Bio je pionir kada je kampovao u Jajcu početkom osamdesetih prošlog veka, sa šatorom na leđima prošlog leta stigao je do Korzike. Iako nema puno godina, Vladimir Đumić je jedan od naših najiskusnijih kampera i najboljih poznavalaca ovog vida turizma kod nas i u svetu.

Danas kao predsednik Kamping asocijacije Srbije (KAS) zalaže se da se kampovanje vrati na onaj nivo koje je imalo u drugoj polovini dvadesetog veka.

Srbija se ne može pohvaliti velikim brojem kampova, ima ih svega 17, više nego pre tri-četiri godine, ali znatno manje od, recimo, Hrvatske koja ima 400 kampova, ili Slovenije sa 100. U Evropi je kultura kampovanja vrlo rasprostranjena, samo u Francuskoj ima 11.000 kampova, a u Zapadnoj Evropi 25.000. U Evropskoj uniji godišnje se od ovog vida turizma obrne 13 milijardi evra, što je skoro četvrtina ukupnog turističkog prometa. Još jedan podatak vredan pažnje, u sektoru kampovanja ima 11 miliona ležajeva, dva miliona više nego u hotelima. Statističari su izračunali da svaki Danac provede tri dana godišnje u kampu, što dosta govori o navikama Evropljana.

–U Evropskoj uniji kampovanje je industrija, ali mi bismo voleli da kod nas to postane mali porodični biznis. U Rovinju ili Poreču u kampovima boravi oko 10.000 duša, a nivo je kao u hotelu sa pet zvezdica, da ne govorimo kako je u Francuskoj, Italiji, Turskoj... U Srbiji to nije izvodljivo. Kod nas kampovanje može da postane deo banjskog ili seoskog turizma, mi treba da razvijamo ono što imamo, lepu prirodu i dobar domaćinski duh. Uz neki vojvođanski salaš ili šumadijsku etno-kuću može da se pridoda i parcela od dvadesetak ari za šatore, kamp kuće i sojenice. Tako bismo privukli još jednu grupu turista koji bi kupovali od seljaka sir i kajmak, išli na pešačke ture, pecali pored reke, vozili bicikl, jahali –ističe Vladimir Đumić.

Ukoliko bi se neko iz Nemačke ili Holandije zaputio kamp prikolicom u Vrnjačku ili Prolom banju imao bi velikih problema gde da se smesti. Interesovanja svakako ima, nedavno su, priča nam sagovornik, nemačke diplomate poslale svoju decu iz Beograda u etno-selo kod Aleksandrovca da se oprobaju u raznim poslovima u domaćinstvu. I brojni turistički sajtovi prognoziraju da će u narednim sezonama „priroda” biti najtraženija.

Ukidanje viza dodatni motiv
Za srpsku klijentelu ukidanje evropskih viza dodatni je motiv za putovanja, ali naši studenti i tinejdžeri pre će se put Mediterana ili Zapadne Evrope otisnuti sa rancem na leđima nego u autokućama (kamperima) koje koštaju i do pedeset, šezdeset hiljada evra. Dodatni trošak je i osiguranje, struja, takse po osobi, a dnevno prostor za kamp-prikolicu plaća se i do 40 evra.

Međutim, to ipak ne mora da bude nepremostiva prepreka, na Internetu se može naći mapa evropskih kampova ako se na Guglu ukuca http://www.eurocampings.co.uk/en/europe/. Reč je o belgijskom turoperatoru, koji nudi 12.000 kampova na Starom kontinentu, od kojih su mnogi i za one sa plićim džepom.

– U Evropi ima ukupno tridesetak hiljada kampova, najviše u oblasti Mediterana, ali i u velikim gradovima. Lično znam da u Rimu postoji čitav niz gradskih turističkih kampova koji su pogodni i za studente, i za porodice, tako da sa šatorom u automobilu naši sugrađani mogu da obiđu pola Evrope za jednu sezonu – naglašava Đumić.

Naš glavni grad ima samo jedan kamp, na Batajničkom drumu, osam kilometara od centra Zemuna, na samoj obali Dunava. Kategorisan je i opremljen sanitarnim blokom sa tuševima, upotrebom roštilja, odgovarajućim brojem priključaka za struju, ima kafe bar i oko 100 mesta za kamp prikolice i šatore, sedam bungalova kao i šest komforno opremljenih soba.

–Sezona je nedavno počela. Već imamo dogovorene kamping ture iz celog sveta, najviše ima Holanđana, Nemaca, Francuza, Engleza i Poljaka. Kamp je interesantan i za Beograđane jer ima idealne uslove za odmor – kaže menadžerka kampa Zorica Jolović. Krajem maja u kamp „Dunav ” dolazi prvi organizovani karavani Holanđana. Tokom ove godine, prvi put u istoriji kampinga u našoj zemlji, kampove će popunjavati karavani poznatih svetskih turoperatora i velikih kamping klubova, koji će proputovati kroz Srbiju.

Bez struje i krova
Jedna od naših prednosti su simbolične cene, za šatore treba izdvojiti 200-300 dinara dnevno, a cene su niske i za kamp-prikolice. Upravo to je i preporuka Evropske federacije kampinga da bi naša zemlja trebalo da razvija jeftinije kampove koji će biti dobro obezbeđeni, čisti i imati osnovne uslove.

– U narednih pet-šest godina mogli bi da privučemo domaće i strane turiste koji vole šatorski smeštaj bez brda opreme, pravi prirodni odmor na nekoj planini ili jezeru, kakva su na primer Zlatar, dolina Uvca, Golija ili Tara – kaže Vladimir Đumić i dodaje:

– Političari vole da pričaju o izgradnji hotela sa pet zvezdica, ali ko zna kad će to da bude, a već sutra možemo da koristimo prelepe livade, proplanke za kampove, ne treba da čekamo strane investitore.

Kamping asocijacija Srbije početkom maja započela je projekat ekološkog kampa na Fruškoj gori, koji će, kako kaže njen predsednik, biti u natur fazonu, bez struje, uređaja, bez čvrstih objekata, sve će biti naturalistički, prava detoksikacija za Beograđane i Novosađane. U saradnji sa Nacionalnim parkom Fruške gore uskoro bi trebalo odrediti i lokaciju, koja, po zakonu, mora biti van najstrože zaštitne zone planine.

– Kampovanje je poseban oblik druženja, to nije hotelska soba, već šator, kad se uveče upali vatra, zasvira gitara, ranije je to bilo najveće uživanje za mlade, ali se vremenom negde zagubilo. Prednost su dobile namirisane hotelske sobe, diskoteke i pijančenje do dva ujutro. Dobro, svaka generacija voli i jedno i drugo, ali ovo drugo je potpuno zaboravljeno, ali se nadam da će ponovo oživeti. Ne samo tinejdžeri, već i deca treba da provedu sa učiteljem ili sportskim trenerom mesec dana u prirodi, da rade sklekove, druže se, izađu iz smoga, a kada se vrate više neće biti isti, jer kampovanje nije samo boravak u prirodi, to je – zaključuje naš sagovornik – filozofija.

Englezi na Kopaoniku
Jedni se u kampu zabavljaju, drugi se bave sportom, treći uče strani jezik. Jedno od rešenja „za trošenje” letnjeg raspusta može da bude i desetodnevni kamp „Ingliš buka” na Kopaoniku, namenjen učenicima od osam do 16 godina koji žele da usavrše engleski jezik, i to uz pomoć profesora kojima je to maternji jezik. Polaznicima tu po četiri časa dnevno drže visokokvalifikovani profesori iz Engleske, objašnjava Ričard Braun iz „Ingliš buka”. „Kamperi” će biti podeljeni u male grupe, po nivoima znanja, a ulazni test ih čeka prvog dana. Nastavni materijal je pripremljen u Nju koledžu u Notingemu naročito za ovaj kamp. Kako bi đaci što dublje „zaronili” u cake engleskog, i sve ostale aktivnosti odvijaće se na ovom jeziku. Đake čekaju diskoteka, raznorazne igre poput lova na blago, orijentiring, kvizovi, karaoke, „talent šou”, filmsko veče, uvežbavanje umetničko-praktičnih veština za izradu rukotvorina, a biće i dosta učenja kroz glumu i sportskih aktivnosti. Tu su i izleti – predviđeno je da učenici obiđu Stari Ras, Đavolju varoš, Studenicu, Đurđeve stupove... Na kraju se dobija sertifikat o završenom kursu i izveštaj o napretku, navode u „Ingliš buku”.

Ovakva dinamična i nesvakidašnja nastavna atmosfera trebalo bi umnogome da olakša usvajanje najprestižnijeg svetskog jezika. Mana je to što đaci neće biti u međunarodnom okruženju kakvo bi mogli da očekuju da se kamp održava u nekoj anglofonoj zemlji, ali je činjenica i da će ukupni roditeljski izdaci biti barem pet puta manji. Prednost je recimo i to što nema „gnjavaže” oko viza, koje su još neophodne za Veliku Britaniju i SAD.

Ostale vestiArhiva