BUDVA - Šifra “golf”. Na crnogorskom primorju ova investitorska “dosetka” upalila je do sada najmanje deset puta.
Kada se sagledaju tenderi koje su dobili razni investitori s namerom da grade golf terene, ili su ih najavili, Crna Gora bi trebalo da bude išpartana golf terenima. Od deset najavljenih golf terena - do sada nije izgrađen nijedan.
Zbog čega su se investitori odlučili za ovaj vid ulaganja, nije u potpunosti jasno. Ekonomski analitičari smatraju da su delom bili u zabludi. Budući da u svetu kvadratni metar zakupa zemlje za golf teren košta dva američka dolara, može biti da su imali pogrešnu informaciju da će isti, ili bar sličan zakon o povlastici na zemlju važiti i u Crnoj Gori.
Drugi smatraju da im paravan “golf teren” omogućava da lakše dobiju neophodnu dokumentaciju za gradnju stambenih kvadrata na kojima će, kada ih prodaju, zaraditi i do deset puta više nego što su uložili.
U promovisanje škotskog sporta koji je osvojio Ameriku, Australiju i zapadnu Evropu, a na Balkanu nema tradiciju, uključila se i država, koja od svih sportova sa loptom, među kojima ima i svetske šampione, najviše forsira onaj koji ne postoji. Master planom razvoja turizma do 2020. godine obuhvaćen je i golf.
U Podgorici je lane održana i prezentacija “Golf - efekti na životnu sredinu i turizam u Crnoj Gori”, na kojoj je ministar uređenja prostora i životne sredine Branimir Gvozdenović rekao da Crna Gora planira izgradnju 10 golf terena, “jer je utvrđeno da golf privlači goste i jača međunarodni ugled”. Ministar Gvozdenović je tada obećao i edukaciju domaćeg stanovništva kako bi moglo da praktikuje ovaj sport.
Prema najavama nadležnih, budući golf tereni trebalo bi da budu izgrađeni na sledećim lokacijama: Sutorina - Herceg Novi, Buljarica, Kavač - Kotor, Budva - Spas, Crmnica - Bar, Visoko Polje - Danilovgrad, Velika plaža - Ulcinj, Porto Montenegro - Tivat i Bjelasica i Komovi.
Svi pomenuti tereni i dalje su ledine ili makija. Primera radi, na brdu Spas iznad Budve, počasni konzul Belgije Žan-Lik Dumotrije treću godinu zaredom obećava izgradnju golf terena na zemljištu koje je zakupio od opštine i, delom, od privatnih vlasnika.
Opština nije obezbedila svu potrebnu dokumentaciju, ali ni posle toga nikome još nije jasno kako će se golf tereni napraviti na prilično strmom brdu. Dumotrije objašnjava da će to biti ekstremni golf, a teren će zapravo biti terase ukopane u brdo.
Osnovni priručnici kazuju da je za izgradnju golf terena potrebno da teren ima najmanje 18 rupa na prostoru od 80 do 150 hektara, blagu talasastu konfiguraciju, prisustvo vode (ne morske), električnu mrežu, dobro drenirano zemljište, visoku vegetaciju u manjem obimu...
Nijedan teren na primorju nema ove preduslove, a ponajmanje mogućnost da na 150 hektara uspeva trava. Održavanje trave u sušnom području i kamenjaru bilo bi, kažu znalci, Sizifov posao.
Dok investitori ne ostvare planove, jedini golf teren koji je ikada postojao u Crnoj Gori ostaje onaj na Cetinju, koji je 1906. godine otvoren pod pokroviteljstvom kneginje Milice, supruge prestolonaslednika Danila, koja je prva udarila lopticu.

SKUPE ČLANARINA I OPREMA
OSIM što nema golf terena, u Crnoj Gori ne postoji nijedna prodavnica golf opreme. Osnovna oprema, najjeftinija, košta oko 400 evra, a podrazumeva golf torbu i 14 palica.
Najjeftinija članarina u golf klubovima je od hiljadu do dve hiljade evra, a svaki član mora da poseduje zelenu kartu koja je dokaz da vlasnik poznaje osnovna pravila tehnike i etike ovog sporta.

KORIST
ZASAD jedinu korist od priče o golfu imaju vlasnici koji prodaju svoje nekretnine po višim cenama, navodeći da su u susedstvu budućih golf terena.

Ostale vestiArhiva