Atlantida … komadić strmoglave stene izronio iz blistavog egejskog plavetnila obavijen čipkom od belih kuća Firostefanija, Imeroviglija i Ije, ispran do savršenstva vetrovima, suncem i talasima – ostrvo od čije nemerljive lepote zaboli u grudima od koga se ostaje bez daha pred lepotom crnih, kilometrima dugih plaža Kamarija i Perise, okupanih skoro neprekidnim talasima koji su svaki oblutak zaoblili do perfekcije od koga se zatreperi zbog pogleda sa vrha stene na ambis luke Atinios, do koje vode četiri strmoglave serpentine nekoliko stotina metara niže ostrvo zbog koga se otme uzdah pred lepotom Fire, glavnog grada ostrva, cijim ulicicama teku reke ljudi, čuju se svi jezici sveta, blista najfiniji nakit iz izloga, mirišu najlepši kolači i najbolje vino na svetu ostrvo zbog koga prestane na sekund disanje pri pogledu na Kalderu – cetristo metara visoku liticu ispod koje se plavi sto pedeset metara duboki zaliv,
staza uzdaha od Fire vijuga do Firostefanija, sledećeg u nizu gradića sačinjenih od belog i plavog, od kupola i kapija, od prozora okićenih crvenim muškatlama i čipkanim zavesama koje lelujaju na vetru…sledi Imerovigli, lavirint u kome razgranata stepeništa krivudaju do ušuškanih, od pogleda zaklonjenih terasa i apartmana i evo Ije, početka i kraja sveta, sa pogledom na zalazak sunca, na celo ostrvo i vulkan Nea Kameni… grad iznad koga je nebo plavo i ljubičasto, purpurno, sivo i modro, i nikad isto;
i jos jedan uzdah nad lepotom sunca koje tone u plavi beskraj.

Ostale vestiArhiva