Prepuna velika sala beogradske opštine Stari grad! Ko je slučajno zavirio, ne bi ni pomislio da se održava iizborna skupština jednog malog turističkog društva . Prisutni su svi slojevi društva, ne samo siromašniji koji bi za skroman novac da putuju, već i oni koji uživaju da otkriju nepoznate krajeve, po principu – prepešači svoju zemlju da bi je više voleo. Masovnost „delegata” koji vole da putuju (o svom trošku), očigledno je simbol široko rasprostranjene potrebe za putovanjem s malo para, ali „pune duše”.

Najvećim turističkim društvom se smatra Pobeda, koja na spisku ima 3.000 članova. Između ostalog, oni putuju i zaboravljenim prevoznim sredstvom – vozom srpskih železnica. Do podno Kosmaja, stanica Vlaško Polje, povratna karta sa Glavne železničke stanice je skromnih 230 dinara. Grupa od 54 ljubitelja pešačenja, krenula je kroz selo Amerić, pa su s uživanjem sišli s asfalta i starim karavanskim, zemljanim putem nabasali na ruševine manastira Kastaljan, odatle se popeli na kosmajski vrh Beli kamen, sa kog se vidi cela Šumadija i na istoku Homoljske planine. U restoranu Piknik su ručali i peške se vratili do voza koji je bio prazan i, gle čuda, zagrejan. Prepešačili su zdrava 23 kilometra. A nekad uz zdravo, bude i veselo, kad im se priključe prijatelji planinara, tamburaši iz sela Vrdnika, s Fruške Gore. S njima peva vodič Rajko Stojković.

Sličnu kombinaciju pešačenja i obilazaka istorijskih spomenika, smešta u jedan izletnički dan i planinarsko društvo Železničar. Za 800 dinara, obećava se lep provod. Obilazak Smederevske tvrđave, zatim, preko Dunava u Deliblatsku peščaru, gde se za 150 minuta prepešači 10 kilometara na ravnom terenu i po čvrstoj podlozi - uz pomoć štapova, koji pešačenju daju i fensi tonove. Izlet se nastavlja u Vršcu. Uspon do Vršačke kule, ručak na vidikovcu i večernji povratak za Beograd.

Čini se da je naporniji od uspona na Komove, put u Svetu Goru, pod vođstvom agilnog Davida Kovačevića, iz „Planinarsko skijaškog društva Avala”. Dobro utrenirani, telesno i duhovno, muškarci kreću mini-busom do grčke luke Uranopolis. Ukrcavanje u trajekt, pešačenje do Hilandara i obilasci konaka i crkava Svetinje, zaslužiće samo kratak odmor – do dva sata ujutru , kada počinje jutrenje, koje se produžava u liturgiju – sve do ručka u sedam ujutru. Posle makarona sa belim lukom i čaše crnog vina, kreće se do još dva svetogorska manastira sa istim noćnim programom. Pet dana staju 190 evra i nekoliko kilograma manje.

Društvo Avala je, uz „Rtanj“, jedno od retkih izletničkih organizacija koje imaju svoje nekretnine. To su: na Avali „Čarapićev brest“, koji ima 75 ležajeva i „Mala kuća“, sa 16 ležajeva, kao i 22 kreveta na Kopaoniku u planinarskom odmaralištu.

U inostranstvo, Budimpeštu i Beč, vodi i turističko društvo „Zemun”. Mirjana Nikolić, sekretar Društva, ističe dobro poznati zemunski lokal patriotizam, u mlađim generacijama znan i kao „munze konza“, pa joj je posebno drago, što članarinu od 1.000 dinara plaćaju i po tri generacije u jednoj (zemunskoj) familiji.

Poželjan duh u ovim turističkim društvima je porodičan. U „Izletniku”, na primer, brinu o svojim članovima, na primer, i tako što im obezbede besplatne lekarske preglede i pravne savete. Tako da je krajnji cilj u funkcionisanju ovih malih, neprofitnih društava, da se putovanja nastave prijateljstvima.

Neka od ovih društava bave se u suštini istraživačkim turizmom!

Mnoga su utrla put do brojnih sada već „utabanih“ destinacija. Prvi su u Srbiji otvorili vrata dvoraca Vojvodine za posetioce, danas je to mnogim agencijama u redovnoj ponudi. Trasirali su „puteve vina” „Foto safarije, otkrivali zaboravljena lovišta gde su se džipovima probijali šumskim stazama i bogazama, da bi došli do sveta jelena, košuta, divljih svinja...

Svašta na tim izletima, neobično, može da se vidi, kao na primer - u selu Lipnica, na ulazu u botanički vrt, gavran dočekuje goste celom rečenicom koja počinje sa „Idi …

Ostale vestiArhiva