Ako bi se za neki grad moglo reći da je jedinstven i neponovljiv, onda je to Delhi! Čudesan, prostran, neukrotiv, ispisivan vekovima i namirisan tajnom, Delhi je grad suprotnosti, istovremeno hirovito bogat i dramatično siromašan, nedokučiv i blizak, opasan i umiljat. Dobronamernom gostu, spremnom da prihvati toliku različitost, otvoriće dušu. Za površnog posmatrača, zbunjenog njegovim suprotnostima i običajima, ostaće večita tajna. Ekonomski, poslovni i kulturni centar severne Indije, smestio se na obali reke Juma (ili Jamuna), na prelazu iz doline Inda u dolinu Ganga. Na zapadnoj obali reke leži zagađeni Stari deo gde su mogulski i muslimanski vladari sagradili nekoliko arhitektonskih čuda, poput Masdžid džamije i Crvene tvrđave. Dalje, ka jugu, je Novi Delhi, grad neslućenog prostranstva, oslonjen na široke bulevare uokvirene gustim drvoredima. U modernom delu grada, koji blista u betonu i čeliku, smeštene su ambasade, predstavništva najvećih svetskih kompanija, rezidencije i vile bogatih Indusa. Za moderni Delhi kažu da je uspomena Britanaca. Ima u toj odrednici dosta istine, ali i čemera, jer koliko god je svojom energijom, znanjem i moći britanska imperija pokrenula usnulu i pokorenu Indiju, utisnula je i pečat savremenosti, nekada tako nespojiv s tradicijom i drevnim običajima ove zemlje i njenih ljudi. Legenda govori da je Delhi zapravo Indraprašta iz epa o Mahabharati, što istoričare vraća na 5.000. godinu pre nove ere. Prestonica delhijskog sultanata i još šest carstava ima oko 60 hiljada sačuvanih spomenika, a Shahjahanabad, stari deo grada, sa misterioznim iskopinama iz 11. veka, vekovna je inspiracija putopisaca i istraživača. Humajunova grobnica koju je žena indijskog mogula podigla svom preminulom mužu, ukras je Delhija. Tvrđava zidana od kamena neobične crvene boje simbol je bračne privrženosti koju potencira i religija, ali i savremeni život. U mnoštvu indijskih rituala, neponovljivih i jedinstvenih, venčanje je svetkovina koja supružnicima trasira ovozemaljski i nebeski put. Zato se ljubav, kao mera života, u Indiji vekovima veliča i slavi. Zbog neponovljive lepote UNESKO je pod svoju zaštitu stavio većinu indijskih spomenika kulture, između ostalih mamutski minaret Kutub minar. U 12. veku, kada je napravljen, ovaj 72 metra visok kompleks bio je najviša građevina na svetu. Na veličanstvenom stubu nalaze se stihovi iz Kurana, što simbolizuje period islamske vladavine. U središtu je sačuvan Gvozdeni stub, sedam metara visok, podignut 400. godina p.n.e., za koji se vezuje verovanje da će onome ko uspe da ga obuhvati okrenut leđima biti ispunjena svaka želja. Delhi je od svog postanka imao strateški položaj, a zbog trgovačkih puteva koji su se sa severozapada prostirali do doline Ganga, naglo je rastao. Ekonomski prosperitet donosio mu je i nevolje, pa su ga i carevi i vojske pustošili i razarali. Ovo je jedini grad u svetu koji je 11 puta razaran. Posle najezde Persijanaca, 1739, bio je gotovo uništen.
U sastav Britanske Indije Delhi je dospeo 1857, ali je tek 1947. postao glavni grad. Savremeni izgled Delhiju dali su britanski kolonizatori koji su 1912. godine grad zidali po evropskim urbanističkim pravilima. Grad izbija na reku, simbol života. Zbog čestih monsunskih kiša koje Indiji daruju, ali često i uzimaju život, voda u Indiji ima posebnu simboliku. U reci se krste, na njenim obalama žive, u njoj se kupaju i po njoj posipaju pepeo. Zbog teške klime koja je usud i indijska sudbina, s prvim kapima kiše ljudi ulaze u Jumu da se okupaju i zahvale svom božanstvu. U ritualnom kupanju spiraju se gresi, a posebno je svečano tokom festivala Maha Kumb Mela, kada se masovno ulazi u svetu reku po kojoj je posuto cveće. Simboli su odavno utkani u najdublje sfere života u Indiji.
Niko precizno ne može da kaže koliko je bogova kojima se ovaj drevni narod moli. Hinduizam je čvrsto isprepletan sa istorijom Indije, tako da neki smatraju da je on savez kultova i običaja, kolaž ideja i duhovnih težnji. On obuhvata mnogo različitih verovanja u kojima se prožimaju i mešaju brojne indijske kulture. Hram Lotos je simbol religiozne tolerancije i primer moderne indijske arhitekture. Najveća je Masdžid džamija, ali većina hinduista posećuje Birla Mandir, hram posvećen boginji bogatstva. Hinduisti veruju u seobu duša i u reinkarnaciju, zbog čega je razumljiv mir i tolerancija sirotinje na ogromno bogatstvo maharadža koje im se odvija pred očima.
Šetnja delhijskim bazarom Chandni Chaukom, u kojem su četiri veka stari dućani, neponovljiv je doživljaj. U energiji koja pršti od povika, glasova, reči, poziva prodavaca, prodaju se i kupuju začini, antikviteti, sariji, suveniri, nakit od poludragog kamenja, slonovače, zlata i srebra. Cene su simboličan poziv na cenkanje.
Nigde kao u Indiji ne može se okusiti toliko raznolikog voća i povrća. Većina neobičnih vrsta, posebnog ukusa i boja, uspeva jedino na ovom prostranstvu. Indijci su dobri kuvari i trude se da u tom daru gosti uživaju. U luksuznijim hotelima zadovoljstvo je posmatrati nepreglednu aranžiranu "kaskadu" neobičnih ukusnih kreacija. Iz religijskih razloga govedina i svinjetina se ne jedu. Hrana je prilično začinjena, teška, a specijalitet je piletina pržena u dubokom zemljanom loncu i servirana uz tanke hlepčiće koje virtuozni majstori mese u vazduhu, pridržavajući testo koje se vrti samo jednim prstom.Put od Delhija do Agre dugačak je oko 200 kilometara, a zbog velike gužve prelazi se za oko pet časova. Ali svaki napor je neuporediv sa utiskom koji, kada se otvore široke kapije, ostavlja ovaj jedinstveni hram ljubavi! Sazdan je od belog mermera koji se u suton preliva u najlepše nijanse crvene, žute ili roze boje.
Palatu, jedno od svetskih čuda, podigao je maharadža Šah Jahan svojoj ženi, persijskoj princezi Mumtaz Mahal. Kraljica je umrla na porođaju rađajući njihovo četrnaesto dete, ne sačekavši da uživa u njenoj lepoti. Neposredno pred smrt Mumtaz je zamolila Šaha da joj sagradi palatu kakvu svet do tada nije video. Palatu za čiju se gradnju vezuje šahov bol, 22 godine zidalo je 20 hiljada ljudi. Završena je 1648. Simetrična je, a u osnovi je osmougao. Građevina je postavljena na ogromnom platou čije su stranice oko 60 metara. U dve centralne odaje neobičnog oblika su dva sarkofaga, obložena draguljima, jedan za kralja, drugi za kraljicu. Tu su i njihovi posmrtni ostaci. Zidovi su ukrašeni kaligrafskim šarama, sa umetnutim poludragim kamenjem. Četiri minareta se uzdižu iznad četiri ugla, koji se nenamerno naginju ka spoljašnosti palate. Tadž Mahal nalazi se južno od gradskih zidina Agre, u kojem je Babur, osnivač mogulske dinastije, prvi izgradio rajske vrtove uz zapadni deo reke Jamune. U vreme kada je šah Jahan došao u Agru, ona je bila centar trgovačke i ekonomske moći. Građevina leži na širokoj, masivnoj crvenoj platformi od peščara koji prizvodi neobjašnjiv plutajući efekat. Ispred su bazeni i bašte sa fontanama i vodoskocima koji dodatno krase hram.
Spomenik maharadžinoj ljubavi smatra se najlepšim iz doba mogula, muslimanskih vladara Indije. Ulice su slika mnogoljudnog grada. Stranca, koji prvi put dodirne delhijsko tlo, uplašiće i zapanjiti haotičan saobraćaj. Uz nezaobilazan zvuk truba (Indijci obožavaju njen zvuk) ulicama, bez ikakvog reda, prolaze automobili, stari krpljeni autobusi iz kojih izviruju nasmejana lica. Najčešće prevozno sredstvo je auto - rikša. Metro, najsavremeniji i najskuplji u svetu, proradio je tek pre četiri godine, ali Indijci još nerado ulaze u podzemne stanice. Oni vole ulice po kojima svakodnevno prolazi oko pet miliona vozila. U gotovo intimnom obraćanju vozači pozdravljaju jedni druge, mašu, dobacuju, nude voće, prodaju tkanine, ugovaraju poslove, poklanjaju voće i zastanu da pomaze kravu koja lenjo gospodari drumom.

Ostale vestiArhiva