značajan pad u domaćem turizmu u ovoj godini uticala je svetska finansijska kriza i borba preduzeća da prežive, dok se s druge starne dolazak strana povećao.
– Interesantna je stvar da je strani turizam u Srbiji u prvih pet meseci bio pozitivan, kao da smo mi neka vrsta „kriznih profitera”. Sva otkazana putovanja na daljinu slila su se u region i deo tih putovanja smo mi pokupili. Jedanaest posto više noćenja smo imali u prvih osam meseci što nam samo govori da ćemo naredne godine ako setska privreda i turizam budu krenuli putem oporavka imati ozbiljniji zadatak da to održimo, jer će opet Slovenci, Mađari, Rumuni i oni koji su počeli da dolaze u Srbiju ove godine, otići u Tursku, Grčku ili Španiju, a mi ćemo morati da nađemo drugi marketingški način kako da neke druge goste ovde dovedemo, istakao je Petković.
U tom pravcu Srbija se pored redovnih aktivnosti i učešća na velikim sajmovima u Londonu, Milanu ili Madridu, jako veliki značaj stavila na marketing u regionu i to se na na dobar način vraća. Krenulo se u marketingški pohod zemlje suseda, primera radi na Mađarsku, gde je u Temišvaru rađena promocija turizma na rumunskom jeziku. Trubači su išli u Ljubljanu, jer se osetio pad dolaska slovenačkih turista u predhodnoj godini...

Ostale vestiArhiva